Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 U EU 12 miliona građana živi u drugoj članici
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 12.08.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Državljanstvo EU, koje se stiče dobijanjem državljanstva u nekoj članici, omogućuje građanima pristup mnogobrojnim pravima EU od kojih se sloboda kretanja smatra najdragocenijim. Sve više Evropljana koristi to pravo i u 2010. više od 12 miliona građana je živelo u nekoj drugoj članici, saopštila je Evropska komisija. Istraživanja, međutim, pokazuju da građani nisu dovoljno obavešteni o svojim pravima na nivou EU.
Zahvaljujući državljanstvu EU, koje ne zamenjuje nacionalno državljanstvo, građani Unije imaju pristup različitim pravima u članicama, uključujući pravo na rad, pristup robi i uslugama, pravo na obrazovanje, priznavanje profesionlanih kvalifikacija, pristup zdravstvu i pravu na socijalnu zaštitu ili pravo da glasaju i da se kandiduju na izborima za Evropski parlament i lokalim izborima u članici u kojoj žive.
Sloboda kretanja se smatra najvećim dostignućem i sve više građana koristi to pravo i nastanjuje se u drugim članicama: u 2009. oko 11,9 miliona građana je živelo u drugoj članici dok se u 2010. njihov broj povećao na 12,3 miliona, saopštila je Evropska komisija.
Više od trećine radnika (35%) razmišlja da potraži posao u drugoj članici, ali gotovo svaki peti smatra da ima previše prepreka da bi to i ostvario, navodi se u saopštenju. Uz jezičke teškoće, hronični nedostatak informacija predstavlja najveću prepreku za rad u drugoj članici. Prema istraživanju sprovedenom 2010 većina građana nije dovoljno obaveštena o različitim pravima. Samo 43% građana zna šta se termin "građanin EU" podrazumeva dok gotovo polovina (48%) navodi da nije dovoljno informisana o svojim pravima.
"Sloboda kretanja je najdragocenije pravo u EU. Ona je sinonim za državljanstvo Unije. Preduzeća i građani stiču ogromnu korist kako EU postepeno uklanja unutrašnje prepreke za slobodni protok robe, usluga i ljudi", rekla je evropska komesarka za pravosuđe i državljanstvo Vivijan Reding (Viviane). Ona je dodala da želi da unapredi ova dostignuća kako bi svim građanima EU bilo prirodno da putuju, kupuju, studiraju ili se nastanjuju u drugoj članici. Ukazala je i da ako Evropljani ne znaju svoja prava, ne mogu da ih ostvare.
U cilju boljeg informisanja i podizanja svesti građana o njihovim prava, Evropska komisija je predložila da 2013. bude proglašena za "Evropsku godinu građana". Povod je 20. godišnjica Ugovora iz Mastrihta kojim je uspostavljeno državljanstvo Unije. U okviru "Evropske godine građana" biće organizovane konferencije i seminari širom EU i unapređeno informisanje putem internet sajtova, kao i uloga internet mreže za zajedničko rešavanje problema poput SOLVIT-a. Planirani budžet je milion evra.
U saopštenju Komisije se navodi da je 20 godina nakon uvođenja državljanstva EU ostvaren konkretan napredak koji je direktno uticao na živote miliona ljudi: putovanja u druge zemlje su jeftinija, nema čekanja na granici, omogućen je pristup zdravstvenom sistemu i jeftiniji su telefonski pozivi.
I pored napretka, Unija se suočava sa izazovima i postupci na koje se neke članice odlučuju mogu biti povod sporu i neslaganjima. Tako, planovi Danske da ponovo uspostavi carinske kontrole na granici prema drugim članicama da bi suzbila prekogranični kriminal, i dalje izazivaju zabrinutost Brisela. Evropska komisija je ponovo upozorila 11. avgusta Dansku da će pokrenuti postupak protiv nje, ako Kopenhagen bude uspostavio kontrole na granici.
"Šengenski propisi zabranjuju ograničenje protoka i carinske kontrole ne smeju biti sistematične", rekla je portparolka evropske komesarke za unutrašnje poslove Karolina Kotova i podsetila da je Evropska komisija u julu ocenila da obrazloženje danskih vlasti nije dovoljno i da je zatražila obrazloženje.
Nemačke vlasti su, takođe, 10. avgusta zatražile od Danske da odloži radove predviđene planom za uvođenje carine, ocenivši da nema nikakvih razloga da sada počne sa izgradnjom sistema kontrole na granici.
Izvor: EurActiv.rs i AFP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
