Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Farmaceuti u EU traže ustupke zbog nižih cena lekova
|
|
|
|
|
Objavljeno : 25.06.2012. |
|
|
|
|
|
|
Vodeći evropski proizvođači lekova zatražili su od lidera EU dva ustupka kako bi se u zemljama pogođenim krizom u južnoj Evropi održala ponuda lekova bez obzira na ogromni dug državnih zdravstvenih fondova prema dobavljačima. Farmaceutske kuće traže da popusti na lekove koje kompanije odobravaju Grčkoj ili Španiji ne važe i u bogatijim zemljama na severu čije vlade mogu da plate cenu inovacija u farmaceutskoj industriji. Proizvođači takođe traže i da se zabrani izvoz lekova koji su već uvezeni u južnu Evropu u zapadne članice gde su više cene lekova.
U pismu generalnog direktora GlaksoSmitKlajna (GlaxoSmithKline) Endrjua Vitija (Andrew Witty) koji i predsedava Evropskom federacijom farmaceutskih industrija i udruženja (EFIA), upozorava se da će mere štednje uticati loše na sektor koji u Evropi obezbeđuje 660.000 radnih mesta. On je 24. juna poslao pismo predsedniku Evropske komisije Žozeu Manuelu Barozu i predsedniku Evropskog saveta Hermanu van Rompeju uoči samita EU krajem ove nedelje.
Iako Rojters ne spominje i Srbiju, dug Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje apotekarskim ustanovama iznosi 13 milijardi dinara ili više od 100 miliona evra.
Smanjenjem troškova za lekove dovode se u pitanje istraživanja i razvoj novih proizvoda u EU što znači da će industrija imigrirati u zemlje koje podržavaju inovacije, upozotio je Viti.
Sanofi, Fajzer (Pfizer), GSK, Astra Zeneka (AstraZeneca), Novartis i Merk Serono (Merck Serono) su smanjili svoje pogone i broj zaposlenih u Evropi poslednjih meseci, a istraživanja preselile na lokacije kao što su Šangaj i Boston.
"U ovim teškim vremenima za Evropu, njenu privredu i građane, politika koja unosi potrese na tržištu usmeriće investicije u neke druge krajeve“, ocenio je Viti.
U aktuelnoj krizi, prizvođači lekova našli su se između čekića i nakovnja. Sa jedne strane su u moralnoj obavezi da održavaju ponudu lekova kako bi se izbegla zdravstvena katastrofa, a sa druge beleže ogromne finansijske gubitke.
Viti je naveo računicu konsultanste kompanije Global Insajt (Global Insight) po kojoj smanjenje cena u Grčkoj za 10% košta industriju 299 miliona evra, ali i 799 miliona evra zbog popusta u EU, i još 2,2 milijarde evra zbog smanjenja cena širom sveta.
Recimo, nemačka kompanija Biotest koja je inače mali dobavljač proizvoda dobijenih iz krvi kao što su proteini plazme, postala je prvi proizvođač koji se pre nedelju dana povukao iz Grčke zbog ogromnih dugova dobavljača lekova prema toj kompaniji.
Grčki zdravstveni sistem grca pod teretom neplaćenih računa. Podaci pokazuju da će grčka država platila samo 1% preuzetih lekova u prvom kvatalu 2012, a za prošlu godinu samo 34%.
Velike međunarodne kompanije imaju velike probleme na tržištima kao što je Grčka, mada neke kompanije kao što su Roš (Roche) i Novo Nordisk u određenim slučajevima traže novac unapred. Bez obzira na to, Viti kaže da je farmaceutskim kućama potrebna pomoć.
U Grčkoj, Irskoj, Italiji, Portugaliji i Španiji farmaceutske kuće su doprinele sa više od 7 milijardi evra smanjenja troškova zdravstvenih fondova jer su u 2010. i 2011. pristale na posebne popuste na cene lekova, stoji u Vitijevom pismu.To je skoro 8% prometa na tržištu lekova u tim zemljama.
Međutim, sveukupni uticaj lokalnih popusta je daleko veći jer ostale zemlje širom Evrope, pa i sveta, formiraju cene lekova po ugledu na niže cene koje su kompanije odobrile zemljama u krizi. Niske cene u južnoj Evropi su takođe pomogle da uvoznici lekova u tom regionu ponovo izvoze lekove u zemlje kao što je Nemačka, gde su cene više.
Kako bi se rešio ovaj problem, članice EU trebalo bi da se dogovore da se cene lekova dogovaraju samo u zemljama koje imaju probleme sa finansijama, predlaže Evropska federacija farmaceutskih industrija i udruženja (EFIA) kojom predsedava Viti.
EFIA takođe traži da se uvede privremena zabrana na izvoz lekova iz zemalja koje se bore sa dužničkom krizom. Ovom merom bi se sprečile nestašice lekova, ali ova mera je malo verovatna jer Komisija vodi računa da se ne ugrozi pravo na slobodan protok robe u EU.
EFIA takođe tvrdi da su njene članice donele hitne planove kako bi lekovi stizali u Grčku čak i ako zemlja izađe iz evro zone. Kao protiv uslugu za ovo kooperativno poslovanje farmaceutske kompanije traže veće prihode u bogatijim zemljama. Direktori Fajzera (Pfizer), Bajera (Bayer) i Glaksoa žalili su se poslednjih meseci da Evropa potkopava istraživanja lekova jer ne plaća svoj "pravedni" deo u poređenju sa SAD i Japanom.
Proizvođače lekova naročito frustrira sistem veta u zemljama kao što su Nemačka ili Britanija, gde se često stopira prodaja skupljih lekova državnim zdravstvenim sistemima. Oni koji podržavaju ovakav sistem, kažu da je on kontraravnoteža kompanijama koje često određuju visoke cene za nove proizvode koje imaju malo kliničkih prednosti.
Izvor: Reuters
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|