Slovenački parlament izglasao je 20. septembra nepoverenje vladi premijera Boruta Pahora. To, kako se procenjuje, neće uticati na ratifikaciju odluke o osnivanju mehanizma za pomoć zemljama evro zone u krizi. Prema procenama nekih ekonomista, izbor nove vlade, koja bi imala širu podršku poslanika i građana, mogla bi čak i pozitivno da se odrazi na rešavanje ekonomskih problema Slovenije.

Premijer iz redova socijal demokrata Borut Pahor dobio je samo 36 glasova podrške vladi, dok se protiv liste od pet novih ministara, za koju je Pahor vezao poverenje vladi, izjasnio 51 poslanik. Pahor je nakon izglasavanja nepoverenja njegovoj vladi, kome je prethodila osmočasovna rasprava, zahvalio poslanicima na dosadašnjoj saradnji. On će, do osnivanja nove vlade, biti ograničen na obavljanje tekućih poslova.

Ukoliko parlament ne imenuje novog premijera do 20. oktobra, predsednik Danilo Turk sazvaće prevremene parlamentarne izbore, koji bi se mogli održati krajem godine. To je najrealnija mogućnost.

U Sloveniji se spekuliše da bi prevremeni izbori mogli biti 4. decembra.

Politčka kriza izbila je uoči zakazanog izjašnjavanja poslanika o ratifikaciji Fonda za pomoć zemljama u krizi (EFSF), koji mora biti potvrđen u svim zemljama članicama.

Pad vlade, međutim, ne bi trebalo da utiče na taj proces. "Izglasavanje nepovereja vladi ne odražava se na skupštineks poslove koji su već u proceduri", saopštilo je Ministarstvo finansija SLovenije. Problemi se ne očekuju tim pre što se nijedna stranka nije izrazila protiv ratifikacije zakona, pa stručnjaci ne očekuju neprrijatna iznenađenja 27. septembra, za kada je glasanje zakazano.

"Evropska komisija ima puno poverenje u demokratske institucije Slovenije", optimistična je portparolka Evropske komisije Pia Ahrenkilde Hansen.

Vladi je izglasano nepoverenje u veoma osetljivom trenutku za Sloveniju, čija privreda se teško oporavlja. Sloveniju je svetska kriza 2008. i 2009. u velikoj meri pogodia, pa je nezaposlenost za tri godine skoro udostručena, a javni dug je između 2008. i 2010. porastao sa 22,5% na 43,3% bruto domaćeg proizvoda. Slovenačke vlasti su prošle sedmice snizile predviđanja privrednog rasta za ovu godinu za 0,7 procentnih poena na 1,5%. To je delimično posledica i sporijeg rasta Nemačke, najznačajnijeg trgovinskog partnera Slovenije, kao i drugih zemalja.

Vlada je morala da donese i nove mere štednje od 365 miliona evra da bi ispunila cilj i zadržala budžetski deficit na nivou od 5,5%.

Neki ekonomisti smatraju da bi pad Pahorove vlade mogao da zemlju izvuče iz sadašnjeg ćorsokaka u sprovođenju reformi. "To će novoj vladi omogućiti da iskoristi veću podršku naroda koja će joj omogućiti da sprovede neophodne mere", ocenio je profesor Fakulteta uprave u Kopru Janez Šustarič.

Ukoliko se raspišu izbori, što je veoma verovatno, favorit će biti lider konzervativne opozicije i bivši šef vlade Janez Janša (53), koga je Pahor pobedio 2008.

Pahorova vlada je od proleća manjinska i ima podršku 33 od 90 poslanika. Tada su u vladi ostale socijaldemokrate i liberalne demokrate, a iz vlade su se povukle partije penzionera Desus i levog centra Zares. Jabuka razdora bio je plan penzijske reforme, sa povećanjem granice za odlazak upenziju sa 63 na 65 godina, što su zatražili  EU, Međunarodni monetarni Fond i OECD. Slovenci su tu reformu masovno odbacili na referendumu 5. juna.

Izvor: AFP i

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Slovenci odbacili reformu penzionog sistema
  
• 

  Vesti

  : Tadić, Pahor i Kosor se dogovorili o privrednoj saradnji