Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kompromis o pomoći za najsiromašnije
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 15.11.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Najsiromašniji u EU moći će još dve godine da dobijaju pomoć u hrani finansiranu iz evropskih fondova. To je omogućio kompromis koji su postigle zemlje članice, pre svega Francuska i Nemačka, o programu vrednom blizu 500 miliona evra, za koji je postojala opasnost da će već ove zime biti smanjen za 80%. Program koristi oko 18 miliona najsiromašnijih građana Unije preko banaka hrane i narodnih kuhinja u svojim zemljama. Kompromis, međutim, predviđa da se novac budžeta EU od 2014. više ne koristi za socijalnu pomoć, koja je u nadležnosti država članica.
Ovaj program je nasleđe vremena kada su velike količine tržišnih viškova deljene kao pomoć najsiromašnijima.Evropski program pomoći za najsiromašnije je, naime uspostavljen 1987. godine kao način preraspodele tržišnih viškova. Sada više nema velikih viškova, pa se hrana finansira iz budžeta zajedničke poljoprivredne politike.
Time je, prema proceni dela zemalja Unije, promenjena glavna namena programa i on je sada pre svega socijalni program. Zbog toga je Nemačka pokrenula i postupak pred Evropskim sudom pravde, koji je u apriu ove godine procenio da pomoć mora da dolazi i zaliha a ne fondova.
Šest zemalja se protivilo isplati te pomoći od 480 miliona evra godišnje - Nemačka, Švedska, Velika Britanija, Danska, Češka i Holandija.
Podrška Nemačke, najveće privrede EU i najvećeg finansijera evropskog budžeta, bila je od ključnog značaja za sudbinu tog programa pomoći. Berlin je želeo da zemlje članice EU pomoć najsiromašnijima finansiraju iz vlastitih budžeta, ali se u međuvremenu predomislio jer bi ukidanje programa za hranu ostavilo najsiromašnije "na tankom ledu".
Nemačka ministarka poljoprivrede Ilse Ajgner (Ilse Aigner) je 14. novembra najavila da će pristati na kompromis - da se pomoć finansira još dve godine, ali uz garancije da nakon tog perioda, odnosno počev od 2014. godine, prestane korišćenje evropskog budžeta u socijalne svrhe.
Nakon što je Nemačka prihvatila nastavak programa, i ostalih pet zemalja je promenilo stav, pa je na sastanku ministara poljoprivrede postignut dogovor.
Background U ovom trenutku stotine dobrotvornih organizacija 20-ak zemalja koriste taj program za pomoć u hrani, vredan 480 miliona evra. Prema podacima evropskog statističkog zavoda Eurostat, u EU je 16,3% stanovništva izloženo riziku od siromaštva, što znači da su im prihodi niži od 60% prosečnih primanja. U Srbiji je siromašno 9,3% stanovništva, koji imaju manje od 8.544 dinara po stanovniku, a za pomoć se manje izdvaja nego u EU.
"Ovo je velika pobeda solidarnosti u Evropi, ali i onih koji se bore za solidarnost", rekao je povodom sporazuma francuski ministar poljoprivrede Bruno Le Mer. Evropski komesar za poljoprivredu Dačijan Čološ (Dacian Ciolos) rekao je da je zadovoljan što je "razum prevladao".
Sporazumu su prethodili pregovori Francuske i Nemačke u poslenjem trenuku, koje je Le Mer ocenio kao "teške". Le Mer je prihvatio da podrži stav Nemačke da ne postoje uslovi za produženje programa nakon 2014. godine, odnosno za sledeći višegodišnji budžet o kojem se sada vode pregovori. Prema rečima jednog evropskog diplomate, Francuska i Nemačka su se dogovorile da se zajedno kod Evropske komisije zalažu da se od 2014. pomoć najsiromašnijima ne finansira iz evropskog budžeta.
Evropska komisija je, naime, da bi se uskladila sa mišjenjem Evropskog suda pravde ali i zadrži pomoć za najsiromašnije, predložila da se nastavi sa finansiranjem pomoći u hrani, ali ne iz poljoprivrednih fondova već iz kohezionih fondova, iz kojih se finansiraju siromašniji regioni Unije. Prema predlogu Unije za budžet od 2014. do 2020. za te svrhe trebalo bi izdvojiti 2,8 milijardi evra.
Le Mer je, međutim, ocenio da je sporazum sa Nemačkom, koji predviđa ukidanje pomoći, bio jedino moguće rešenje. "Nismo ostavili nikakvu mogućnost u rezervi" za opstanak programa, kazao je Le Mer.
Najznačajnije francuske dobrotvorne organizacije, poput narodnih kuhinja Resto di ker (Restos du Coeur) izrazile su olakšanje zbog postizanja sporazuma, ali su istakle da je neophodno osmisliti novi program od 2014. godine, a francuski Crveni krst založio se za uspostavljanje "prave evropske politike socijale i solidarnosti".
Resto di ker godišnje podele 109 miliona obroka, a 13,5% hrane dobijaju od EU.
Napisao: S.V. i agencije
Foto: Wikimedia
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
