Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Grčka uzdrmala temelje monetarne unije
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 02.11.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Najava referenduma o paketu pomoći Grčkoj razbila je tabu po pitanju mogućnosti izlaska te zemlje iz zone evra, stvorila nervozu u finansijskim krugovima i postala glavna tema lidera EU uoči samita G20 u Kanu. Od evropskih partnera premijer Jorgos Papandreu može dobiti samo kristalno jasnu poruku - da se od članica EU očekuje da dogovore poštuju i da bi svaki referendum bio i izjašnjavanje o ostanku u zoni evra, kao i da nema mogućnosti o promeni uslova pod kojim je drugi paket pomoći odobren. Povratak na drahmu bi, međutim, imao katastrofalne posledice i po građane i po preduzeća. U ovako napetoj situaciji, Papandreu u petak traži od Parlamenta izjašnjavanje o poverenju vladi, koja među poslanicima ima veoma tanku većinu. Do sada je više vlada mandatom platilo prihvatanje ili odobravanje paketa pomoći.
"Ne možemo kritikovati to što se premijer (Grčke) Jorgos Papandreu okrenuo narodnom izjašnjavanju kada je uvideo da ne može da ubedi sunarodnike o tome da su potrebni napori u zamenu za značajnu pomoć", ocenio je Žan-Dominik Žilijani (Jean-Dominique Juliani), predsednik tinkt-tenka o EU, Fondacije Šuman . "Međutim, način na koji je to učnio suprotan je ne samo evropskom duhu, već i načelu lojalne saradnje" među zemljama, koje je uposano u osnivačkom ugovoru EU", uputio je Djulijani ipak kritiku na zbivanja u Grčkoj.
U trenutku kada se dužnička kriza u Evropi pogoršava, unutrašnja politička pitanja nameću se kao prioritet, što narušava monetarnu uniju, osnovanu 1999. godine. Zona evra sve više je "razapeta" između bogatih i siromašnih delova. Bogatiji deo sve je manje voljan da izdvaja novac za rešavanje problema siromašnijeg "Juga", u kojem, sa druge strane, javnost teško prihvata nepopularne planove štednje koji im se nameću za smanjenje deficita.
Upravo je zbog tih unutrašnjih problema karakterističnih za siromašnije zemlje premijer Grčke rešio da prihvatanje paketa pomoći iznese na rederendum. Papanrdreu se, naime, suočava sa besom na ulicama zbog smanjenja budžetskih izdataka, ali i sa gunđanjem unutar sopstvene socijalističke partije, čija popularnost je prema istraživanjima sve manja, a neki poslanici su "prebegli" pa Papandreu ima skromnu većinu.
Dodatni problem je nepopustljivost desničarske opozicije. Desničari, naime najavljuju da u slučaju da se vrate na vlast nameravaju da ponovo pregovaraju o uslovima za odobravanje međunarodne pomoći. To je ujedno jedna od razlika između Grčke i drugih zemalja koje su se suočile sa političkom nestabilnošću usled mera šrednje - u Portugaliji i Irskoj su zbog paketa štednje raspisani prevremeni izbori, ali se opozicija obavezala da obaveze usklađene sa međunarodnim partnerima neće dovoditi u pitanje.
Sa političkim problemima zbog mera štednje suočavaju se i zemlje koje nisu zvanično zatražile pomoć - takav je slučaj Španije u kojoj je socijalističkom premijeru Hoze Luisu Zapateru (Jose Zapatero) zbog paketa štednje populanost opala pa je raspisao izbore četiri meseca pre roka, a popularnost opada i liderima najvećih privreda, poput predsednika Francuske Nikole Sarkozija (Nicolas Sarkozy), premijera Italije Silvija Berluskonija (Berlusconi) i kancelarke Nemačke Angele Merkel.
Background Evropski lideri su uspeli 27. oktobra da postignu dogovor o otpisu dela grčkog duga, prema kome će banke odustati od 50% potraživanja od Grčke, odnosno od 100 milijardi evra. Ukupni javni dug Grčke iznosi 350 milijardi evra. Pored pomoći banaka, planirano je da Grčka dobije i 100 milijardi evra pozajmica od Evrope i Međunarodnog monetarnog fonda do 2014. godine. Time je zamenjen dogovor o pomoći od 109 milijardi evra postignut u julu. Pored toga, 30 milijardi evra je rezervisano za grčke banke koje su otkupile najeći deo grčkih obveznica.
Grčka zauzvrat mora da prihvati veći nadzor nad njenom budžetskom politikom, koju su do sada kontrolisali na svaka tri meseca predstavnici tri glavna poverioca Grčke - EU, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda.
Dogovor je doneo veliko olakšanje, ali je to poljuljala najava premijera Grčke Jorgosa Papandreua 31. oktobra da će biti organizovan referendum o novom planu pomoći.
Vlade, međutim, nisu padale samo zbog prihvatanja paketa pomoći, već i zbog odobravanja. Slovački parlament je u oktobru blokirao usvajanje novih mera Evropskog fonda za pomoć zemljama u krizi (EFSF) pošto je deo poslanika vladajuće koalicije bio protiv toga. EFSF je ipak usvojen u drugom glasanju u parlamentu, uz podršku socijaldemokratske opozicije Smer. Ta stranka je, međutim, u zamenu tražila raspisivanje prevremenh izbora, koji su sada zakazani za mart 2012. godine. Premijerka Iveta Radičova tako je mandatom platila to što, kako je kazala, ne želi da njena zemlja bude "crna ovca".
Problemi sa odobravanjem pomoći zabeleženi su i u Finskoj, gde je vlada morala evropskeptičnoj stranci "Pravih Finlanđana" da odobrei neke ustupke nakon što jet a stranka na izborima u aprilu ostvarila pravi proboj, zadobivši 19% glasova. Pregovori o odobravanju paketa pomoći su se odugovlačili nekoliko sedmica u avgustu, pošto je vlada Finske od Grčke tražila garancije za nove pozajmice, što je na kraju i prihvaćeno.
Da bi se onemogućilo da jedna zemlja blokira odluke, Evropska komisija se zalaže za ukidanje sadašnjeg pravila po kojem se svaka značajna odluka u zoni evra donosi jednoglasno i promoviše uvođenje kvalifikovane većine. "Promena osnivačkog ugovora EU bi se mogla ispostaviti kao neophodna" da bi se okončala "prinuda jednoglasnosti", kazao je nedavno predsednik te institucije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso). "Brzinu napretka našeg zajedničkog poduhvata ne može diktirati najsproji" ocenio je Barozo, uz napomenu da to ne uliva poverenje tržištima.
Povratak na drahmu - put u bedu
Papandreu odlukom o referendumu ne izlaže Grčku samo opasnosti da ne dobije pomoć, ili istupi iz zone evra, već i celu evro zonu dovodi u nestabilnu situaciju.
Ovakva situacija razbila je tabu o mogućnosti izlaska Grčke iz zone evra, što bi moglo da dovede do raspada te monetarne unije. Istupanje iz zone evra nije predviđeno evropskim ugovorima, ali nema ni ograničenja koji bi zemlju mogli sprečiti da to učini. Ta mogućnostse sada prvi put otvoreno pojavljuje u javnosti. Izvor blizak francuskoj vladi, iznerviran najavom referenduma, kazao je da Papandreu "ima pravo da organizuje referendum, ali pre Božića i samo da bi na njemu postavio pitanje o ostanku u zoni evra". "A ako kažu 'ne', pa neka istupe", kazao je taj izvor.
To bi, međutim, dosta koštalo Grcke. Povratak na drahmu opustošio bi privredu Grčke jer bi zaduženja, koja su država, preduzeća i domaćinstva uzimali u evrima, morala da se izmire u valuti snižene vrednosti.
Među posledicama bile bi smanjenje kupvone moći nova recesija, novi rast stope za zaduživanje, inflacija bi se povećala jer bi se povećali troškovi za uvozne proizovode poput energije, a to bi se sve u velikoj meri odrazilo na domaćinstva, koja su već ugrožena zog četiri godine siromaštva.
Generalni direktor Svetske trgovinske organizacije Paskal Lami (Pascal Lamy) ocenio je da bi izlazak grčke iz zone evra bio "bolniji"za Grke od planova štednje koji se nameću zemlji.
Osim građana, nastradale bi i grčke banke, koje je kriza već pogodila. One bi naime zabeležile ogromne gubitke i bez sumnje bi morale biti podržavljene jer ne bi mogle dapovrate iznos grčkog duga koji imaju.
Francuski ministar za evropske poslove Žan Leoneti (Jean Leonetti) kazao je da taj katstrofalan scenario podseća na slučaj Argentine, kojoj je trebalo 10 godina da se izvuče iz problema. Kako je napomenuo, Argentina je tada imala kapacitet za izvoz, za razliku od Grčke.
Poljuljana i stabilnost zone evra
Izlazak iz zone evra bi se mogao odraziti na celu zonu evra, jer bi se pitanje istupanja pokrenulo, što bi moglo da dovede do istupanja drugim zemalja sa budžetskim problemima. Time bi počela razgradnja monetarne unije, više od 10 godina nakon njenog stvaranja 1999. godine.
Rejtng agencija Fič (Fitch) ocenila je da bi odbacivanje plana u Grčkoj ugrozilo "održivost" zone evra, koja je već dovedena u opasnost dužničkom krizom. Prema oceni te agencije, od ključnog značaja je da Fond počne da funkcioniše u pojačanom kapacitetu koji je odobren na nedavnom samitu evro zone.
I za samu Grčku je značajno da referendum organizuje što pre, jer postoji opasnost da EU i MMF suspenduju izplatu pomoći u iznosu od osam milijardi evra, u kom slučaju Atina neće moći da izmiri finansijske obaveze. Taj katastrofalan scenario podseća na finansijski slom Argentine .
Papandreu najavom referenduma ne izlaže opasnosti samo svoju zemlju, kojoj bez pomoći preti gotovo izvesni bankrot, već i ostale članice zone evra, budući da paket koji je usvojen pre manje od nedelju dana treba ne samo da stabilizuje Grčku, već i da spreči da se kriza proširi na druge zemlje poput Italije, Španije i Francuske.
Nova tenzija oko Grčke odmah je ugrozila druge zemlje koje se suočavaju sa teškoćama - kamate za zaduživanje Portugalije su u porastu, a Evropski fond za finansijsku stabilnost saopštio je 2. novembra da suspenduje emisiju obveznica za prikupljanje tri milijarde evra za finansiranje obećane pozajmice Irskoj. Ta emisija planirana je odavno, ali je prema rečima portparola EFSF Kristofa Roša (Cristof Roche), odložena zbog pogoršanja uslova na tržištu.
Imajući u vidu katastrofalne posledice koje bi potezi Grčke mogli da imaju, ne čudi oštra reakcija iz EU. Pored toga što su značajne zemlje poput Francuske i Nemačke ukazale da Grčka mora brzo da prekine neizvesnost i da je u igri ostanak u zoni evra, ministar inostranih poslova Gvido Vestervele (Guido Westerwelle) jasno je stavio do znanja da ponovni pregovori o paketu pomoći Grčkoj nisu mogući. "Dokazali smo slodanost u EU, ali smatramo da svaka zemlja EU mora da uradi svoj deo posla,što znači da su reforme neophodne", dodao je on.
Tema Grčke prisutna je i u Kanu, gde se svetski lideri okupljaju na predstojeći samit G20, a smirivanje tenzija je od ključnog značaja da se taj skup ne bi pretvorio u fijasko.
Izvor: EurActiv.rs i AFP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
