U jeku ekonomske i socijalne krize, grčka pravoslavna crkva moraće izgleda da položi račune o imovini kojom već decenijama upravlja bez nadzora. Crkva, drugi po veličini vlasnik nekretnina u zemlji, odgovara na napade javnosti pošto je planirano da bude izuzeta od plaćanja nove takse na nekretnine koju je vlada donela po hitnom postupku da bi povećala priliv u državnu kasu.

Crkva je izdala saopštenje da redovno plaća "svoje poreske obaveze" i porekla je da je zatražila tu povlasticu, odgovorivši time na oštre kritike u medijima, blogovima i na društvenim mrežama.

Na sajt o informacijama o religiji amen.gr procurela je informacija o tome da je iznos poreza za 2010. bio 2,5 miliona evra. "To je smešan iznos. Tačno je da se u Grčkoj svi šale s porezima, ali crkva je prava sila", ocenio je besno poslanik levice Grigoris Psarianos, aktivista za razdvajanje crkve od države. Prema oceni jednog poreskog stručnjaka koji je želeo da ostane anoniman, crkva ne plaća gotovo nikakav porez u poređenju sa imovinom kojom raspolaže.

Svaki Grk zna za "donacije" od nekoliko desetina evra koji se redovno daju iz ruke u ruku sveštenicima prilikom venčanja ili sahrana.

Pored toga, grčko sveštenstvo dobija platu od države u skladu sa sporazumom koji je postignut neposredno nakon rata. Prema Psarijanosovim rečima, to će poreske obveznike ove godine koštati 210 miliona evra.

Ministarstvo obrazovanja i religije saopštilo je da se na sveštenstvo, koje broji 8.500 sveštenika i 82 crkvena velikodostojnika, primenjuju iste mere štednje kao i na druge službenike, što podrazumeva i da se na svakih 10 službenika koji odu zapošljava samo jedan novi.

Psarijanos, međutim, sumnja da je to tako, a i u pravoslavnoj crkvi kažu da se o tome i dalje raspravlja.

Direktor finansijske službe crkve, otac Antonis Avramiotis, priznaje da imovina koju nadzire "nije za zanemarivanje". On je naveo da je reč o 4.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, 113 hektara šuma i 86.000 nekretnina u gradu, a uz to 6 miliona akcija Nacionalne banke Grčke. Prema proceni nekadašnjeg ministra finansija s početka 90-ih godina 20. veka, Stefanosa Manosa, crkvena imovina u nekretninama vredi miljarde evra, ali stalno ostaje van dometa spoljne revizije.

Avramiotis u prilog crkvi navodi da je reč o imovini koja se delom ne može koristiti, zbog toga što je crkva decentralizovana i složene strukture zbog čega je nemoguće dati celokupnu procenu imovine, koja bi trebalo da obuhvati i sopstvenu imovinu parohija i stotina manastira.

Prema podacima koje je izneo dnevnik Katimerini, crkva je 2008. ostvarila dobit od sedam miliona evra, na osnovu prihoda od 20 miliona evra. Procene o vrednosti imovine variraju od 700 miliona evra do više od milijarde.

Javne vlasti oklevaju da otkriju informacije budući da je reč o zemlji u kojoj je više od 90% građana pravoslavna, sveštenstvo moćno, a misija škole je da "neguje verska osećanja".

Desnica je u takvih okolnostima neposredno nakon pobede na izborima 2004. oslobodila crkvu plaćanja poreza na prihode crkve od izdavanja nekretnina, koja je bila na snazi dugo, a ponovo je uspostavljena zbog krize 2010. po stopi od 20%. Socijalisti su svoj danak platili malo pre izbora, ukinuvši porez od 35% na prihode od crkve.

Tada su bila dobra vremena, "smatrali smo da država može da nam smanji obaveze uzevši u obzir naš filantropski rad, kazao je Avramiotis.

Sa sadašnjim obzvezama crkva bi teško mogla da omogući funkcionisanje i opstanak 750 konačišta, siroišta i fondacija za koje smatra da su nezamenjivi zbog propista socijalne pomoći.

Predstavnici crkve navode da crkvene zajednie dnevno obezbeđuju 50.000 obroka za ljude kojima je to potrebno, dok su pre crkve davali 35.000 i da su 2010. davali 100 miliona evra za dobročinstvo, a u ovoj godini i povećali izdvajanja.

Profesor univerziteta teologije u Solunu Joanis Petru podseća da se crkva, nasledica privilegija iz vizantijskog i otomanskog doba, oseća oštećenim što je morala da prepusti svoja najveća istorijska dobra crkvi u 19, i oičetjin 20. veka, "Ali odsustvo javne kontrole i transparentnosti sveštenstva pothranjuje nepoverenje", priznaje on. Za sledeću sedmicu najavljena je kampanja "oporezujte crkvu", sa skupovima u Atini i Solunu.

Izvor: AFP i EurActiv.rs

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Odluka o pomoći Grčkoj u oktobru
  
• 

  Vesti

  : Dogovor o jačanju budžetske discipline u EU