Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Trećina Evropljana zabrinuta za radno mesto
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 30.11.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Više od trećine evropskih građana koji rade zabrinuto je zbog mogućnosti da izgube posao, pokazalo je najnovije istraživanje Eurobarometar. Ovaj pokazatelj je porastao za 2 procentna poena u odnosu na istraživanje iz 2009. Oko 71% Evropljana je pesimistično u pogledu skorog završetka krize, a još više njih, čak 87%, procenilo je da se siromaštvo povećalo. Međutim, tmurne prognoze o društvenim kretanjima i kraju ekonomske krize nisu se pretvorile u krizu poverenja kada je reč o budućnosti radnog mesta, osim u nekim članicama pogođenim krizom.
U istraživanju iz 2011. više ljudi je uvereno da će sačuvati posao nego u istraživanju iz 2009. Više od osam ispitanika na svakih deset koji trenutno rade reklo je da su uvereni da će moći da zadrže posao. Dve trećine građana EU uvereno da će imati posao u naredne dve godine, a više od 60% je reklo da bi verovatno uspeli da nađu novi posao relativno brzo ako dobiju otkaz.
Za radno mesto su najzabrinutiji građani Španije (72%), Grčke (63%) i Litvanije (61%).
Poverenje u uticaj EU da kreira nova radna mesta varira od zemlje do zemlje. Poverenje je slabo u zemljama u kojima ekonomske prilike ne obećavaju ništa dobro, naročito u Španiji, Grčkoj, Portugaliji i na Kipru. Najekstremniji primer je Grčka u kojoj se broj ispitanika koji veruju da EU ima pozitivan uticaj na stvaranje novih radnih mesta smanjio za 40 procentnih poena na 44%.
Istraživane je takođe pokazalo da postoji potreba za većim i boljim informisanjem o budućnosti tržišta rada, pa bi 58% ispitanika želelo da dobija informacije o odlukama koje se odnose na kurseve i poslove budućnosti.
Evropljani generalno misle da je uticaj EU na zaposlenost i socijalna pitanja od koristi za građane: 52% smatra da EU ima pozitivan uticaj na zaposlenost, a 51% je zadovoljan kako se u EU vodi socijalna politika. Najzadovoljniji su građani Slovačke gde ti procenti iznose 74% i 71%.
Ovi procenti značajno rastu kada se postavi preciznije pitanje. Da EU podstiče mobilnost radne snage, smatra 70% ispitanika, 67% smatra da EU unapređuje dostupnost obrazovanja i obuka. Ulogom EU u otpočinjanu biznisa zadovoljno je 59% Evropljana, a 58% veruje da EU ima pozitivan uticaj u uspostavljanju minimalnih standarda na radu širom EU.
Slovenci podržavaju fleksibilnost radnog mesta
Građani su saglasni sa idejom fleksibilnosti radnog mesta, ali polovina ispitanika se ne slaže da se građani suviše rano penzionišu.
Zanimljivo je da je fleksibilnost radnog mesta prihvaćenija u zemljama van evro zone (80%) nego u članicama evro zone (68%). U Sloveniji, na primer, 89% ljudi smatra da radni ugovori treba da budu fleksibilniji, procenat podrške je visok i u Bugarskoj, Irskoj, na Kipru i u Litvaniji 85%, u poređenju sa 59% u Holandiji i 66% u Portugaliji.
U 12 zemalja većina ispitanika se slaže da se ljudi suviše rano penzionišu, a taj stav je naročito izražen u Mađarskoj (75%), Grčkoj (65%) i Austriji (65%). Ali u drugim zemljama, relativno malo ljudi misli da starosnu granicu za penzionisanje treba povećati, a sa ovim stavom se najmanje slažu u Estoniji - 17% građana, 18% u Litvaniji i 22% na Malti.
Mala podrška privatnom biznisu
Na pitanje kako bi postupili ako bi dobili otkaz polovina ispitanika koji su zaposleni rekla je da bi tražili isti posao na istoj lokaciji. Otpočinjanje vlastitog biznisa je manje popularna opcija.
Jedan od osam ispitanika je rekao da je otpočinjanje biznisa među prva dva prioriteta, četvrtina je pokazala interesovanje za tu ideju, tako da bi više od jedne trećine trenutno zaposlenih Evropljana razmislilo o samozapošljavanju ako im bude uručen otkaz.
Ispitanici su procenili da nekoliko grupa ima poteškoća u započinjaju privatnog biznisa, a među njima su osobe se invaliditetom i mladi koji tek završavaju školu.
Dok 24% ispitanika u 15 starih članica EU misli da je dovoljno urađeno u borbi protiv siromaštva u njihovim zemljama, samo 14% gradajana u novim zemljama članicama deli ovaj stav. U dve zemlje članice blizu polovine građana smatra da je dovoljno urađeno na polju borbe protiv siromaštva, i to u Luksemburgu 53%, a u Holandiji 48%. Najnezadovoljniji učinkom države u smanjenju siromaštva su Grci i Rumuni sa 91% i Letonci 88%.
Nešto preko trećine ispitanika, njih 35%, reklo je da bi u slučaju otkaza tražilo isti posao, ali na drugoj lokaciji. Opcija rada za drugog poslodavca na istoj lokaciji najveću podršku je imala u Danskoj 68%, na Kipru 65% i u Švedskoj 63%. Međutim, u Sloveniji bi samo 24% građana izabralo ovu mogućnost kad bi ostali bez posla.
Izvor: EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
