Francuska je 24. novembra definitivno zatvorila vrata za sporazum o dvostrukom oporezivanju sa Švajcarskom. Takav sporazum sa Švajcarskom, koja važi za poreski raj u srcu Evrope, do sada su potpisale Nemačka i Velika Britanija, što im je omogućilo da na osnovu imovine koju su u Švajcarskoj položili njihovi građani dobiju priliv u budžet. Stručnjaci, međutim, smatraju da takvi sporazumi narušavaju borbu protiv poreskih rajeva i bankarske tajne, a ekonomski dnevnik Eko (Les Echos) dao je kratak pregled omiljenih odredišta imućnih Francuza, među kojima su Švajcarska za odabrane, a Maroko za penzionere koji žele bolji životni standard.

Vlada Francuske u prvo vreme nije odbacivala mogućnost da sa Švajcarskom sklopi sporazum o dvostrukom oporezivanju. Međutim, nakon toga je promenila mišljenje.

"Da budemo jasni - ne želimo da ulazimo u mehanizam koji je predložilo udruženje švajcarskih banaka jer bismo time prihvatili narušavanje naših načela", prelomila je ministarka za budžet Valeri Pekres (Valerie Pecresse).

"Na Francuskoj je bilo da odluči", lakonski je reagovala predsednica Švajcarske Mišlin Kalmi-Rej (Micheline Calmy-Rey) nakon sastanaka sa francuskim premijerom Fransoa Fijonom (Francois Fillon) u Parizu.

Takozvani Rubik sporazumi koje su potpisali Velika Britanija i Nemačka predviđaju da osobe sa prebivalištem u tim zemljama mogu da legalizuju svoju imovinu i u švajcarskim bankama, zadržavajući anonimnost. Švajcarska će, zauzvrat, oporezovati njihovu imovinu i predati je poreskim vlastima tih zemalja.

"Prednost je što će to omogućiti priliv novca u državnu kasu Nemačke i Britanije, što je svakako primamljivo u doba budžetske krize", priznao je jedan upućeni izvor, koji je želeo da ostane anoniman.

Takve sporazume pokušavaju da potpišu i druge zemlje, poput Italije i Grčke. Nevladine organizacije, međutim, ukazuju da Rubik sporazumi imaju mane.

Upućeni izvor AFP-a tvrdi da je to za Švajcarsku način da u startu suzbije evropske napore za uspostavljanje automatske razmene poreskih informacija, koje želi da izbegne.

Moralno neprihvatljivi sporazumi

"Sa moralne tačke gledišta, ti sporazumi su teško prihvatljivi jer zadržavaju anonimnost vlasnika računa", kazao je generalni izaslanik francuske vlade za borbu protiv poreskih vlasti Fransoa d'Ober (Francois d'Aubert).

Nevladine organizacije okupljene u Platformi za poreske i pravosudne rajeve, smatraju da taj sistem "podstiče pronevere i izbegavanje poreza stvarajući de fakto trajnu amnestiju". Te organizacije smatraju i da  ti sporazumi označavaju kraj osnivačkoj borbi G20 protiv poreskih rajeva.

Specijalista za imovinu u Ekonomskoj školi Pariza Gabrijel Zukman (Gabriel Zucman) smatra da bi sporazumi mogli da promaše glavni cilj, a to je da omoguće državama da dobiju novac od izbegavanja poreza. "Oni koji potpišu sporazume u potpunosti se prepuštaju dobroj volji švajcarskih bankara", kazao je on.

Taj ekonomista je podsetio da Francuska ne može da zna koja vrednost francuske imovine je u rukama švajcarskih banaka. Pored toga, ključno je da tu imovinu ne vode direktno klijenti, nego trust Kajmanskih ostrva ili fantomska kompanija iz Paname, naveo je on.

"Možemo se kladiti da bi ta imovina izbegla oporezivanje u okviru sporazuma Rubik", naveo je Zukman.

Nemoguće je znati koliki priliv u budžet bi omogućili ti ugovori, ali bi prema protivnicima to bilo manje nego što vlade očekuju.

Kratak pregled omiljenih poreskih rajeva

Francuska vlada je takođe najavila dodatne mere za borbu protiv izbegavanja poreza. To je navelo mnoge bogate Francuze da razmotre da imovinu prenesu van granica te zemlje, a ekonomski list Eko (Les Echos) dao im je i mali vodič kroz "poreski egzil".

Procena lista je da se registracija izvan Francuske isplati za ukupnu vrednost od najmanje dva miliona evra, što uključuje i pokretnu imovinu i nekretnine. Ta opcija može biti privlačna za mlade lidere, šefove firmi koji žele da prodaju biznis, kao i za penzionere koji žele da imaju što veću vrednost penzije.

"Za izbor zemlje za prijavu imovine, kandidati uzimaju u obzir najčešće lokalne poreze na prihod, na prodaju akcija, kao i na porez na imovinu i prava nasleđa" kazao je advokat Filip Pesker (Philippe Pescayre).

Advokati sagovornici Ekoa posebno su kao destimulativan porez u Francuskoj istakli socijalni doprinos od 13,5% koji se plaća na veliki broj prihoda od kapitala, uz dodatne doprinose  na visoka primanja koji će biti uvedeni sledeće godine.

Pet lokacija koje je izabrao Eko su Švajcarska, Luksemburg, Belgija, Maroko i Mauricijus.

Francuzi posebno vole frankofone kantone - Ženevu, Vo i Vale. Međutim, ta zemlja neće prihvatiti svakoga - jer se svake godine utvrđuje kvota za strance koji žele da izmeste imovinu, a izuzeci, odnosno dodatni porezi, važe za međunarodne zvezde sporta i šou biznisa.

Svaka od tih pet destinacija ima svoje prednosti - u pogledu oporezivanja kapitalne dobiti, na primer.

Posebno je zanimljiv primer Maroka, koji nije poreski raj u standardnom smislu te reči. "Ali, za tu zemlju se interesuju posebno penzioneri koji žele jeftiniji nivo života nego u Francuskoj, što im omogućava dodatnu kupovnu moć za oko 30%". Ako francuski penzioner prenese deo ili celu penziju u Maroko,na račun u lokalnoj valuti, dobije poresko oslobodjenje od 80% za kupovinu stana u toj afričkoj državi. U Maroku Francuzi drže samo novac koji im je potreban za život, a "oplođuju" ostatak u Francuskoj.

Izvor: EurActiv.rs i AFP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Švajcarska ograničava jačanje franka
  
• 

  Vesti

  : Uskoro novi sporazumi o oporezivanju skrivenih sredstava u Švajcarsko
  
• 

  Vesti

  : Uskoro sporazum o oporezivanju skrivene nemačke imovine u ...