Više od 10 miliona zaposlenih u socijalnim preduzećima širom EU može da odahne jer njihovo poslovanje ubuduće neće zavisiti pretežno od državnih kasa čiji su prihodi ugroženi pod udarom krize. Evropska komisija je, naime, rešila da pojednostavi procedure za otpočinjanje biznisa, ali i olakša pristup socijalnih preduzeća tržištu kapitala. Svesna činjenice da dosadašnji model privrednog rasta neće biti održiv u budućnosti i da politika bez dodatne podrške nije dovoljna, Komisija je već započela dijalog sa zainteresovanim stranama kako bi preduzeća koja upošljavaju ugrožene grupe dobila finansijsku podršku i podstrek za rast.

"Novi model rasta koji treba da stvorimo biće umereniji, pravedniji i zeleniji", rekao je 18. novembra komesar za unutrašnje tržište Mišel Barnije (Michel Barnier). Zvaničnik EU pokrenuo je prošlog meseca Inicijativu za socijalni biznis pokušavajući da promoviše konkurentnu socijalnu tržišnu ekonomiju koja je suština strategije za rast "Evropa 2020".

U sektoru socijalne ekonomije, kroz najrazličitije oblike udruživanja kao što su zadruge, fondacije ili udruženja radi više od 11 miliona ljudi što je 6% od ukupno zaposlenih u EU.

Socijalna preduzeća dobila su prioritet u finansiranju u okviru regionalne politike EU. Oko 90 miliona evra namenjeno je za novi socijalni finansijski instrument kojim će EU pomoći otplatu duga i nova ulaganja socijalnih preduzeća u periodu 2014-2020. Novac će bti operativan od 2014, a obezbeđen je iz Evropskog socijalnog fonda i Evropskog regionalnog fonda za razvoj.

"Ako želimo da dobijemo bitku za unapređenje konkurentnosti, svaki građanin i svaka kompanija moraju biti uključeni u tu bitku", rekao je Barnije ističući da je više investicija neophodno kako bi se konkurentnost popravila.

Komisija se, takođe, sprema da do kraja godine predloži evropski regulatorni okvir za socijalne investicione fondove kako bi socijalnim preduzećima olakšala pristup finansijskim tržištima, što je i glavna prepreka za razvoj sektora. Poenta je da zvaničan Brisel traži način da socijalnim preduzećima omogući pristup privatnom kapitalu.

"Novac je tu, ali investitori moraju imati poverenja da ulažu novac u dobru investiciju", rekla je Nadja Kalvinjo (Nadia Calviño), zamenik direktora za unutrašnje tržište u Evropskoj komisiji. Ona je naglasila da je neophodno definisati jasne indikatore koji mere efekat rada socijalnih preduzeća na celo društvo.

Budući da javni novac tradicionalno podržava rad socijalnih preduzeća, sada postoji rizik da se ta preduzeća suoče sa nedostatkom novca zbog pritiska pod kojim su državni budžeti, rekao je Serđo Arceni (Sergio Arzeni), direktor Centra za preduzetništvo, mala i srednja preduzeća i lokalni razvoj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj OECD. On je insistirao da će olakšavanje pristupa finansiranju rezultirati rastom broja radnih mesta u socijalnoj ekonomiji. On je, međutim, istakao, da to podrazumeva uprošćavanje administrativnih procedura.

Smanjenje birokratije

Mnogi socijalni preduzetnici znaju socijalne potrebe ljudi na terenu, ali imaju malo ili nikakvog iskustva u pokretanju biznisa, a šeme za dobijanje novca su isuviše birokratske. Smanjenje birokratije i davanje uputstava socijalnim preduzetnicima za otpočinjanje biznisa bi pokrenulo ovu ekonomsku granu.

Danski ministar za ekonomiju i rast Ole Son (Ole Sohn) najavio je da će njegova zemlja pokrenuti javni savetodavni sistem za otpočinjanje biznisa u socijalnoj ekonomiji.

Prema Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), birokratija na nivou EU košta oko 3,4% BDP-a. "Ako uspemo da prepolovimo birokratiju kroz uprošćavanje procedura, možemo da uštedimo oko 1,5 do 2%  BDP širom Evrope", naveo je on.

Smanjenje birokratije takođe započinje modernizacijom javnih nabavki koje će biti ključno pitanje za Dansku čije predsedavanje EU započinje 1. januara 2012, rekao je Son.

Socijalna preduzeća često veruju da se suočavanju da nesrazmerno velikim teškoćama u pristupu javnim ugovorima zbog čega je Komisija nedavno reformisala pravila, naročito u oblasti socijalnih, zdravstvenih i komunalnih usluga, kao što je recikliranje.

U martu, zvanični Brisel je takođe reformisao pravila o državnoj pomoći koja su primenljiva na usluge od opšteg ekonomskog interesa, a koja su važna za socijalna preduzeća koja pružaju ove usluge. Predsednik Evropske komisije Žose Manuel Barozo naveo je da EE može da pomogne dalji razvoj sektora tako što će pojednostaviti procedure u poslovnom okruženju.

"Rast ovog sektora u prethodnim godinama pokazuje da je možda već dostigao ključnu tačku. Procena je da se u socijalne inovativne strukture može uložiti između 290 i 720 milijardi evra do 2020., čime se stvara između 130 i 480 milijardi kumulativnog profita", rekao je Barozo.

Socijalna preduzeća mogla bi biti odgovor za rastuću nezaposlenost među mladima, veruju evropski zvaničnici.“Socijalna ekonomija ima ulogu u uvođenju mladih na tržište rada", rekao je Arceni navodeći Holandiju kao primer.

Oko 65% mladih Holanđana starosti 14-15 godina počinje da radi u socijalnoj ekonomiji, gde stiče veštine i iskustvo, a koje postaje dragoceno kada završe školu i uđu na tržište rada. Holandija ima jednu od najnižih stopa nezaposlenosti u Evropi.

Izvor: Euractiv.com, Euractic.rs

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Nezaposlenost i siromaštvo izazovi i za EU
  
• 

  Vesti

  : Firma u kojoj svi imaju šansu