Evropa će morati da napravi velike rezove na tržištu rada i u organizaciji državnog aparata zbog nepovoljnih demografskih trendova i budžetskih deficita koji se ne smanjuju, navodi se u izveštaju Svetske banke "Zlatni rast: obnavljanje sjaja evropskog ekonomskog modela". Državni aparat je preglomazan, u većini zemalja neefikasan i troši daleko više nego konkurentski SAD ili Japan. Zbog toga, fiskalna konsolidacija treba da bude prvi prioritet Evrope u narednih 10 godina, a kontrola javne potrošnje u okolnostima sve bržeg starenja stanovništva biće imperativ u politici narednih 20 godina. Zapadna i južna Evropa moraju da unaprede poslovni ambijent, a istočna da se pozabavi i pitanjem infrastrukture. U odnosu na SAD, Kinu, Tajvan i Koreju, Evropa zaostaje u delatnostima kao što su internet, biotehnologija, kompjuterski softver, medicinska oprema. Sa druge strane, Evropa je bolja u industriji, elektornskoj opremi, telekomunikacijama, autoindustriji i proizvodnji robe za ličnu potrošnju. Međutim, ono što treba najviše da brine Evropu je kontinuirani pad produktivnosti.

S obzirom na globalni karakter azijskih preduzeća, evropska preduzeća će u narednih nekoliko decenija morati da promene mesto i tip proizvodnje, navodi se u Izveštaju. Za sada, podaci pokazuju da su firme u Evropi stabilan faktor rasta evropske ekonomije.

"Evropa mora da prilagodi svoj ekonomski model, ne da odustaje od njega", rekao je Filip Le Uru (Philippe Le Houerou), potpredsenik Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju.

"Suočeni sa povećanim zaduživanjem i nepovoljnim demografskim trendovima, mnogi Evropljani zalažu se za novi model rasta. Dobro je što Evropa nema kompleks, ali gubitak samopouzdanja može biti opasan. Evropski model ima mnogo atraktivnih osobina koje su dovele do prosperitea građana kakav nigde drugde nije zabeležen", rekao je on.

Evropa će morati da napravi velike izmene kako bi vlade i tržište rada bolje funkcionisali, kao i reforme koje će ojačati inovacije i rast produktivnosti u preduzećima.

Kako bi se obnovio evropski model rasta, izveštaj predlaže tri seta mera: prvi se odnosi na mere koje će dozvoliti siromašnijim zemljama da povećaju prihode. Drugi na obnavljanje "brenda Evrope", a treći paket mera se odnosi na oživljavanje Evrope kao mesta sa najkvalitetnijim životom.

U izveštaju se ocenjuje da su trgovina i finansijske integracije dva najjača atributa ekonomskog modela EU. Prema izveštaju, neophodna prilagođavanja u ovom segmentu su bolje upravljanje finansijskim tokovima, brža ekspanzija modernijeg sistema trgovine i veća mobilnost radnika.

U poslednje dve decenije, nove članice su iskoristile šansu koju su dobile integrisanjem u zapadnu ekonomiju. Zemlje kandidati su se uključile na zapadno tržište proteklih 10 godina kroz trgovinu i tradicionane usluge kao što su transport i saobraćaj. To je dobro došlo i zapadnoj Evropi jer su preduzeća kao što su Fijat (Fiat), Reno (Renault) i Folksvagen (Volkswagen) postala efikasnija i sofisticiranija, a u tom pogledu unapredile i svoja preduzeća u istočnoj Evropi kao što su Zastava, Dačija (Dacia) i Škoda.

Prema izveštaju, očuvanje globalnog brenda Evrope će biti nešto teži proces, ali moguć. Preduzećima u severnoj Evropi i članicama EFTA zone slobodne trgovine, koja su već među najinovativnijima u Evropi, treba omogućiti pun pristup tržištima u ostatku Evrope. Vlade u južnoj i istočnoj Evropi moraće da unaprede poslovnu klimu, a velike kontinentalne zemlje, pre svega Nemačka i Francuska, moraće preduzećima da daju više ekonomskih sloboda kako bi se takmičili sa Severnom Amerikom i istočnom Azijom. Od SAD bi Evropa mogla da nauči kako se naučna otkrića koriste u komercijalne svrhe, kao i da od svojih univerziteta napravi magnete za najbolje i najpametnije studente.

Prevelika državna potrošnja

U suočavanju sa državnom potrošnjom i deficitima, razumno je zapitati se da li su vlade u Evropi suviše velike i da li mnogo troše. Države u Evropi troše 7 do 10 % BDP više nego zemlje sa sličnim nivoom prihoda po stanovniku. Na primer, zapadnoevropske vlade troše 10% BDP više nego SAD, Kanada, Austrija i Japan. Evropske vlade moraće da postanu efikasnje ili da manje troše.

Fiskalna konsolidacija treba da bude top prioritet Evrope u narednih 10 godina, a kontrola javne potrošnje u odnosu na sve brže starenje populacije biće imperativ u politici narednih 20 godina.

Računice pokazuju da zemlje zapadne Evrope moraju da smanje javni dug na 60% BDP do 2030. Veće prilagođavanje biće potrebno u zemljama kandidatima i zemljama iz istočnog bloka jer u mnogima nije ni započela reforma socijalnog i penzionog sistema.

Veza javne potrošnje i starenja nacija ogleda se u činjenici da će u budućnosti sve više novca odlaziti za zdravstveno najstarijih sugrađana zbog čega bi, u slučaju izostanka ozbiljne penzione reforme, deficiti u narednih 20 godina mogao da naraste za 3%BDP-a. Zemlje koje danas troše 10% BDP-a na penziono i zdravstveno, rizikuju da u budućnosti smanje davanja za obrazovanje, infrastrukturu i inovacije. Zemlje kao što su Srbija i Ukrajina, koje već troše više od 15% BDP-a na socijalnu zaštitu, rizikuju da ugroze blagostanje budućih generacija.

Evropa će morati da radi na mnogo frontova da bi se izborila sa manjkovima na tržištu rada. Moraće da poveća konkurentnost radnih mesta, da poboljša mobilnost radne snage, da utvrdi kako su povezani rad i blagostanje, i da razmisli o izmeni politike migracija.

Države blagostanja

Evropski model rada obezbeđuje veću sigurnost prihoda nego bilo koji drugi sistem u svetu. Međutim, od 1980-tih, milioni Azijata su ušli na globalno tržište rada, a Evropljani rade sve manje u toku svog životnog veka. U izveštaju se navodi da se to mora promeniti i da reforma penzijskog sistema mora da bude prioritet. Autori predlažu da bi Evropljani trebalo da se ugledaju na azijske narode koji rade duže.

Nakon rasta devedesetih, Evropa se u protekloj dekadi suočila sa padom produktivnosti. Jaz u produktivnosti između Evrope i SAD  je danas dvaput veći nego što je bio sredinom devedesetih. Preduzeća u južnoj Evropi su postala manje produktivna. Da bi postali konkurentni, produktivnost je trebalo da raste 3-4% svake godine od 2000. Umesto toga, svake godine je padala za jedan procenat.

Autori izveštaja ukazuju i na oscilirajući trend otvaranja novih radnih mesta. U izveštaju se ističe da trend nije bio pozitvan u svim delovima unije. Za razliku od skandinavskih zemalja, kontinentalnih članica kao što su Nemačka i Austrija, i kasnije baltičkih, južni deo Evrope, nije imao povoljan trend.

Od 2002. do 2008. otvarala su se radna mesta, ali uglavnom u građevinskom sektoru i manje produktivnim preduzećima kao što su mikropreduzeća i porodične firme. Razlog najverovatnije leži u preduzetničkom karakteru privrede Italije, Grčke, Španije i Portugalije u kojima dominiraju male firme što nije povoljan ambijent za velika tržište. Zbog toga i ne iznenađuje što je krupan kapital iz zapadne Evrope nakon pada komunizma išao na istok, a ne na jug.

U poređenju sa SAD, izveštaj navodi da Evropa zaostaje za američkim kontinentom u primeni novih tehnologija. Zapadne zemlje koje su dostigle ili premašile američki nivo fizičkog, ljudskog i finansijskog kapitala, zbog deficita u inovacijama, istraživanju i razvoju ne mogu da ostvare brži rast. Jug EU je još sporiji u usvajanju novih tehnologija.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : U Srbiji najmanje 31 neradni dan za zaposlene
  
• 

  Vesti

  : Stroži uslovi za penzionisanje muškaraca u Srbiji
  
• 

  Vesti

  : Klaus: Pred Evropom reforme ili izgubljena decenija
  
• 

  Vesti

  : U EU 12 miliona građana živi u drugoj članici
  
• 

  Vesti

  : Bugarska i Rumunija zahtevaju da im se otvori tržište rada EU
  
• 

  Vesti

  : Nedostatak kvalifikovane radne snage opterećuje evropsku ekonomiju