Organizovanje referenduma o nezavisnosti Škotske ponovo zaokuplja pažnju u Velikoj Britaniji pošto je britanski premijer Dejvid Kameron (David Cameron) pozvao da se taj referendum što pre organizuje i da ishod bude obavezujući, u nadi da će se Škotlanđani izjasniti protiv nezavisnosti. Pojedini analitičari smatraju da se Kameron upustio u igru sa neizvesnim krajem, iako istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je većina Škotlanđana za ostanak u sastavu Britanije. Edinburg želi da se referendum organizuje na jesen 2014. godine, što se tumači namerom da do tada obezbedi dovoljnu podršku za nezavisnost.

Više je pitanja u vezi s referendumom oko kojih se London i Edinburg ne slažu, a jedno od ključnih je da li škotske vlasti imaju nadležnost da organizuju referendum bez pristanka vlade u Londonu.

Britanska vlada je 10. januara saopštila da će odobriti privremeni prenos nadležnosti škotskom parlamentu za organizaciju referenduma. "Britanska vlada želi da da škotskim vlastima ovlašćenje da organizuju referendum, što one prema Ustavu ne bi mogle drugačije da urade", rekao je 10. januara u britanskom parlamentu ministar za Škotsku Majkl Mur (Michael Moore). On je rekao da, iako britanska vlada smatra da Škotska treba da ostane u sastavu Britanije, referendum treba da se održi i da rezultat bude obavezujući.

Stavljanje pitanja škotskog referenduma na dnevni red britanske vlade izazvao je oštre kritike Škotske nacionalne partije (SNP) na vlasti u Edingubrgu, koja optužuje London da se meša i da je dvoličan.

Kako prenosi britanski javni servis Bi-Bi-Si (BBC), škotski premijer i lider SNP Aleks Salmond (Alex) je rekao da njegova vlada ima mandat da organizuje referendum o nezavisnosti na jesen 2014. a da Kameron "nema mandat" da određuje pravila. Salmond je rekao da Kameron to čini jer se plaši da će izgubiti.

Politički urednik BBC-ja Nik Robinson (Nick) ocenjuje da bi to moglo da znači da će doći do istorijskog spora pred Ustavnim sudom između Londona i Edinburga.

Britanska vlada smatra i da na referendumu mora postojati samo dve opcije - za ostanak u Ujedinjenom Kraljevstvu ili ne - dok škotski nacionalisti koji su na vlasti u Škotskoj smatraju da treba da postoji treća opcija o prenosu većih nadležnosti na Škotsku bez nezavisnosti. Salmond je, međutim, rekao za Radio 4 BBC da nije "pošteno" tvrditi da se on plaši da će izgubiti ako postoji samo opcija "da ili ne". On je negirao da želi da se uvede i treća opcija, ali je ukazao da u Škotskoj postoji značajna podrška takvom opredeljenju koje bi podrazumevalo povećanje finansijskih nadležnosti za Škotsku.

Škotski premijer i lider nacionalista je rekao da je Kameronova intervencija bila u "gotovom tačerovskom stilu". "London nastupa sa idejom da zna šta je najbolje i da je postupao u našem najboljem interesu, a ustvari želi da postavi osnovu za naš referendum i pored činjenice da nema nikakav mandat za to", rekao je Salmond.

Edinburg i London se spore i oko toga da li treba spustiti starosnu granicu za izjašnjavanje na referendumu. Škotske vlasti smatraju da treba omogućiti osobama od 16 i 17 godina da se izjasne na referendumu, a London da granica ostane na 18 godina. Škotske vlasti, takođe, traže da za referendum bude zadužena posebna komisija, dok britanske vlasti insistiraju da to bude izborna komisija.

Mur je rekao u britanskom parlamentu da se nada saradnji sa škotskim vlastima kako bi se prevazišla neslaganja i najavio da će biti organizovane konsultacije o referendumu. On nije rekao kada bi britanska vlada želela da se referendum održi.

Izvori u britanskoj vladi su negirali navode da će vlada dati vremenski rok od 18 meseci za održavnaje referenduma, ako prenese nadležnosti na škotske vlasti za organizovanje referenduma sa pravno obavezujućim ishodom, preneo je 10. januara BBC.

Kameron: Otkloniti konačno neizvesnost

Britanski premijer je rekao da Škotlanđani treba da odluče kada će se održati referendum ali da smatra da bi bilo bolje da se on održi pre nego kasnije. Kameron smatra i da ishod referenduma treba da bude obavezujući a ne savetodavnog karaktera. Sve tri velike britanske stranke, Konzervativna, Laburistička i Liberalnodemokratska partija, apelovale su da referendum bude održan što pre.

Kameron je u intervjuu za britansku televiziju Skaj njuz (Sky News) 9. januara, drugom za dva dana, objasnio ovu iznenadnu žurbu željom da se rasčisti to pitanje. "Mi nećemo nametati naš stav, ali moramo da otklonimo pravnu neizvesnost i da pokušamo da zajedno sa škotskim vlastima dobijemo pravedan, jasan i odlučan odgovor", rekao je on.

Neizvesnost je, kako je ocenio, "vrlo štetna" za privredu i stanovnike Škotske, poluautonomnog regiona koji je već tri veka u sastavu Velike britanije a od 1999. ima svoju vladu. "Škotlanđani ne znaju zaista kada će im i kakvo pitanje biti postavljeno niti ko treba da ga postavi", rekao je on za BBC 8. januara.

Kameron je ocenio da Salmond zna da Škotlanđani u dubini ne žele da se u potpunosti odvoje od Velike Britanije i dodao da bi to, ako se desi, bilo vrlo žalosno.

U decembru 38% Škotlanđana je bilo za nezavisnost, pokazuje istraživanje instituta MORI. Prema istraživanju nezavisne grupe za istraživanja javnog mnjenja Britiš fjučer (British Future), 54% Škotlanđana podržava ostanak u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Ipak, konzervativni list Tajms (The Times) piše da se Kameron upustio u igru visokog rizika, a više medija je u prvim reagovanjima na Kameronovu izjavu o škotskom referendumu ocenilo da je reč o blefu.

Edinburg: Referendum na jesen 2014.

Nakon ubedljive pobede na izborima u maju 2010. Salmond je objavio da je Škotska krenula putem nezavisnosti. On je, ipak, ostavio mogućnost da se ona ostvari postepeno, i u prvo vreme je bio usredsređen na ispitivanje raspoloženja Škotlanđana prema "blažoj verziji" nezavisnosti koja bi se odnosila na veću finansijsku nezavisnost.

Namera škotskih vlasti je da referendum organizuju u drugoj polovini svog mandata koji ističe 2015. i to na jesen 2014, a kao zgodan prilika pominje se obeležavanje 700. godišnjica pobede Škota nad snagama engleskog kralja Edvarda Drugoga u bici kod Benokbern.

Prema planu škotske vlade, zakon o referendumu bi trebalo da bude stavljen na dnevni red lokalne skupštine u januaru 2013, a očekuje se da bude usvojen na jesen 2013.

Konzervativci ne veruju da će doći do raspada Velike Britanije nakon što je laburistička vlada Tonija Blera (Tony Blair) dala široju autonomiju, Škotskoj, Velsu i Irskoj 1998. Od dobijanja autonomije, škotski parlament ima nadležnosti u obazovanju, zdravstvu, zaštiti životne sredine, ali su pitanja u vezi sa spoljnom politikom i odbranom i dalje u nadležnosti britanske vlade, dok referendumi koji su organizuju isključivo imaju savetodavnu ulogu.

Škotska je bila nezavisna do 1707. kada je na osnovu Akta o ujedinjenju formirala zajednicu sa Engleskom.

Izvor: AFP i EurActiv.rs

Foto: www.sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Za separatiste EU pozitivna tvorevina
  
• 

  Vesti

  : Opredeljenje Britanije za Evropu na probi