Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Borba protiv krize na svetskom nivou
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 08.08.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Članice Grupe 20 najbogatijih zemalja sveta saopštile su 8. avgusta da su spremne da se zajedno angažuju na stabilizaciji finansijskih tržišta i očuvanju privrednog rasta, a prethodno su sličnu poruku uputili i članovi Grupe sedam. To je, uz najavu Evropske centralne banke da će otkupljivati dug zemalja u krizi u slučaju povlačenja investitora, doprinelo da se bar donekle odagna bauk kraha na svetskim berzama.
Taj strah se nadvio nad finansijskim krugovima nakon što je, u jeku krize u Evropi, agencija Standard end Purs (Standard and Poor's) prvi put od 1917. godine snizila kreditni rejting SAD sa najviše, uzorne, ocene AAA na AA+.
Saopštenje Grupe 20 objavila je Južna Koreja nakon što su na azijskim berzama zabeležen pad. Zemlje članice se, kako se ističe, otokom narednih sedmica biti u bliskom kontaktu kako bi obezbedili "finansijsku stabilnost i likvidnost na finansijskim tržištima". Oni su se obavezali da će "usaglašeno preduzeti sve neophodne inicijative kako bi se podstakla finansijska stabilnost i podržao jači privredni rast, u duhu saradnje i poverenja".
Grupa sedam je u noći između nedelje i ponedeljka saopštila da će u situaciji ponovne napetosti na finansijskom tržištu preduzeti sve potrebne mere za staibilnost i rast. Članice G7 su takođe istakle da ne postoji razlog za pritisak koji na finansijskom tržištu trpe Italija i Španija.
Na glavnim azijskim berzama zabeležen je pad između 2 i 3%. Evropske berze su dosta nestabilne - nakon otvaranja padu, u prepodnevnim satima je uglavnom zabeležen rast zahvaljujući odluci Evropske centralne banke da u velikom obimu interveniše na tržištu obveznica. Indeksi su se tokom dana na većini berzi kasnije vratili "u minus".
"Nije došlo do katastrofe od koje smo strahovali", kazao je za AFP direktor upravljanja akcijama banke Svis lajf žestion prive (SwissLife Gestion Privee) u Parizu. Očekivao se , naime, snažan pad poput onog u septembru 2008. nakon finansijskog sloma američke banke Liman braders (Lehman Brothers).
Evropska centralna banka je 4. avgusta objavila da će ponovo pokrenuti program kupovine obveznica, koji je pokrenut na jesen 2010. zbog Grčke, ali koji se već četiri meseca nije primenjivao. Predsednik te finansijske institucije Žan-Klod Triše (Jean-CLaude Trićet), međutim, nije mogao da kaže da li će time biti obuhvaćene i španske i italijanske obveznice.
Ministar ekonomije i finansija Francuske Fransoa Baroen (Francois Baroin) kazao je 8. avgusta za privatni radio Evropa 1 (Europe 1) da će time biti obuhvaćene i obveznice Italije i Španije. Ovog vikenda u Italiji i Španiji su najavljene budžetske mere koje su "omogućile Evropskoj centralnoj banci da oceni da je, budući da se stvari kreću u dobrom smeru, legitimno da im se pruži pomoć", kazao je Baroen.
Evropska centralna banka je, kako je naveo, donela suverenu odluku da će kupovati italijanski ili spanski dug ukoliko se desi da se neki investitori povuku.
Takva najava je odmah dala rezultat - stope zaduživanja Italije i Španije, koje su tokom prethodnih radnih dana porasle do rekordnih nivoa i ugrozile ove dve zemlje, koje se već guše u ogromnim dugovima, vratile su se ispod 6%.
Kada je reč o Italiji, na tržištu vlada bojazan da sadašnji evropski fond za pomoć zemljama u krizi FESF ne bi bio dovoljno veliki da joj pruži pomoć ukoliko bi joj zatrebala.
Predsednik Evropske komisije i komesar za ekonomska pitanja, Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) i Oli Ren (Olli Rehn) zatražili su da se "ponovo proceni" iznos tog fonda, ali je to 8. avgusta odbacila Nemačka, najveća privreda i najznačajniji finansijer EU.
U evro zoni u toku su i ubrzane pripreme za primenu mera koje su dogovorene na samitu evro zone 21. jula, a koje podrazumevaju novu pomoć Grčkoj, pomoć oporavku zemalja u krizi i spuštanje deficita ispod 3% do 2013. godine.
Neki parlamenti evro zona će se zbog toga ranije vratiti sa odmora da bi izglasali izmene u mehanizmu pomoći EU i mere štednje. Skupština Francuske će se, kako je najavljeno, sastati 6. septebmbra, iako se inače parlamentarci ne vraćaju u poslaničke klupe do oktobra. U Italiji bi se već seldeće sedmice parlament mogao izjašnjavati o planu prviatizacije državne imovine, liberalizaciji tržišta rada i merama za uravnoteženi budžet. Vanredan sasatanak mogao bi se zakazati i u Nemačkoj.
Krizi je svakako doprinelo i snižavanje kreditnog rejtinga SAD prvi put za skoro 100 godina. To je, kako navode ekonomisti sa obe strane Atlantika, svakako "dolilo ulje na vatru", a čak može da poveća i rizik od recesije.
Američki dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Pol Krugman (Paul) kazao je da agencije nisu u mogućnost da donesu dobre ocene. On je podsetio na to da je Standard end Purs, kao i njeni konkurenti, davao najviše ocene AAA lošim finansijskim proizvodima koji su doveli do krize na svetskim tržištima na jesen 2008.
Predsednik Kruga ekonomista Francuske Žan-Erve Lorenci (Jean-Herve Lorenzi) kazao je da je ta odlika "potpuno ludilo buduhi da seu Amerikanci u mogućnosti da vraćaju dug".
Analitičar Kapital ekonomiksa (Capital Economics) iz SAD Pol Dejls (Pauol Dales) upozorio je da će ta odluka povećati probleme na fiansijskom tržištu, a ukoliko se oni nastave, povećaće se reizik od recesije.
Odluka Standard end Pursa je u SAD izazvala oštru polemiku. Predsednik Barak Obama je ocenio da je ta rejting agencija napravila grešku u proračunima, neke demokrate su za snižavanje rejtinga optužile ekstremno krilo republikanaca koje je blokiralo pregovore o povećanju nivoa zaduživanja SAD, dok se iz republikanskog jezgra čuju optužbe na račun Obame da je to posledica njegove nesposobnosti da upravlja zemljom.
Izvor: AFP, EurActiv.com i EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
