Grčki premijer Jorgos Papandreu i lider najveće opozicione stranke Antonis Samaras postigli su 6. novembra dogovor o formiranju nove vlade, ali koju neće više predvoditi Papandreu, saopštila je kancelarija predsednika Grčke Karolosa Papuljasa koji je organizovao sastanak. Predsednik Grčke je naveo da će privremena vlada raspisati izbore čim se ratifikuje plan evro zone za resavanje dužničke krize u Grčkoj. Grčki mediji spekulišu da bi izbori mogli da se održe 19. februara 2012. i da je potencijalnii Papandreuov naslednik bivši predsednik Evropske centralne banke Lukas Papademos koji je u Grčkoj jako poštovan i cenjen, što zbog bankarske što zbog akademske karijere na Univerzitetu Harvard. Iz Evropske komisije, međutim, poručuju da je neophodno da se situacija u Grčkoj dodatno razjasni da bi ta zemlja dobila dodatnu pomoć.

Iz kancelarije predsednika Grčke, posle sastanka koji je trajao oko 90 minuta, saopšteno je i da će razgovori o novoj vladi biti nastavljeni 7. novembra. U saopštenju se navodi da je postignut inicijalni sporazum za obrazovanje privremene vlade koja će pošto se ratifikuje sporazum za rešavanje dužničke krize, koji je ponudila Evropska unija, voditi zemlju do prevremenih izbora.

Papandreu je ranije rekao da će se povući čim se postigne sporazum o novoj koalicionoj vladi, dok je Samaras tražio da prvo premijer podnese ostavku, pa da se posle razgovara o novoj vladi. Ostavka aktuelnog premijera bila je i uslov da opozicioni lider Samaras započne pregovore.

Jedan od zvaničnika iz Nove demokratije koji je želeo da ostane anoniman rekao je da je ta konzervativna stranka "apsolutno zadovoljna" ishodom razgovora. "Naša dva cilja, ostavka Papandreua i održavanje izbora, moraju biti ispunjena", rekao je taj zvaničnik.

Grčki politički lideri dva dana su pokušavali da postignu dogovor o stvaranju prelazne vlade kojom bi se prevazišla politička kriza i sprečio bankrot prezadužene zemlje koji bi mogao uslediti ako Grčka ne prihvati sporazum o pomoći koji su ponudili evropski lideri.

Prvi zadatak narednog premijera Grčke biće upravo da povrati poverenje partnera iz evrozone kako bi Atina mogla da osigura šestu tranšu zajma iz prvog spasilačkog paketa.

Ako Grčka ne primi ovu pomoć od 8 milijardi evra do sredine decembra, očekuje je neplanski bankrot. Novi premijer će takođe morati da nadgleda pregovore za drugi paket pomoći. Zahtevi koje su ispostavili evrozona i MMF za odobravanje ovog paketa, biće iljno ozbpolitičko pitanje zbog stanja u kome se nalazi grčka ekonomija.

Papademos kompromisno rešenje

Među mogućim kandidatima kojim bi mogli da zamene Papandreua spominje se bivši predsednik Evropske centralne banke, desna ruka sadašnjeg šredsednika Evropske centralne banke i Papandreuov savetnik Lukas Papademos (Lucas Papademos), ali ovaj harvardski profesor 6.novembra nije bio u Grčkoj.

Drugo ime kojim se licitira je aktuelni ministar finansija, socijalista Evangelos Venizelos. On će 7. novembra predstavljati Grčku na sastanku Evrogrupe u Briselu.

Kada je reč o sastavu vlade, spremnost za učešće izrazila je i stranka ekstremne desnice Laos

Evropski komesar za ekonomska i monetarna pitanja Oli Ren (Olli Rehn) rekao je da će njegove kolege i on insistirati da od grčkog ministra finansija čuju poslednje vesti iz Grčke.

Kako piše grčki dnevnik To Vima, nakon političkog sukoba Papandreua i Samarasa u vezi sa situacijom u kojoj se zemlja nalazi, Papademos (65) koga u Grčkoj jako poštuju,  pojavio se kao kompromisno rešenje.

Brisel traži garancije za isplatu pomoći

U kolumni objavljenoj u grčkom dnevniku Kathimerini, Nik Malkucis piše da je Papandreuova inicijativa o održavanju referenduma, koja izgleda kao njegova najveća greška, u stvari pokrenula lanac događaja koji su rezultirali srećnim ishodom.

"Odjednom, političari su se uskomešali zbog mogućosti da Grčka napusti evrozonu, da je EU došao kraj i da je njihov sledeći zadatak da obnavljaju Grčku iz pepela bankrota" piše ovaj kolumnista podsećajući da je mogući referendum primorao Samarasa da odustane od otpora novom paketu pomoći. Doduše, uz neke prigovore.

Nedavno istraživanje javnog mnenja koje je ispitivalo šta bi Grci odlučili da je zaista bio referendum o tome da li zemlja treba da ostane u evrozoni ili ne, pokazalo je da bi većina građana svoju državu želela da vidi u evrozoni. Prema istraživanju, 68% od 603 ispitanika smatra da Grčka treba da zadrži evro.

Međutim, iz Brisela je Atini već poslata poruka da je dodatno razjašnjavanje situacije preduslov da Grčka dobije narednu tranšu pomoći od osam milijardi evra, kao i naredni paket.

ĆPotrebn nam je pre svega dodatno razjašnjenje o političkoj i ekonomskoj situaciji u Atini a onda ćemo razgovaratiĆ na sastanku evo grupe 7. novembra o isplati tog iznosa, kazao je portparol Evropske komisije za ekonomska i monetarna pitanja Amade Altafaj )Amadeu=.

Naime, kako je ocenio, situacija se promenila od kada je krajem oktobra odobren novi paket pomoći Grčkoj, nakon čega je najavljen referendum od koga se odustalo, a doneta je i odluka o formiranju vlade nacionalnog jedinstva. Evropljani ćele da budu sigurni da će nova vlada, u kojiu će ući i socijalisti i desnica, ispuniti obaveze zemlje u pogledu budžetske štednje i reformi.

Izvor: Beta, Euractiv.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Bez referenduma u Grčkoj
  
• 

  Vesti

  : Grčka uzdrmala temelje monetarne unije
  
• 

  Vesti

  : Grčka odlučuje o planu pomoći na referendumu