Erato Kozaku Markulis, ministarka inostranih poslova Kipra

Najava Turske da će bojkotovati kiparsko predsedništvo EU predstavlja uvredu za celu EU. Od Turske, kao kandidata za članstvo u EU, očekujemo da poštuje evropske institucije. Trenutno je 36,2% teritorije Kipra pod turskom okupacijom. Njeno stremljenje punopravnom članstvu podrazumeva okončanje okupacije. Kipar, a posebno bankarski sektor, pogođeni su krizom u Grčkoj. Međutim, Kipar ima optimističan stav prema sposobnosti Gčke da izađe iz ćorsokaka. Kipar, kao ni drugi partneri u EU, ne želi da Grčka istupi iz evro zone i taj scenario smatra malo verovatnim u ovom trenutku.

Intervju za EurAktiv Grčka (www.euractiv.gr), prema nezvaničnom prevodu na engleski

Turska je zapretila da neće imati zvanične kontakte sa (predsedništvom) EU tokom kiparskog predsedavanja, koje počinje 1. jula. Kakav je odgovor Kipra?

Predsedavanje Kipra u drugoj polovini 2012. je obaveza koju članicama nameće osnivački ugovor EU i pravo koje proističe iz punopravnog clanstva u EU. Izjave turskih lidera o kiparskom predsedavanju i način ponašanja vređaju i provociraju ne samo Kipar već i celu EU.

Od Turske, kao zemlje kandidata za pristupanje EU, očekujemo da poštuje institucionalnu ulogu predsedništva Evropskog saveta, što je osnovna institucionalna odlika EU. Tu obavezu Turske potvrdili su i Savet Evrope i Evropski savet u zaključima iz decembra 2011. godine. Te dve institucije su, između ostalog, izrazile duboko nezadovoljstvo i zabrinutost zbog stava Turske.

Kipar je odlučan u nameri da efikasno i odlučno odgovori na istorijski izazov svog predsedavanja EU. Naš cilj je da ne dozvolimo da turske pretnje i provokacije utiču na odvijanje kiparskog predsedavanja i da u najvećoj mogućoj meri doprinesemo oblikovanju zajedničke budućnosti za Evropu i njene narode. Od Turske, zemlje kandidata, očekujemo istu ozbiljnost i odgovornost.

Činjenica da će Kipar predsedavati EU nije dovela do održivog rešenja za problem Kipra. Da li smatrate da građani Kipra uživaju sve prednosti članstva u EU uprkos tome što je ostrvo i dalje podeljeno?

Kiparski problem i direktni razgovori o rešavanju odvijaju se zahvaljujući dobrim posredovanju Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija i ni na koji način nisu povezani sa kiparskim predsedavanjem EU.

Odgovornost za neuspeh pronalaženja rešenja za kiparsko pitanje snosi Turska, koja drži ključeve rešenja, a odbija da se povinuje rezolucijama UN-a o Kipru i stalnim sugestijama međunarodne zajednice da okonča ilegalnu okupaciju 36,2% teritorije Kipra... Okupacija je posledica vojne invazije Turske u leto 1974. godine. Ne smemo zaboraviti da je kiparsko pitanje bilo, i dalje je, rezultat invazije i okupacije čime se krši međunarodno pravo i Povelja UN.

Činjenica da je Kipar članica EU može se smatrati podsticajem za ujedinjenje naše zemlje, ukoliko Ankara shvati da će zajednička budućnost biti od koristi narodu celog Kipra.

Kada je potpisan Ugovor o pristupanju Kipra EU 16. aprila 2003. godine, tadašnji predsednik Tasos Papadopulos je izjavio da "potpisivanje Ugovora o pristupanju predstavlja istorijski trenutak koji trajno osigurava budućnost Kipra". Kakav je vaš stav prema tome devet godina kasnije?

Pristupanje Kipra EU 1. maja 2004. godine bez sumnje predstavlja najznačajniju prekretnicu u savremenoj istoriji Kipra nakon proglašenja Republike Kipra 1960. godine.

Članstvo u EU ojačava Republiku Kipar, nezavisnost i suverenitet naše zemlje. Prema Ugovoru o pristupanju, u EU je ušao ceo Kipar, s tim što je primena pravnog nasleđa suspendovana u severnom delu ostrva zbot turske okupacije. U ovom trenutku Turska ilegalno drži deo evropske teritorije. Njeno stremljenje punopravnom članstvu podrazumeva okončanje okupacije.

Pored toga, pristupanje Kipra EU bilo je katalizator modernizacije i faktor za ubrzanje strukturnih reformi koje su potrebne našoj zemlji kako bismo efikasno odgovorili na izazove 21. veka.

Da li politička scena u Grčkoj utiče na Kipar? U kojoj meri su nedavni događaji u Grčkoj i njena dužnička kriza opasnost za Kipar?

Dužnička kriza u Grčkoj uticala je na kiparsku privredu i banke, posebno s obzirom na to da su kiparske banke u velikoj meri izložene grčkim obveznicama. Kipar je, bez obzira na to, preduzeo sve neophodne mere da se suoči sa negativnim posledicama grčke dužničke krize. Istovremeno, Kipar podržava napore Grčke, a posebno grčkog naroda, i imamo pozitivan stav prema mogućnostima Grčke da se izbavi iz krize. Kipar, kao i svi partneri u EU, ne želi da Grčka istupi iz evro zone i taj scenario smatra malo verovatnim u ovom trenutku.

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Turska protiv učešća EU na samitu NATO
  
• 

  Vesti

  : EK za uvođenje viznih olakšica za turske građane
  
• 

  Vesti

  : Kiparski problem remeti odnose EU i Turske