Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kina želi da pomogne Evropi ali ima i zahteve
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 09.11.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Kina neće skrštenih ruku posmatrati finansijski slom Evrope - ukoliko pomoć bude potrebna, ona će biti razmotrena preko Međunarodnog monetarnog fonda, kazao je visoki zvaničnik Centralne banke Kine Sje Duo. On je, međutim, istakao da povećanje moći privreda u usponu u MMF-u mora biti prioritet, a ponovo je i "očitao bukvicu" Evropi zbog nedovoljno odgovorne javne potrošnje.
Međunarodni monetarni fond je najbolji način za pružanje pomoći evropskim zemljama koje grcaju u dugovima u slučaju potrebe i Kina bi podržala takav potez.
Međutim, kako je ukazao, članovi MMF-a moraju bez odlaganja da postignu napredak u reformi kvota Međunarodnog monetarnog fonda, što je reforma koja je započeta prošle godine ali je potrebno da je potvrde zemlje članice Fonda.
Kina je već uložila dosta u imovinu EU, kazao je Sje. "Naši lideri su obećali da će kupovati imovinu u evrima i mi smo već neto investitori u zemljama EU", kazao je on. "MMF ima mogućnost da poveća pozajmice, ali je prioritet da se bez odugovlačenja završi raspodela kvota", insistirao je Sje.
Background Međunarodni monetarni fond već učestvuje u odobravanju pomoći zemljama evro zone u krizi i obezbedila je trećinu novca za spas Grčke, Italije i Portugalije. Kina je veliki poverilac SAD, ali i Evrope i drži u svojim rukama veliki deo državnog duga Zapadnih zemalja.Ta zemlja se, s obzirom na sve značajniju ulogu u svetskoj privredi, bori da se to odrazi i na veću moć odlučivanja u Međunarodnom monetarnom fondu i na veću težinu u svetskim finansijskim mehanizmima. Nakon reforme kvota iz 2008, Odbor guvernera MMF-a je u decembru 2010. usvojio paket reforme kvota. Taj paket će omogućiti da zemlje u usponu dobiju veći udeo u glasanju. Najveću moć imaće SAD, Japan, Kina, Brazil, Indija i Rusija, kao i Francuska, Nemačka, Italija i Velika Britanija. Kvote u MMF-u označavaju ulog zemalja, a sa sobom nose i glasačka prava.
Zvaničnik Centralne banke Kine time je ponovio stav predsednika te zemlje Hu Đintaa, koji je na samitu Grupe 20 u Kanu pozvao na napredak u reformi međunarodnog monetarnog sistema, proširenje korišćenja specijalnih prava vučenja u MMF-u. Hu je takođe pozvao na preformu devizne korpe specijalnih prava vučenja Međunarodnog monetarnog fonda.
Evropi ne treba novac već strukturne reforme
Sje je izneo stav da je sadašnja kriza evrozone privremena. "Kada EU sredi kuću, evro će biti mnogo jači", ocenio je Sje. Prema njegovom mišljenju, strukturne reforme bi smanjile pritisak na tržištu.
"U ovom trenutku Evropi su potrebne reforme, a ne novac", kazao je on. U promene koje supotrebne Evropi, kineski zvaničnik je ubrojalo budžetsku discilinu, ali i bolje uravnoteženi sistem socijalne pomoći i fleksibilnije zakone o radu, što bi, prema njegovim rečima, ohrabrilo tržišta.
On nije želeo da špekuliše da li bi to ohrabrilo Kinu i druge privrede u usponu, članice G20, ali je kazao da ima poverenja da će EU "sama rešiti svoju dužničku krizu".
"Evropa je jedna od najvećih svetskih privreda, ima visoku produktivnost i visok bruto domaći proizvod po stanovniku, industrijska baza je jaka, štednja domaćinstava je viša nego u SAD, a evro je već valuta za rezerve", kazao je on.
Peking bi, prema rečima kineskog zvaničnika, u potpunosti podržao uspostavljanje evropske rejting agencije. "Treba nam drugačijimodel procene kretdignog rejtinga da bi smo izbegli ciklične efekte", kazao je on. Kako je objasnio, investitori ne mogu da zavise samo od poznatih rejting agencija, a konačnu procenu bi trebalo da rade i investitori, a ne samo oni koji emituju finansijske proizvode.
U Briselu postoji plan da se kompanije koje se oslanjaju na "velike tri" rejting agencije da traže kreditno mišljenje i od manjih rivala, kako bi se povećala konkurencija. Zakonodavci smatraju da je dominacija Mudiza (Moody's), Fiča (Fitch) i Standard i Pursa (Standard&Poor's) oligopol, a Evropska komisija je predložila da se oni koji emituju finansijske proizvode obavežu da redovno menjaju kreditnu agenciju, kako bi između ostalog izbegli sukob interesa.
Kreditne agencije su na meti kritika što s jedne stane nisu preoznale rizike nekih dužničkih hartija u SAD vezanih za hipotekarne kredite, koji su bili okidač za svetsku finansijsku krizu, a sa druge strane što su zaoštrile krizu u evro zoni snižavanjem rejtinga Grčke i Itlije, zbog čega su njihovi troškovi zaduživanja skočili.
"Rejting agencije mogu biti referenca, ali je potrebno napustiti komercijalni model rejting agencija i odgovornost prebaciti i na investitore, a ne samo na one koji hartije izdaju", kazao je Sje. Kina je sada zatražila od finansijskih institucija da same procene investicione proizvode i da se ne oslanjaju samo na uobičajene agencije. "Potreban nam je sistem dvostruke procene", dodao je on.
Izvor: EurActiv.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
