Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Grčka odlučuje o planu pomoći na referendumu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 01.11.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Grčki premijer Jorgos Papandreu, suočen sa dubokom krizom i nezadovoljstvom građana, odlučio se na iznenađujući i politički riskantan korak - da građani na referendumu odlučuju o novom planu pomoći Grčkoj. Za postizanje dogovora o novoj pomoći bili su potrebni meseci teških pregovora, a u Grčkoj ne jenjavaju nezadovoljstvo zbog mera štednje i kritike na račun novog plana. Ovaj korak obnovio je strahovanja da Grčka neće više biti u stanju da otplaćuje svoje dugove, što će se dalje odraziti na zonu evra.
Papandreu je saopštio 31. oktobra na sastanku poslaničke grupe socijalističke partije PASOK da će biti organizovan referendum o novom planu pomoći. On nije naveo detalje o referendumu, ali je nagovestio da bi mogao da bude organizovan početkom 2012. godine. To će biti prvo takvo izjašnjavanje građana od 1974. godine, kada je na referendumu u Grčkoj ukinuta monarhija nekoliko meseci nakon pada vojne diktature.
"Da li Grci žele da se prihvati novi dogovor ili ga odbacuju? Ako to ne budu želeli, neće biti prihvaćen", rekao je grčki premijer i lider socijalista. "Ovo je najviši čin demokratije i rodoljublja da narod donosi svoje odluke... Imamo obavezu da unapređujemo ulogu i odgovornosti građana", dodao je on.
Papandreu je zatražio i izjašnjavanje u parlamentu o poverenju vladi povodom novog plana pomoći, što će parlament učiniti 4. novembra. Najava referenduma uzdrmala je vladajuću većinu u parlamentu - ona je sve manja i sada iznosi samo 152 od ukupno 300 poslanika, pošto je jedan poslanik socijalista napustio 1. novembra poslanički klub u znak protesta zbog najavljenog referenduma. Poslanica Milena Apostolaki je najavila da će sačuvati mesto u parlamentu i upozorila da će referendum izazvati podele u Grckcoj, javila je TV Net.
Ministar finansija Evangelos Venizelos rekao je da je referendum raspisan, pošto opozicione stranke nisu podržale vladu tokom pregovora sa drugim članicama evro zone. On je rekao da će se referendum održati posle razgovora koji počinju sa bankama. Papandreu se odlučio na ovaj korak u trenutku kada počinju vrlo osetljivi tehnički pregovori o pomoći sa evropskim partnerima i bankama kreditorima, koje su pristale da grčke obvezice koje poseđu zamene novima čija je vrednost upola manja.
Najdelikatnije pitanje, koje zadire u suverenitet, jeste da li će nove obveznice biti emitovane po grčkom ili međunarodnom pravu. U londonskom Sitiju i anglosaksonskoj štampi vodi se živa rasprava o tome, pošto se strahuje da će interesi biti ugroženi u slučaju da Grčka ne bude u stanju da isplati ni ostatak duga.
Background Evropski lideri su uspeli 27. oktobra da postignu dogovor o otpisu dela grčkog duga, prema kome će banke odustati od 50% potraživanja od Grčke, odnosno od 100 milijardi evra. Ukupni javni dug Grčke iznosi 350 milijardi evra.
Pored pomoći banaka, Grčka će dobiti i 100 milijardi evra pozamica od Evrope i Međunarodnog monetarnog fonda do 2014. godine. Time je zamenjen dogovor o pomoći od 109. milijardi evra postignut u julu. Pored toga, 30 milijardi evra su rezervisane za grčke banke koje su otkupile najeći deo grčkih obveznica.
Grčka zauzvrat mora da prihvati veći nadzor nad njenom budžetskom politikom, koju su do sada kontrolisali na svaka tri meseca predstavnici tri glavna poverioca Grčke - EU, Evropske centralne banke i Međunarodngo monetarnog fonda. Ubuduće će oni biti stalno prisutni u Grčkoj.
Opozicija: Vlada kupuje vreme
Grčka opozicija je optužila vladu da pozivom na referendum želi da osigura svoj opstanak. "Premijer pokušava da kupi vreme", rekao je Kostas Julekas iz konzervativne Nove demokratije. "Mi želimo jasna rešenja, a ono je očigledno: izbori", dodao je on.
Referendum će omogućiti socijalistima, koji se suočavaju sa sve većim nezadovoljstvom javnosti ali i u svojim redovima da prenesu odgovornost o sudbini zemlje na građane. U Grčkoj ne jenjava nezadovoljstvo i 28. oktobra, dan nakon samit na kome je dogovorena pomoć Grčkoj, građani su demonstrirali protiv novog dogovora koji će poveriocima dati veću kontorlu nad budžetskom politikom zemlje, zbog čega neki strahuju da će zemlja izgubiti suverenitet.
Istraživanje javnog mnjenja, čiji su rezultati objavljeni tokom vikenda, pokazalo je da Grci smatraju da su odluke evropskog samita negativne, a samo 12,6% da su pozitivne. Anketa koju je sproveo institut Kapa riserč (Kapa Researć) za list To Vima, sprovedena je na 1.009 osoba.
Politikolog Ilijas Nikolakulos je ocenio da je Papandreuova "opasna" odluka rezultat "panične reakcije" zbog drastičnog pad apodrške Pasoku u zemlji.
"Ovo je najnoviji preokret u grčkoj tragediji", kaže direktor londonskog nezavisnog instituta Ri-difajn (Re-Define) Soni Kapur (Sony Kapoor). "Sa neodgovornom opozicijom koja obećava grčkim biračima kule i gradove, vrlo je teško shvatiti kako će se izvojevati pobeda (vlasti) na referendumu u okolnostima strogih mera štednje", dodao je on.
Zabrinutost zbog posledica referenduma
Odbacivanje plana na referendumu ugrozilo bi "održivost" zone evra, upozorila je 1. novembra agencija za kreditni rejting Fič (Fitch). Ta agencija je ocenila da bi odbacivanje plana pomoći "povećalo rizik od bankrota" Grčke i njenog "delimičnog izlaska" iz zone evra, sa "teškim posledicama po finansijsku stabilnost zone evra".
Na evropskim berzama su, nakon objave da će biti organizovan referendum, pale pre svega bankarske akcije, obnovivši strahovanja od brankrota Grčke i raspada zone evra. Prema nekim ocenama na berzama, nije isključeno da Grčka u potpunosti bankrotira, što bi se odmah odrazilo na banke i povećalo potrebu da se dokapitalizuju.
Potez grčke vlade izazvao je zabirnutost među zvaničnicima EU. O najavi referenduma u Grčkoj će 1. novembra razgovarati nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy), dok je italijanski premijer Silvio Berluskoni (Berlusconi) rekao da je iznenadna najava referenduma unela nesigurnost na tržište.
U prvom reagovanju, nemačko Ministarstvo finansija saospstilo je 31. oktobra da su na samitu zone evra jasno predstavljena očekivanja i da će u skladu s tim drugi paket pomoći Grckcoj biti uobličen krajem godine. "U ovom trenutku intenzivno radimo na tome", nabodi se u saopštenju i dodaje da je najava referenduma "događaj u grčkoj unutrašnjoj politici" o kome nemačke vlasti još nisu obaveštene.
Britanski ministar spoljnih poslova Vilija Hejg (William Hague) je rekao da je referendum unutrašnje pitanje Grčke. On je dodao da Britanija očekuje od svih članica zone evra da poštuju dogovore.
Izvor: AFP i AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
