Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Poljska predstavila program predsedavanja EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 01.06.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Naredni višegodišnji finansijski okvir EU, koji je ključan i za pripremu narednog ciklusa pomoći zemljama u procesu pridruživanju, nastavak proširenja, energetska bezbednost i efikasnija kontrola spoljne granice, neki su od prioriteta poljskog predsedavanja. Poljska vlada je 31. maja usvojila program predsedavanja EU u drugoj polovini 2011. Reč je o konačnoj verziji, ali su moguće izmene zavisno od prilika u EU, rezultata mađarskog pedsedavanja EU i zaključaka Evropskog saveta u junu, navodi se u programu poljskog predsedavanja.
Poljski premijer Donald Tusk je 31. maja novinarima u Varšavi sažeo program predsedavanja u tri glavna prioriteta - evropska integracija kao izvor rasta, bezbedna Evropa i Evropa koja koristi svoju otvorenost.
Evropska integracija kao izvor rasta obuhvata rad na narednom finansijskom okviru EU i razvoju jedinstvenog tržišta, uključujući elektronsko tržište, kako bi se osigurao rast i konkurentnost evropske privrede.
Moto bezbedne Evrope za Poljsku otvara polje aktivnosti u tri oblasti - pored odbrambene politike u klasičnom smislu i u energetskoj bezbednosti, ali i bezbednosti namirnica, što je posebno aktuelno posle najnovije epidemije zaraze entero-hemoragijskom bakterijom ešerihijom koli u Nemačkoj.
Evropa koja koristi svoju svoju otvorenost podrzumeva napore u proširenju EU na Zapadni Balkan, Tursku i Island, jačanje saradnje sa zemljama u južnom i istočnom susedstvu, unapređenje odnosa sa Rusijom i nastavak trgovinskih pregovora u okviru Svetske trgovinske organizacije.
Pridruživanje zemalja Zapadnog Balkana u programu poljskog predsedavanja pominje se u kontekstu politike proširenja kojim su obuhvaćene i Turska i Island, a kao prioritet se navodi zaključivanje pregovora o pristupanju Hrvatske i potpisivanje sporazuma o pristupanju sa njom do kraja predsedavanja. "Kao predsedavajuća zemlja, Poljska želi da ostvari krupan korak napred u konceptu proširenja. Važan cilj poljskog predsedavanja Savetom EU biće dovršetak pregovora o pristupanju Hrvatske i potpisivanje Sporazuma o pristupanju sa njom", navodi se u programu poljskog predsedavanja.
U programu predsedavanja dodaje se da će "Poljska iskoristiti sve povoljne okolnosti za nastakav pregovora o pristupanju sa Turskom, osigurati znatan napredak u pregovoru o pristupanju sa Islandom i podržati evropske teženje Zapadnog Balkana". "Realne su šanse da će Poljska ubrzati, a možda i zaključiti nekoliko važnih etapa evropskog puta za zemlje kao što su Hrvatska, Srbija i Crna Gora", rekao je Tusk novinarima.
Poljska, takođe, želi da se nastavi proces potpisivanja sporazuma o pridruživanju i slobodnoj trgovini sa zemljama Istočnog partnerstva, koje obuhvata šest bivših sovjetskih republika. To uključuje i dovršetak ili napredak u pregovorima sa Ukrajinom i Moldavijom. Tokom poljskog predsedavanja nastaviće se i pregovori o viznoj liberalizaciji sa tim zemljama a Varšava se nada da će političke odluke o tome biti donete u septembru na samitu EU-Istočno partnetstvo.
Background Poljska će 1. jula preuzeti predsedavanje EU od Mađarske. Lisabonskim sporazumom predviđeno je predsedavanje Savetom, osim Savetom ministara inostranih poslova, predsedavaju po tri članice na period od 18 meseci. Svaka od njih ima svojih šest meseci predsedavanja, ali jedne drugoj pomažu i predsedavanje zasnivaju na zajedničkom programu.
Prioriteti mađarskog predsedavanja u prvoj polovini 2011. bili su podsticanje ekonomskog rasta i zapošljavanja, očuvanje stabilnosti evro zone, čije su neke članice u finansijskoj krizi, evropske integracije Zapadnog Balkana, društvena integracija Roma, kao i prijem Bugarske i Rumunije u šengensku zonu.
Naredna predsedavajuća zemlja EU biće Danska koja će Unijom predsedavati u prvoj polovini 2012. godine.
Varšava se nada i da će tokom njenog predsedavanja biti uspostavljen novi okvir za saradnju između EU i Rusije, odnosno da će biti potpisan novi sporazuma o partnerstvu i saradnji sa Rusijom.
Posebna pažnja biće usmerena na podršku i pomoć demokratskoj tranziciji i ekonomskom razvoju zemalja u severnoj Africi.
U centru pažnje priprema višegodišnjeg budžeta EU
Dok je proteklih nekoliko godina težiste u EU uglavnom bilo na pomoći bankarskom sektoru i sprečavanju kolapsa javnih finansija, Poljska sada želi da se napori usmere na obnavljanje rasta. Varšava u finansijskom okviru i jedinstvenom tržištu vidi glavna sredstva da se Evropa vrati na put rasta. Zvanični razgovori o narednom finansijskom okviru EU počeće tokom poljskog predsedavanja.
Predlog Evropske komisije očekuje se 29. juna a iz tog nacrta bi mogle da se dobiju informacije o tome na kakav je prijem naišao predlog zemalja Zapadnog Balkana za efikasniju pomoć iz pretpristupnih fondova EU (IPA). Konačan odgovor se očekuje krajem godine, pošto Komisija nakon konsultacija sa članicama pokrene postupak usvajanja predloga narednog finansijkog okvira. U okviru priprema za naredni finansijski okvir utvrđuju se i izdvajanja za fondove EU, uključujući pretpristupnu pomoć IPA.
Poljska vlada smatra da je vreme da se uvede novi model ekonomskog rasta koji će omogućiti Uniji da "obezbedi odgovarajući nivo ekonomskog razvoja u narednim decenijama i osigurati dobrobit građana EU". "Ako Evropa želi da bude konkurentna u svetu, ona mora da se usredsredi ne samo na javne finansije i ograničenje budžetskog deficita. Dodatne akcije su potrebne", navodi se u programu predsedavanja Poljske EU.
Za Poljsku to znači očuvanje izdašnih isplata EU siromašnijim regionima i garantovanje da će biti isplaćene pristojne sume poljoprivrednicima kako bi modernizovali svoju proizvodnju. "Novi budžet treba da potvrdi da je saradnja unutar EU najbolji odgovor na ekonomsku krizu i da koheziona politika treba da ostane ključna politika EU jer koristi i koristiće i dalje članicama", navodi se u programu predsedavanja.
Poljska namerava, po rečima svog premijera, da se bori za očuvanje dosadašnje kohezione politike kroz koju ide pomoć najmanje razvijenim regionima i zahvaljujući kojoj se smanjuju razlike u bogatstvu i razvijenosti evropskih regiona.
Ali Francuska, Nemačka i Britanija, koje najviše izdvajaju za EU, mogle bi da se usportive tome jer smatraju da planirana izdvajanja EU treba da održavaju mere štednje preduzete u članicama. Na tome posebno insistira britanski premijer Dejvid Kameron (David Cameron). Na samitu u oktobru prošle godine lideri EU su se složili da je pored jačanja fiskalne discipline u EU ključno i da budžet EU odražava napore za konsolidaciju koje preduzimaju članica.
Poljska će raditi i na reformi Zajedničke poljoprivredne politike (CAP) kako bi se osigurala modernizacija evropske poljoprivrede i njena konkurentnosti. CAP, kako smatra Varšava, treba reformisati tako da se evropski fondovi efikansije koriste. Ta politika treba da ostane orijentisana na tržište ali i da uvažava opšte javno dobro, uključujući razvoj poljoprivrede i ruralnih područja. "Važan element reforme CAP-a biće, pre svega, rešavanje pitanja direktnih isplata i podrške ruralnim oblastima", navodi se u programu.
Cilj Poljske je i da dovrši stvaranje jedinstvenog tržišta, a posebna pažnja će biti posvećena razvoju elektronskih usluga, pošto se procenjuje da oko 60% transakcija putem Interneta nije moguće obaviti u EU zbog zakonskih prepreka.
Tokom poljskog predsedavanja posebna pažnja biće posvećenja podršci malim i srednjim preduzećima kako bi im se pre svega obezbedio pristup tržištu kapitala.
Različiti aspekti bezbednosti
Treći prioritet poljskog predsedavanja EU je bezbednost u različitim oblastima - od hrane, preko ekonomije i energetike, do kontrole granice i odbrane. Bezbednost namirnica trebalo bi, po zamislima poljskog premijera, tokom predsedavanja da obuhvati dogovore o kontroli kvaliteta i higijenske ispravnosti namirnica i pitanje njihovih sve viših cena.
Nakon političkih promena u severnoj Africi i priliva velikog broja imigranata iz tih zemalja pre svega Tunisa, pokrenuto je pitanje kontrole spoljne granice EU. Poljska će tokom predsedavanja na tom planu uložiti napore da se konačno izmene propisi o Evropskoj agenciji za upravljanje operativnom saradnjom na spoljnoj granici članica EU, Fronteks (Frontex), kako bi članice imale efikasniju podršku u kriznim situacijama.
U oblasti odbrane za Varašavu će "važan element biti jačanje vojnih i civilnih kapaciteta EU" i ona će podržati napore na jačanju dijaloga EU-NATO.
Varšava želi i da se napravi osnova za spoljnu energetsku politiku EU. Poljska je uverena da položaj EU u odnosu na glavne proizvođače, potrošače i zemlje tranzita može da se time unapredi jer će bolje funkcionistati na međunarodnom energetskom tržištu i okruženju.
Izvor: EurActiv.rs, EurActiv.com i Beta
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
