Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Bugarska i Rumunija zahtevaju da im se otvori tržište rada EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 08.07.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Rumunija i Bugarska zatražile su od Evropske komisije da im pomogne u naporima da se tržište rada u EU u potpunosti otvori za njihove državljane 2012. godine. Članice EU imaju rok od sedam godina da ukinu ograničenja za radnike iz novih članica od njihovog prijema u EU, 15 članica je to već učinilo u slučaju Bugarske i Rumunije a dve zemlje se nadaju da će do kraja godine biti doneta odluka da ograničenja budu potpuno ukinuta pre roka.
U zajedničkom pismu bugarski ministar rada Totju Mladenov i njegov rumunski kolega Sebastijan Lazaroju (Lazaroiu) zatražli su od evropskog komesara za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju Lasla Andora (Laszlo) da učini sve što je u njegovoj moći kako bi se ograničenja za rad bugarskih i rumunskih državljana u drugim zemljama EU ukinula, prenela je bugarski informativni sajt Medijapul l(Mediapool).
Prema sporazumu o ulasku u EU koji su potpisale Bugarska i Rumunija, druge države EU imaju pravo da uvedu ograničenja za radnike iz te dve zemlje na svojim tržištima rada u periodu do sedam godina od prijema posle čega bi sva ograničenja trebalo da budu ukinuta što znači da će ona prestati da važe 1. januara 2014. Radnici iz Bugarske i Rumunije već imaju slobodan pristup na tržište 15 zemalja EU ali u ostalih deset postoje ograničenja.
U sporazumu je takođe naznačeno da će se ograničenja ponovo razmatrati do 31. decembra 2011. kada bi članice EU trebalo da obaveste Komisiju da li će ukinuti ograničenja ili će ih zadržati do kraja perioda od 7 godina.
Background Počevši od januara 2014. sedam godina posle prijema u EU postojaće puna sloboda kretanja za radnike iz Bugarske i Rumunije. Trenutno oni uživaju punu slobodu kretanja i rada u 15 zemalja u skladu sa zakonima EU.
Ograničenja za radnike nema u : Danskoj, Estoniji, Kipru, Letoniji, Litvaniji, Poljskoj, Sloveniji, Slovačkoj, Finskoj, Švedskoj, Mađarskoj, Grčkoj, Španiji, Portugalu i Češkoj. Dok ona i dalje važe u : Belgiji, Nemačkoj, Irskoj, Francuskoj, Luksemburgu, Holandiji, Austriji, Velikoj Britaniji i Malti u kojima se obično zahteva od radnika iz Bugarske i Rumunije da imaju radne dozvole.
U tom kontekstu dve zemlje su tražile od Komisije da objavi izveštaj o slobodnom kretanju radne snage iz njihovih zemalja koji bi mogao da posluži kao osnov za donošenje odluke."Duboko smo uvereni da bi takav izveštaj pomogao da države članice koje i dalje imaju ograničenja na svojim tržištima rada za radnike iz Bugarske i Rumunije promene svoj stav i ukinu ograničenja", navodi se u pismu.
Ipak, ostaje vrlo neizvesno da li će napori Sofije i Bukurešta doneti neke rezultate.
Nedavno je Holandija ukinula pristup svom tržištu rada za sve strance uključujući Bugare i Rumune. Komisija je pokrenula istragu o legalnosti uključivanja državljana dve članice EU u takve restrikcije ali je na kraju iznela mišljenje da je to u skladu sa sporazumima EU.
Takođe, izbori koji predstoje u Francuskoj i Nemačkoj ne pružaju mnogo razloga da se veruje da će vlasti tih zemalja liberalizovati tržište rada kako se nadaju Sofija i Bukurešt.
Stručnjaci objašnjavaju da bi, bez obzira kakav bi uticaj na tržište rada imalo ukidanje oganičenja, nacionalisti i političke snage koje su protiv imigracije iskoristile takvu eventualnu odluku da politički napadnu vladajuće partije i koalicije u starim članicama EU.
Izvor: Euractiv.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
