Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Odluka o pomoći Grčkoj u oktobru
|
|
|
|
|
Objavljeno : 16.09.2011. |
|
|
|
|
|
|
Ministri finansija evro zone na početku neformalnog sastanka sa čelnicima centralnih banaka članica Evropske unije 16. septembra u Vroclavu pohvalili su Irsku i Portugaliju za sprovođenje mera za izlazak iz dužničke krize i najavili da će odluka o daljoj pomoći Grčkoj biti doneta u oktobru. Sastanku je prisustvovao američki ministar finansija Timoti Gajtner koji je pozvao Evropu da prestane da govori o raspadu evro zone, pošto dužničku krizu u kojoj se obrela može da reši uz veću saradnju sa Evropskom centralnom bankom.
Evropski komesar za ekonomsku i monetarnu politiku Oli Ren na konferenciji za novinare naglasio je da to da li će Atina dobiti dalje tranše pozajmica zavisi samo od njene volje i rešenosti Grčke da preduzme dogovorene korake u stabilizaciji javnih finansija, obavi strukturne reforme i krene u privatizaciju.
"Naši fiskalni eksperti su u Grčkoj ponovo od utorka, uskoro će tamo krenuti i šefovi misija i zatim uraditi analizu i sastaviti izveštaj. Mi (EU) tehnički možemo da donesemo odluku u prvoj polovini oktobra", kazao je Ren.
Ukoliko Grčka od Međunarodnog monetarnog fonda i EU ne dobije tranšu od osam milijardi evra, sredinom oktobra će ostati bez para i moraće da prestane da isplaćuje plate a eventualno i da proglasi moratorijum na otplatu ogromnih dugova.
Ren nije komentarisao konkretno koje sve zemlje traže dodatne garancije u vidu kolaterala i zaloga za zajam Grčkoj ali je naglasio da ti pregovori dobro napreduju, te da bi pitanje tih garancija moglo uskoro da bude skinuto sa dnevnog reda.
Ministri finansija evrogrupe, u koju spadaju zemlje koje plaćaju evrom, obavezali su se 16. septembra u Vroclavu da ubuduće vrlo pažljivo formulišu svoje izjave kako se ne bi unosila još veća nesigurnost na finansijska tržišta a da poverenje tržišta vraćaju pre svega konkretnim delima.
Rešenje krize u kojoj se obrela evro zona, iako joj ni nakon revizije prognoze privrednog rasta EU ne preti recesija, mora da bude brza, striktna i potpuna primena svih dogovorenih mera za stabilizaciju javnih finansija, složili su se ministri. "Problem nisu reči, nego dela. Znači da treba da primenimo brzo, striktno i potpuno sve što smo se dogovorili", kazao je novinarima šef Evropske centralne banke Žan-Klod Triše.
Ministri evrogrupe razgovarali su danas i sa specijalnim gostom sastanka u Vroclavu, američkim ministrom finansija Timotijem Gajtnerom koga je, prema nezvaničnim izvorima, uz blago negodovanje Evropske komisije pozvala Poljska kao predsedavajuća zemlja EU. Gajtner je u Vroclavu pozvao Evropu da prestane da govori o raspadu evro zone, pošto dužničku krizu u kojoj se obrela EU može da reši uz veću saradnju sa Evropskom centralnom bankom.
Na učtivo odbijanje su, međutim, naišle Gajtnerove sugestije da se povećaju sredstva zaštitnog mehanizma za Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF) i uvede stimulativni paket za usporene privrede. "Imamo nešto drugačiji pogled nego SAD na nove stimulativne pakete. Mi u EU ne možemo da ugrozimo fiskalnu disciplinu. O povećanju sredstava za EFSF ne diskutujemo sa nekim ko nije član evrozone", kazao je novinarima predsednik evrogrupe Žan-Klod Junker.
Na konferenciji za novinare Junker, Ren i Triše su apelovali na parlamente 12 zemalja članica evrozone, pošto je pet članica to već učinilo, da ratifikuju do sredine oktobra izmene u funkcionisanju EFSF i poštuju tako političku obavezu svojih šefova država i vlada.
Ren je takođe kazao da nesigurnost i stres na finansijskim tržištima već negativno utiču na realnu privredu, te je pozvao sve zemlje EU da striktno sprovode mere štednje i konsolidacije javnih finansija. U tome treba da pomogne i paket sa šest novih zakona o kome je ove sedmice postignut kompromis u Evropskoj komisiji i Evropskom parlamentu a koji za budžetski nedisciplinovane zemlje predviđa sankcije.
Sastanak ministar finansija članica EU nastavlja se posle radnog ručka sednicom u plenumu a takođe i sutra, kada su na dnevnom redu analize i rasprava o stanju banaka i finansijskog sistema u Uniji.
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|