Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Neizvestan ishod izbora u Poljskoj
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 03.10.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ishod predstojećih parlamentarnih izbora u Poljskoj je neizvestan, pošto su izgledi vladajućih liberala i opozicionih konzervativaca na izborima gotovo izjednačeni, ali bi relativno dobra ekonomska situacija u zemlji mogla da bude prednost za premijera Donalda Tuska. Kao jedna od tema predizborne kampanje u Poljskoj izdvojilo se pitanje zapošljavanja mladih, a kao i ranijih godina u kampanji je aktivna i katolička crkva koja se ne libi da iznese svoj stav i podršku.
Prema najnovijem istraživanju javnog mnjenja, liberalnu i proevropsku Građansku platformu premijera Tuska podržava 36% građana, ali ni konzervativna stranka Pravo i pravda (PiS) Jaroslava Kačinjskog ne zaostaje mnogo za njom sa podrškom 32% građana.
Na parlamentarnim izborima 2007. mladi su masovno glasali za liberale koji su došli na vlast, dok du danas, kako pokazuju neke ankete, naklonjeniji opozicionim konzervativcima koji su obećali da će ukinuti loše ugovore koji ne daju nikakve socijalne garancije pri zapošljavanju.
Iskustva mladih Poljaka predstavljaju dobru ilustracija prilika u zemlji koja se priprema da glasa na parlamentarnim izborima 9. oktobra. Neki su euforični zbog svog uspeha i zaboravljaju na krizu dok su drugi nezadovoljni zbog nezaposlenosti i loših ugovora o radu.
Aleksandra Škoda (30), po struci crtač, pokrenula je sa svojim partnerom uspešan projekat s kojim je pobedila na poljskom konkursu za kredite za pokretanje poslovanja. Ona je krenula od jednostavne ideje da decu nauči da crtaju putem ajpeda (iPad). Suma od 50.000 zlota ili 12.000 evra omogućila joj je da razvije aplikaciju uz pomoć jedne irske firme, koju je za nekoliko meseci preuzelo putem interneta oko 250.000 ljudi širom sveta. Odličan primer uspešne Poljske.
Entuzijazam i posvećenost nisu, međutim, uvek dovoljni. Dosadašnju karijeru Areka Gruščinjskog (25) činili su samo stažiranje i nesigurni ugovori. On je došao u Varšavu iz unutrašnjosti kako bi ispunio san i posato novinar, ali mu budućnost više ne deluje tako svetla. "Novine traže ljude koji mogu da rade tri meseca bez plate", kaže on.
Gruščinjski danas prodaje knjige i umetničke predmete u ime jedne nevladine organizacije sa ugovorom na određeno vreme i bez socijalnih garancija. "To je najgori ugovor koji možete zamisliti. Bez socijalne zaštite, bez uplaćivanja staža ili plaćenih odmora", dodao je on.
Background Predsednik Poljske Bronjislav Komorovski raspisao je 4. avgusta redovne parlamentarne izbore za 460 poslanika Sejma i 100 senatora za 9. oktobar. Raspisivanjem izbora otvorena je predizborna kampanja u čijem će se središtu, kako ocenjuju analitičari, naći ekonomska kriza i posledice pada aviona predsednika Leha Kačinjskog u aprilu 2010. u ruskom gradu Smolensku.
Poljska predsedava EU u drugoj polovini ove godine.
Anja (28), koja je diplomirala marketing, želela je da se po završetku studija zaposli u nekoj multinacionalnoj kompaniji, ali su je svuda odbijali jer nije imala iskustva.
"Nakon nekog vremena, ambicije su mi se smanjile i počela sam svuda da konkurišem menjajući svoj CV kako ne bi izgledalo da sam suviše kvalifikovana. Nakon dve godine bez posla i na stotine motivacionih pisama, zaposlila sam se kao kasirka u supermarketu jedno francuskog lanca u Varšavi. I eto mi multinacionalne kompanije", rekla je ona. Anja ipak dodaje da je bar imala priliku da se zaposli.
Prema statističkim podacima, stopa nezaposlenosti u Ooljskoj u avgustu je bila 11,6%, a kod osoba mlađih od 25 godina čak 23%, što je najviši nivo u EU.
Podrška Crkve konzervativcima
Uticajna katolička crkva u Poljskoj ne okleva da se putem svojih sveštenika oglasi tokom predizvorne kampanje, rizikujući da tako da povod za napad novosnovanoj, antiklerikalnoj stranci koju predvodi milijarder Januš Palikot. "Isto je već godinama: poljska crkva je vrlo politizovana. Ona otvoreno stajne na stranu konzervativnoj PiS", rekao je za AFP politički analitičar Adam Šostkijevič.
On je dodao da je većina biskupa naklonjena nacionalnoj, katoličkoj i populističkoj retorici. "Partija PiS je jedina koja može da ih zadovolji zbog stava da je u politici jedini čuvar države lojalne hrišćanskim i patritoskim vrednostima", dodao je on.
Na predsedničkom izborima 2010. mnogi sveštenici u Poljskoj, u kojoj se 90% stanovnika izjašnjavaju kao katolici, nisu oklevali da direktno podrže Jaroslava Kačinjskog, ali ga je pobedio kandidat liberala Bronjislav Komorovski.
Šostkijevič je rekao da od pada aviona u kome je poginuo poljski predsednik Leh Kačinjski, brat blizanac Jaroslava Kačinjskog, sveštenstvo i katolički aktivisti sve češće osporavaju moralni legitimitet vlade liberalne vlade premijera Donald Tusk.
"Bore se protiv krsta i verskih simbola, promovišu satanizam, ohrabruju ljude u tome. Gaze Bibliju i vređaju svece", rekao je nedavno predsednik poljske biskupske konferencije Jozef Mičalik.
Sveštenstvo i Crkva traže potpunu zabranu abortusa insistirajući na tome da na izborima ne može biti izabrana osoba koja se zalaže za abortus ili eutanaziju.
Međutim, crkva je od nedavno naišla na protivnika. Novoosnovana stranka biznismena Januša Palikota, koja prema nedavnim anketama uživa podršku između 7% i 8% birača, snažno se protivi mešanju Crkve. "Borimo se protiv ove crkve koja je de fakto politička partija i finansijska korporacija. Crkva ne treba da se meša u politiku i da sakuplja dobra", rekao je Palikot na skupu svoje stranke 30. septembra u Poznanju.
Politički analitičar Erik Mistevič je rekao za AFP da je Palikotova stranka na političkoj sceni mobilisala protivnike crkve. U svom programu ta stranka traži da se obustave javna davanja Crkvi, ukidanje veronauke u školama, reviziju vraćene nacionalizovane crkvene movine i zabranu crkvenim velikodstojnicima da učestvuju u državnim ceremonijama. Ta stranka se zalaže za proširivanje prava na abortus, besplatnu kontracepciju i legalizaicju lakih droga.
Mistevič je ocenio da nova stranka poseduje svežinu koja nedostaje socijaldemokratama i da bi mogla da postane nezaobilazan deo buduće koalicije na vlasti.
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
