Sve veći broj nemačkih studenata dolazi na studije u Holandiju, što počinje da opterećuje obrazovni sistem te zemlje. Holandske vlasti su zato najavile da će od Nemačke zatražiti podelu troškova njihovog školovanja. Holandske prosvetne vlasti su, takođe, upozorile univerzitete i više škole na istoku zemlje da će ih zatvoriti ako nastave da "vrbuju" studente iz Nemačke. Sa prilivom nemačkih studenata se suočava i Austrija u koju mladi Nemci dolaze jer je u njihovoj domovini ograničen upis na određene studije, poput medicine. Suočene sa sličnim problemom Danska i Švedska su još 1996. godine uvele sistem podele troškova.

Od 34.000 stranih studenata na holandskim univerzitetima 24.000 su Nemci, čiji broj godišnje raste 14%. Danske vlasti zato žele da Nemačka počne da učestvuje u troškovima obrazovanja tih studenata.

Zamenik holandskog ministra prosvete Halbe Zejlstra pripremio je na zahtev holandskog parlamenta izveštaj o troškovima programa studentske razmene među članicama EU, preneo je Radio Holandija. On je zaključio da Holandija troši više od 90 miliona evra godišnje na školovanje oko 34.000 stranih studenata, od kojih većina ode iz Holandije po završetku studija. U poređenju s tim 19.000 Holanđana studira u inostranstvu.

U pismu parlamentu Zejlstra je upozorio da bi nekontrolisani rast broja stranih studenata mogao da se negativno odrazi na neke programe. On je naveo da postoje naznake da neke više škole u pograničnoj oblasti prema Nemačkoj "vrbuju" nemačke studente jer nemaju dovoljno holandskih studenata. Neka predavanja se drže samo na nemačkom i nisu u skladu sa potrebama holandskog tržišta rada.

Te škole će morati da povrate ravnotežu između broja holandskih i nemačkih studenata ili će se suočiti sa zatvaranjem, upozorio je zamenik holandskog ministra prosveta. Zejlstra je rekao da će pokrenuti pitanje finansijske nadoknade kod nemačkih vlasti.

On je takođe ukazao na prednosti programa razmene. Strani studenti iz EU koji plaćaju troškove kao i domaći studenti često su vrlo motivisani i pozitivno deluju na holandske studente što se ogleda u postignutim rezultatima, pod uslovom da su studenti u mešovitim grupama a ne samo sa sunarodnicima, dodao je zamenik holandskog ministra prosvete.

Strani studenti u proseku imaju više ocene i brže završavaju studije nego holandski studenti. Pritom, studenti koji studiraju u inostranstvu obično nastavljaju da se kreću u "međunarodnim krugovima" i koriste svoja holandska poznanstva kada počnu da rade.

Zejlstra je zatražio da se dodatno istraži priliv stranih studenata, a istraživanje će biti gotovo u maju 2012.

Marsel Vintels (Marcel Wintels), predsednik koledža Fontis u Venlou koji nudi diplome za studije na nemačkom u 10 oblasti, naveo je da će ta institucija uskoro preći na engleski jezik. On je dodao da visoke škole u blizini granice sa Nemačkom prirodno privlače veliki broj nemačkih studenata.

Slični problemi i u Austriji

Nemački studenti ne opsedaju samo holandske škole. Sa sličnim izazovima se suočava i Austrija, piše nemački EurAktiv. Od 2000. broj nemačkih studenata u Austriji se učetvorostruči na gotovo 25.000 studenata ili 9% ukupnog broja studenata u toj zemlji.

Na nekim master studijama svaki treći student je Nemac, a najviše je studenata na medicini.

Austrija već godinama ograničava udeo stranaca na jednu četvrtinu ukupnog broja studenata.

To je u suprotnosti sa principom  EU da ne sme biti diskriminacije, ali Evropska komisija je do sada tolerisala to ograničenje pošto veliki broj Nemaca odlazi iz domovine zbog ograničenog prijema studenata u toj zemlji, posebno na medicinu.

U Austriji se takođe raspravlja o troškovima visokog obrazovanja stranaca i o potrebi za podrškom iz strukturnih fondova EU ili direktno od Nemačke, ali za sada nije bilo nikakvih zvaničnih zahteva.

Od besplatnog studiranja do školarina

Sistemi visokog obrazovanja se razlikuju od članice do članice EU: u nekim troškove školovanja nadoknađuje isključivo država, u drugima su uvedene manje ili veće školarine, a negde postoji više sistema. Može se pomisliti da Nemačka prednjači u organizaciji obrazovanja, ali njen sistem finansiranja obrazovanja je toliko neujdenačen da se može reći da predstavlja Evropu u malom, piše Ekonomistov magazin Intelidžent lajf (Intelligent Life).

Do polovine prošle decenije školarina nije postojala u Nemačkoj a zatim su je uvele neke savezne pokrajine, uglavnom one u kojima su Hrišćansko-demokratska unija i Liberali bili koalicioni partneri. Sada u samo tri od 16 saveznih pokrajina postoje školarine, dok su se drugi opredelili za plaćanje posle diplomiranja, a neki ništa ne naplaćuju. Za studiranje na prestižnim univerzitetima je, međutim, potrebno izdvojiti novac.

Studije su od 80-tih godina znatno poskupele u Velikoj Britaniji, ali se povećao i broj onih koji odlaze na studije. U 1979. oko 12% učenika upisivalo je fakulete, dok ih je 2010. bilo 45%. U 2008. u Britaniji je bilo više od 2.300.000 studenata, nešto više nego u Francuskoj i Nemačkoj.

Uvođenje školarina 1998. u vreme laburističke vlade Tonija Blera (Tony Blair) postepeno je prihvaćeno kao nužnost. U prvo vreme školarina je bila oko 1.000 funti da bi se povećala na 3.000 funti. U okolnostima borbe protiv krize u 2011. odlučeno je da se univerzitetima dozvoli da kroz godinu dana povećaju školarinu na najviše 9.000 funti. To je izazvalo pobunu među mladima, a vlasti su odgovorile ublažavanjem uslova, pa studenti mogu da plaćaju iz više rata i sa malim kamatama. U Škotskoj je studiranje besplatno a da bi se sprečio veliki priliv studenata iz Engleske vlasti su uvele školarine za njih.

U Britaniji se sve više nameće potreba za višim školarinama da bi engleski univerziteti mogli da se nadmeću sa skupim američkim, koji dominiraju na svetskim rang listama, ali i sa azijskim.

Osnovna školarina u Holandiji je relativno niska - oko 1.600 evra. Država je pritom srpemna da pomogne studentu sa 250 evra, a oni kojima je potrebno mogu da pozajme još 500 evra mesečno. Mnogi holandski studenti zato se mogu suočiti sa istim dugom kao i njihove engleske kolege, ali će ga otplaćivati 30 godina sa malom kamatom.

U Češkoj i Finskoj školarinu plaća država. Drugu krajnost predstavlja Poljska, u kojoj trećina studenata ide na privatne univerzitete kojih je negde oko 300.

Godišnje školarine u Italiji kreću se od 700 do 4.000 evra godišnje zavisno od primanja.

U Francuskoj je državni sistem školovanja sa godišnjom školarinom od samo 162 evra za trogodišnje osnovne studije u 2008, a 211 evra za master studije. Neke studije mogu biti skuplje, a studenti moraju da plate 350 evra za zdravstvneo osiguranje. Više od polovine francuskih studenata dobija finansijsku podršku od države. Studenti imaju mogućnost da koriste zajmove od 2.000 evra, ali mali broj njih se opredeljuje za to. U Francuskoj je upisano 1,4 miliona studenata na 82 državna univerziteta, ali više od polovine obično otpada tokom prve godine a 90.000 napušta studije svake godine bez diplome.

Prema pisanju Intelidžent lajfa, za elitnu visoku školu političkih nauka (Sciences Po) školarina za trogodišnje osnovne studije je 6.000 evra, a za master dvostruko više. Pošto je reč o prestižnoj ustanovi većina studenata je imućna, ali tu mogu da studiraju i oni iz porodica sa niskim primanjima zahvaljujući državnoj stipendiji.

Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), u 2007-2008. Britanija je za visoko obrazovanje izdvajala 15,5 milijardi dolara, a Holandija koja ima znatno manje studenata 16 milijardi dolara. Nemačka je izdvojila 13,8 milijardi dolara, Francuska 12,8 milijardi a Italija samo 8,8 milijardi dolara.

Izvor: EurActiv.com i EurActiv.rs

Foto: sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Poboljšati uslove za studiranje stranaca u EU
  
• 

  Vesti

  : Više sredstava za obrazovne programe EU
  
• 

  Vesti

  : Milijardu evra podrške EU visokom obrazovanju