Da li se slažete da Škotska treba da bude nezavisna zemlja? Na to pitanje, prema predlogu predsednika škotske vlade Aleksa Samonda (Alex Salmond), Škotlanđani treba da odgovore na referendumu o nezavisnosti. Škotske vlasti bi, prema predlogu koji je Samond predstavio 25. januara, organizovale referendum 2014. Ipak, još mnogo toga treba da se reši da bi građani dobili priliku da se izjasne o budućnosti Škotske. Prvi ministar Škotske ostao je pri svojim uslovima za referendum, ali je rekao da želi da o tome razgovara i sa opozicijom u Škotskoj. Samonda očekuju i konsultacije sa vladom u Londonu.

Samond je u škotskom parlamentu, Holirodu, rekao da referendumsko pitanje mora biti jednostavno i direktno, ali je ponovio da bi na referendumu pored toga trebalo da postoji mogućnost da se građani izjasne o prenosu većih nadležnosti na Škotsku bez potpune nezavisnosti. On je rekao da Škotska neće, suprotno želji vlade u Londonu, da isključi tu mogućnost, preneo je britanski javni servis Bi-Bi-Si (BBC).

"Ako postoji alternativa u vidu maksimalnog prenosa nadležnosti koja bi imala podršku u Škotskoj, onda bi bilo pošteno i demokratski da narod Škotske može da odlučuje i o toj opciji", rekao je on.

U pogledu drugog spornog pitanja koje se odnosi nadzoa nad referenduom, on je rekao da bi centralna izborna komisija mogla da bude nadležna za standarde i propise u skladu s kojima bi referendum bio organizovan, dok London želi da ta komisija nadzire glasanje.

Salmond ostaje pri tome da pravo glasa bude dato i mladima sa navršenih 16 godina. "Ako ovi mladići i devojke mogu da se prijave u vojsku, da se venčavaju i plaćaju porez, zašto onda ne bi bili u stanju da odlučuju o ustavnoj budućnosti svoje zemlje?", upitao je Samond. O tome će se, ipak, još razgovarati.

On je rekao da će se referendum održati na jesen 2014, dok je vlada u Londonu smatra da referendum ne treba odlagati.

Samond je rekao da želi da razgovara sa drugim strankama o referendumu. Opozicione stranke u Škotskoj su ga, međutim, optužile da se previše bavi tim pitanjem u vreme ekonomske krize. Vođa škotskih laburista DŽoan Lamont (Johann) odbacila je pozive za nezavisnost Škotske, dok je vođu škotskih konzervativaca Rut Dejvidson (Ruth Davidson) zanimalo da li će Samond sarađivati sa britanskom vladom. "Mi želimo saradnju ne konfrontaciju", rekla je ona.

Samond bi trebalo da se 27. januara sastane sa britanskim ministrom za Škotsku Majklom Murom (Michael Moore).

Raspravu u Škotskoj pažljivo prate u Severnoj Irskoj, navodi BBC. U Dablinu je nedavno prvi ministar Severne Irske Piter Robinson (Peter) razgovarao o posledicama istupanja Škotske iz unije i najavio da će se zalagati protiv nezavisnosti. Njegov zamenik Martin Mekginis (McGuinneš) okleva da se uključi u raspravu. On je ove nedelje u lokalnom parlamentu upozorio tamošnje političare da se ne uključuju u raspravu i predložio građanima da se ne upliću u to pitanje.

Vlada u Londonu je već pokrenula konsultacije o planovima za škotski referendum, ali se sa škotskim vlastima ne slaže oko nadležnosti za to. Protivnici referenduma o nezavisnosti Škotske požuruju to pitanje jer ankete javnog mnenja pokazuju da je jedva trećina Škota za nezavisnost.

Eventualno izglasavanje "da" na ovom referendumu direktno bi vodilo u škotsku nezavisnost na narednim izborima za parlament u Edinburgu, 2016. godine. Škotska je 1997. godine dobila određenu samostalnost od centralne vlade u Londonu, ali ima Škota kojima ni to nije dovoljno, već bi da svoju zemlju vide kao nezavisnu, u sastavu Evropske unije.

Samond, lider separatističke Škotske nacionalne partije (SNP), rekao je da bi nezavisnost donela "nove, moderne odnose dve ostrvske nacije - odnose partnerstva i jednakosti".

Šta posle nezavisnosti?

Plan o nezavisnosti prvog ministra Škotske predviđa da nezavisna Škotska kao vrhovnog suverena zadrži kraljicu Elizabetu Drugu, ali da više "ne šalje vojnike u ilegalne ratove poput Iraka, niti da na svom tlu drži nuklearno oružje". U Škotskoj je stacionirana britanska flota podmornica na nuklearni pogon. Upravo je to jedno od pitanja koja bi London i Edinburg morali da reše, ako Škotska postane nezavisna.

U analizi na sajtu BBC-a navodi se da će Salmondov SNP, ako Škotska postane nezavisna, tražiti da se povuče nuklearno oružje. Nije, međutim, poznato koliko će vremena biti potrebno za to a Britanija bi morala da potraži novo mesto za podmornice. Postavlja se i pitanje šta će biti sa zaposlenima u pomorskoj bazi u Fejslanu. Britanski ministar odbrane Filip Hamond (Phillip Hammond) je rekao da bi Škotska morala da učestvuje u troškovima premeštanja, a takav stav Samond je nazvao arogantnim, jer Škotska nije tražila nuklearno oružje.

Salmond planira i da formira škotsku vojsku - Škotske odbrambene snage, koju će činiti jedna pomorska baza, jedna vazduša i jedna mobilna brigada. Razmišlja se i o tome da se pripadnicima vojske Velike Britanije ponudi mogućnost da stupe u novu vojsku, što britanski ministar odbrane smatra smešnim.

U pogledu članstva u EU, UN i Međunarodnom monetarnom fondu rasprava se uglavnom svela na to koja bi bila polazna osnova Škotske u razgovorima o članstvu. Neki smatraju da Škotska treba da počne razgovore o članstvu potpuno iz početka, dok drugi tvrde da bi i Britanija bez Škotske takođe morala da ponovo pregovara o članstvu u Uniji. Salmond se ne slaže s tim i tvrdi da će Škotska moći da počne pregovore "iznutra".

SNP se zalaže za istupanje Škotske iz NATO-a, ali ta stranka možda neće biti na vlasti u Škotskoj, ako dođe do njenog istupanja iz Velike Britanije.

Za sada nema nagoveštaja da bi na granici između Škotske i Engleske bile uvedene granične kontrole.

SNP, koja je proevropska stranka, zalaže se i za uvođenje evra "pošto se steknu  uslovi". Može se pretpostaviti da sada trenutak nije pogodan, jer dužnička kriza potresa zonu evra, pa SNP i dalje podržava funtu. Nezavisna Škotska bi, međutim, sa funtom mogla da se nađe u situaciji da joj kamatne stope određuje, preko Banke Engleske, druga država.

Nema sumnje da će se od Škotske očekivati da u slučaju nezavisnosti preuzmeo deo britanskog nacionalnog duga, a njen udeo i osnova bi se utvrdili u pregovorima. Salmond bi želeo da osnova bude ili udeo u britanskom bruto domaćem proizvodu ili u stanovništvu, što bi moglo da iznosi oko 80 milijardi funti. Međutim, dug bi mogao da se finansira izdavanjem obveznica, što znači da bi nezavisna Škotska morala da ima svoj kreditni rejting, a s obzirom da ga nikada pre toga nije imala, mogla bi da ima probleme na tržištu obveznica.

Postavlja se i pitanje vlasništva nad naftom u Severnom moru i prava na korišćenje energije vetra. SNP insistira da je to "škotska nafta", i iako se to katkad doživljava više kao romantična izjava, stručnjaci smatraju da bi tehnički bilo moguće razgraničniti škotske vode. Pregovori o tome bi bili složeni.

U slučaju nezavisnosti Škotska bi mogla da očekuje da joj pripadne 80% prihoda Velike Britanije od nafte i gasa. Ta industrija donosi velike prihode od poreza britanskoj državnoj kasi, koji se procenjuju i do 54 milijardi funti u narednih šest goina, a tako nešto niko ne bi lako prepustio. Iz nalazišta u Severnom moru se od polovine 70-tih godina prošlog veka izvlače milijarde barela nafte a potencijal u narednih 40 godina se procenjuje na 25 do 30 milijardi barela, navodi BBC.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Škotski referendum: igra visokog rizika
  
• 

  Vesti

  : Za separatiste EU pozitivna tvorevina