Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Totić: Smanjena stopa softverske piraterije u Srbiji
|
|
|
|
Objavljeno : 09.03.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Branka Totić, direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu
Srbija je u obavezi da do kraja 2013. uskladi zakone u oblasti intelektualne svojine sa propisima EU i postigne sličan nivo zaštite kao u članicama EU. Zakoni su u najvećoj meri usklađeni, ali na njihovoj primeni mora još da se radi. U Srbiji je u 2011, nakon više godina, donekle smanjena visoka stopa korišćenja nelegalnog softvera. Napredak je ostvaren i u sprečavanju ulaska krivotvorene robe na srpsko tržište, ali su na unutrašnjem tržištu rezultati skromni jer su inspekcijske službe preopterećene. Problem predstavlja i poroznost administrativne linije sa Kosovom preko koga stiže krivotvorena roba, najčešće iz Kine i Turske. Srbija, takođe, nema specijalizovane sudove za oblast intelektualne svojine, procenjuje se da sudski procesi traju oko dve godine, a često se izriču uslovne kazne. Srbija će biti u obavezi da usvoji sporazum ACTA u nekom trenutku, ako on bude prihvaćen u EU, ali to ne znači da će morati da zanemari svoje propise o zaštiti podataka.
Razgovarala: Maja Poznatov
Dokle je Srbija stigla u usklađivanju zakona u oblasti zaštite intelektualne svojine sa propisima EU i uopšte u smanjenju piraterije i krivotvorenja?
Srbija je u obavezi da se do kraja 2013. uskladi (sa EU), tako da postigne sličan nivo zaštite kao u zemljama članicama EU. Tu se ne misli samo na zakone već i na to kako se oni primenjuju u praksi. Mogu da kažem da su zakoni u najvećoj meri usklađeni i da se permanentno od 1995, još od zakona iz oblasti intelektualne svojine, usklađujemo sa propisima EU.
Ali, što se tiče sprovođenja, odnosno borbe protiv piraterije i krivotvorenja, tu ima još dosta prostora da se radi, u više pravaca. S jedne strane, u pravcu jačanja insititucija koje se time bave, na primer sudstva. Predložena je promena teritorijalne nadležnost sudova jer sada 42 suda u Srbiji sude u sporovima iz oblasti intelektualne svojine tako da teško može da se govori o specijalizaciji sudstva u ovoj oblasti, dok većina zemalja EU ima specijalizovane sudove ili bar specijalizovana odeljenja u sudovima.
Potrebno je, pored jačanja institucija, i pojačati svest o potrebi poštovanja intelektualne svojine. Neophodno je, da bi zemlja imala što više koristi, da se dobro informišu ne samo preduzeća, fakulteti i institucije, već da se sa edukacijom počne u osnovnom obrazovanju, u gimanaziji, na fakultetima, kao što to rade zemlje EU.
Šta su najveći izazovi u praksi u borbi protiv krivotvorenja i piraterije i uopšte u oblasti intelektualne svojine?
To je kompleksan problem sa više aspekata. Kada je reč o granici, tu smo dosta postigli. Naša zemlja je prema carinskom zakonu iz 2004. dužna da na granici i po službenoj dužnosti i na zahtev nosilaca prava zadrži puštanje u promet krivotvorene i piratske robe. U prošloj godini 150.000 komada piratske i krivotvorene robe zaplenjeno je na granici. To je vrlo veliki broj i govori o tome da su naši carinski organi vrlo dobro savladali taj posao i da je rad od 10 godina zaista dao rezultate.
Međutim, nismo u svim oblastima postigli napredak. U prometu na unutrašnjem tržištu ukupni rezultati inspekcija koje se bave sprečavanjem piraterije su skromni. Razlozi su preopterećenost inspekcijskih organa drugim poslovima, a intelektualna svojina nije često prioritet. Imamo primer Poreske uprave koja je postigla u prošloj godini izvanredne rezultate u poređenju sa prethodnim godinama zato što je osnovala specijalizovano odeljenje. Dakle, 25 inspektora Poreske uprave se bavi samo utvrđivanjem toga da li se koriste legalni ili nelegalni softveri u preduzećima. Do sada su to radili poreski inspektori uz druge poslove.
Procena Poreske uprave je da je stopa korišćenja nelegalog softvera, a koja je stagnirala u prethodne tri godine i iznosila 74%, smanjena za 2 do 3% u 2011. imajući u vidu prodaju računara i softvera u 2011. Naravno, ni to nije zadovoljavajuće, ali je veliki pomak. Prema nekim statistikama, smanjenje piraterije u oblasti softvera od 1% dovodi do otvaranja 1.200 radnih mesta.
Problema ima sa našom granicom, koja je dosta porozna prema Kosovu. Tu su kanali za ulazak krivotorene i piratske robe u Srbiju. Ta roba je namenjena i tranzitu ka severu, ka Mađarskoj, Bosni, tako da je velika odgovornost i pogranične policije i carine da ne dozvoli ulazak te robe. Ta roba je uglavnom iz Kine i Turske. To su problemi: radi se o velikim količinama robe i nedovoljnim kapacitetima organa koji obavljaju te poslove.
Srbija sada nije u obavezi da pristupi sporazumu ACTA, ali da li će u nekom trenutku to biti njena obaveza, ako EU prihvati taj sporazum?
Da, svakako. Kada ovaj sporazum stupi na snagu u EU - znamo da su ga sada samo EU i 22 članice potpisale, dakle nije ratifikovan još uvek - on će postati deo pravne tekovine EU (aquis), zahteva koje će Srbija morati da ispuni. To znači da ćemo morati da uskladimo svoje zakonodavstvo sa ACTA.
Koje to novine donosi ovaj sporazum u zaštiti intelektualne svojine?
Sporazum se prevashodno donosi da bi se uspostavila međunarodna saradnja na pronalaženju počinilaca krivičnih dela i zaustavljanju krivotvorenja i protoka krivotvorenih i piratskih proizvoda. Dakle, forsira se ta međunarodna saradnja. Nije razlog nastanka ACTA samo sprečavanje piraterije i krivotvirenja preko interneta. Jasno se navode građanski i krivični postupaci, odnosno detalji ovih postupaka, koje zemlje članice moraju da zadovolje. Uvodi se koordinacioni odbor ACTA koji će biti nadležan za nadgledanje sprovođenja sporazuma i za eventualne izmene i dopune sporazuma. U pogledu mera na granici ističe se da će granični organi biti dužni da obaveste zemlju izvoznika o zaplenjenoj robi. To nije bez razloga - ukoliko se roba zaustavi i pronađu počinioci, odnosno pokrenu mere u jednoj zemlji, zašto se to ne bi učinilo i u zemlji iz koje je roba uvezena.
Što se tiče interneta, tu se nalazi član 27 koji je izazvao velike polemike. Interesantno je da ovaj član počinje time da države članice mogu da ovlaste nadležne organe da traže od internet provajdera podatke o nosiocima internet adresa na kojima se verovatno povređuju prava intelektualne svojine. Moramo da uočimo da se takav zahtev može sprovesti samo na zahtev suda. Ja mislim da će polemika oko pitanja tajnosti podataka jednog dana sigurno prestati zato što je i do sada u svakom krivičnom postupku gde je bilo potrebno da se dostave određeni podaci, a reč je o povredi svojine, sud mogao da traži od svedoka da mu ih dostavi.
Zna se da je danas internet mreža koja omogućava laku pirateriju i laku dostupnost krivotvorenih proizvoda. Ne mislimo samo na filmove i autorska dela, zna se da je 50% lekova koji se reklamiraju putem interneta krivotvoreno. Sprečavanje piraterije i krivotvorenja putem interneta je izazov ovih godina i ACTA predstavlja rešenje za taj izazov.
ACTA nije ništa novo donela u tom pogledu - Velika Britanija i Francuska imaju zakone koji, po meni, idu mnogo dalje od ACTA u pogledu sprečavanja piraterije na internetu.
Znači li to da i ACTA predviđa da se na osnovu sudske odluke mogu tražiti podaci?
Taj član ne kaže to direktno, ali govori o legalnom, zakonitom zahtevu. Drugo, ACTA se ne primenjuje direktno. U slučaju ACTA - to izričito piše u uvodnim članovima - potrebno je da svaka država donese svoje nacionalne propise.
Kada Srbija bude dopunjavala svoje propise zbog usklađivanja sa ACTA, ona će u redovnom postupku voditi računa o svim propisima koji se odnose i na zaštitu podataka i drugih prava ličnosti, jer zakoni se i donose tako što sva nadležna tela daju svoja mišljenja. Tako da mislim da opasnost ne postoji.
Posebno je bitno istaći da se u članu 4 ACTA sporazuma kaže da ovaj sporazum ničim ne remeti prava svih država članica koja se tiču zaštite podataka i drugih informacija. Dakle, sprovođenjem ACTA ne mogu se vređati prava koja su ustanovljena zakonima za zaštitu podataka.
Kako uopšte funkcioniše sistem kontrole piraterije na internetu u Srbiji, s obzirom na nadležnosti različitih tela? Da li imamo dovoljno obučenih ljudi za to?
U Srbiji imamo posebno odeljenje u okviru službe za organizovani kriminal i u njemu su vrlo dobro obučeni ljudi koji praktično prate promet preko interneta i koji se bave utvrđivanjem krivičnih dela koja su vezana za korišćenje računara ili računarskih mreža. Naravno da kapaciteti mogu da budu bolji, u toj službi radi desetak ljudi koje obučavaju i domaći i strani stručnjaci. Obim piraterije preko interneta je zaista veliki tako da rezultati ne mogu da budu adekvatni. Bez jačih zakonskih propisa, poput ovih koje su uvele razvijene zemlje, prava borba protiv piraterije putem interneta ne može da bude sprovedena.
Da li imate podatke koliko traju sudski postupci vezani za kršenje propisa o autorskim pravima i koliko je naplaćeno kazni?
Nemamo egzaktnih podataka o dužini trajanja (suđenja). Iz razgovora sa sudijama smo došli do zaključka da je to oko dve godine. Takođe, ni o visini kazni nemamo podatke. Imamo podatak da su prošle godine četiri lica zadržana u pritvoru i da su dva osuđena na kazne zatvora zbog piraterije. To su dobri rezultati.
Međutim, na nedavno održanom skupu pod pokroviteljstovm Američke privredne komore inspektori i policija su stavili primedbu da sudije često dosuđuju uslove kazne, odnosno da ima slučajeva da istom licu bude dva do tri puta dosuđena uslovna kazna. Ima se utisak da se, iako zakon predviđa oštre kazne za krivična dela nedozvoljenog korišćnja autorskih dela ili žigova, dosuđuju niže kazne nego za krađe fizičkih, materijalnih dobara.
Da li bi roba koja je krivotvorena mogla da se umesto uništavanja reciklira ili iskoristi na neki drugi način?
Mogla bi da se reciklira. U uredbi o postupanju sa robom koja se carini, donetoj januara prošle godine, jasno je navedeno da ona može i da se reciklira. Mora da se uzme u obzir da krivotvorena roba ne može da se pusti u promet samo ukoliko se ukloni znak. To je izričito rečeno u TRIPS-u (multilateralni Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine) i prema toj obavezi je i naš zakon koncipiran. U tom slučaju roba bi morala da se reciklira ili da se uništi.
Da li imate podatke o tome koliku štetu srpskoj privredi nanose piraterija i krivotvoreni proizvodi?
Nemamo podataka o tome. Sada prikupljamo i imamo podatke o tome koliko je koji organ zaplenio ili sprečio stavljanje u promet, ali je potrebno da oni zaista budu ujednačeni, odnosno da statistike budu harmonizovane. To ćemo uraditi, mada to nije u potpunosti završeno ni u EU. Postoji opservatorija pri Evropskoj komisiji koja treba da da metodologiju za obračun i utvrđivanje štetnosti, odnosno za statističko praćenje podataka o pirateriji i krivotvorenju. Ali i kod njih se podaci i načini na koji se statistički prikazuju razlikuju. Moraćemo dosta da radimo na tome narednih godina.
Koji su najčešći oblici kršenja intelektualne svojine u Srbiji?
Najčešći oblik ipak je povreda prava softvera, dakle korišćenje nelegalnih softvera. Rekli smo da je on oko 70%, to je još uvek visok procenat. I dalje ima nelegalih diskova, CD-a, DVD-a, krivotvorene odeće i obuće. Imate i delove automobila, a jako je veliki broj i zaplenjenih baterija - preko 900.000 raznih baterija je zaustavljeno prilikom uvoza. Dečje igračke su često krivotvorene, kao i kozmetički i prehrambeni proizvodi. Praktično nema oblasti u kojoj nema prizvoda kojim se krše prava.
Šta se u Srbiji najviše krivotvori, da li postoje neki podaci?
Nemamo konkretnih podataka. Imali smo slučajeve krivotvorenja alkoholnih pića, pre par godina je bio slučaj krivotvorenja jednog antobiotika. Bilo je i domaćih proizvoda koji su krivotvoreni. Fabirka Ravanica je otkrila da je keks koji ona proizvodi krivotovren, da drugi proizvođač prodaje keks obeležen identičnim znakom koji je njihov. Imamo i uvoz etiketa - na granici se zaplenjuju etikete koje se u Srbiji samo prišivaju. I to je direktno krivotvorenje obuće i odeće u Srbiji.
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
