Evropski parlament i predstavnici zemalja članica EU 6. juna su postigli dogovor o propisima za korišćenje takozvanih "napuštenih dela", odnosno knjiga, filmova i fotografija koje su zaštićene autorskim pravima, ali čiji nosioci prava nisu poznati. Teško je proceniti broj dela čiji nosilac autorskih prava nije poznat. Prema proceni francuske vladine Komisije za dela bez autorskih prava, ona u oblasti filma nisu brojna, ali je dosta takvih pisanih dela. Cilj EU je da takva "napuštena dela" postanu dostupna za zainteresovane građane, a da se institucije koje ih stave na raspolaganje zaštite od sudskih postupaka, što danas nije moguće.

"Propis će omogućiti da se širi kultura i da se konačno omogući da se neka skrivena blaga otvore za širu javnost", rekla je evropska poslanica iz redova socijalista Lidija Geringer Edenberg na kraju pregovora Parlamenta, država članica i Komisije. Dodala je da je to prvi korak ka usklađivanju propisa o zaštiti autorskih prava u EU.

Danas je ili teško ili čak nemoguće koristiti dela koja nemaju nosioca autorskih prava. Kako se navodi u saopštenju Evropskog parlamenta, novi propisi bi zaštitili institucije koje koriste "napuštena dela" od naknadnih potraživanja zbog kršenja autorskih prava, čime bi se izbegli sudski sporovi poput tužbi u vezi sa projektom internet giganta Gugla (Google) koji je pokrenuo projekat digitalizacije knjiga.

U okviru EU je, međutim, postignut dogovor da se delo može smatrati "napuštenim" samo ukoliko je prethodno sprovedeno marljivo istraživanje, bez zadrške, koje nije omogućilo da se utvrdi ko je nosilac autorskih prava. Navedeni su takođe i kriterijumi za takvo istraživanje.

Kada se delo proglasi "napuštenim", bilo bi moguće da se prebaci u elektronski oblik i tako objavi, ali isključivo u neprofitne svrhe. Takođe, status dela bez autorskog prava u jednoj zemjji automatski bi bio priznat u svim članicama.

On se odnosi na sav audiovizuelni ili štampani matrijal koji je objavljen u EU, uključujući i fotografije ili ilustracije u knjigama. Pod ovaj status podvela bi se i dela koja nisu objavljivana, a koje institucije odluče da stave na raspolaganje javnosti, pod uslovom da bi se moglo osnovano pretpostaviti da se nosilac prava ne bi protivio objavljivanju.

Delo bi, kako se navodi u saopštenju Parlamenta, izgubilo status "napuštenog" u slučaju da se u bilo kom trenutku pojavi nosilac prava, tražeći nadoknadu za korišćenje dela.

Međutim, institucije su propisima ipak zaštićene od rizika da plaćaju velike iznose novca autorima ili njihovim naslednicima koji bi se naknadno pojavili. Naknada bi se procenjivala od slučaja do slučaja, uzimajući u obzir štetu nanetu interesima autora, ali i činjenicu da je delo korišćeno u neprofitne svrhe. To bi omogućilo da naknada bude mala.

Predstavnici Saveta EU, odnosno zemalja članica, prihvatili su predlog evropskih poslanika da se u nacrt unese nova odredba, koja bi omogućila da se ostvari izvestan prihod od korišćenja "napuštenog dela", na primer od prodaje u muzejskoj prodavnici. Međutim, sav taj prihod bi morao da se koristi za istraživanje i prebacivanje u elektrnoski format.

Da bi propis konačno bio usvojen potrebno je zvanično odobrenje Odbora za pravna pitanja Evropskog parlamenta, celog Parlamenta i Saveta EU.

Predlogom su utrđena jasna pravila za novčanu nadoknadu nosiocima prava koji bi se pojavili nakon što bi se delo postavilo na internet, kao i mogućnost za institucije kulture da koriste prihod od korišćenja za plaćanje istraživanja i prebacivanja dela u elektronski format.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Wikimedia

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Produžena zaštita autorskih prava u EU
  
• 

  Vesti

  : EU suspendovala ratifikaciju ACTA
  
• 

  Intervju

  : Totić: Smanjena stopa softverske piraterije u Srbiji