Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EK za uvođenje viznih olakšica za turske građane
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 03.04.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Turska i EU su pre dve godine potpisale sporazum o readmisiji, u skladu sa kojim bi ilegalni imigranti koji su u EU ušli iz Turske trebalo da budu vraćeni u tu zemlju. Međutim, Turska kao uslov za primenu tog sporazuma traži vizne olakšice za EU za svoje građane. Zvaničnici EU i Grčke, turskog suseda, zato su 2. aprila zatražili da se u EU što pre postigne sporazum o olakšicama, kako bi se smanjio priliv ilegalnih imigranata u Grčku. To će biti politički teška odluka, budući da joj se oštro suprotstavlja Kipar, ali i zbog toga što stav nekih drugih članica, poput Nemačke, nije potpuno jasan.
Evropska komesarka za bezbednost i imigraciju Sesilija Malmstrem (Cecilia Malmostroem) ukazala je na značaj te teme na konferenciji za novinare sa ministrom Grčke za zaštitu građana Mihalisom Hrizohoidisom."Ova dva pitanja (readmisija i vizne olakšice za građane Turske) su povezane", istakla je Malmstrem.
"Trebalo bi da uspemo da veoma brzo pokrenemo dijalog o viznim olakšicama", ocenila je ona, dok je Hrizohoidis rekao da gčrke vlasti u potpunosti podržavaju Komisiju.
Nažalost, kako podsećaju u Komisiji, to mišljenje ne dele sve zemlje članice EU. Najočiglednije je protivljenje Kipra, čiji odnosi sa Turskom su zategnuti još zbog spora oko podele tog ostrva.
Kipar, međutim, nije jdina zemlja koja onemogućava liberalizaciju viza. Stav Nemačke nije u potpunosti jasan, što se pokazalo u neuspešnoj raspravi o toj temi tokom prethodnog sastanka ministara unutrašnjih poslova EU 8. marta u Briselu.
Background Deo grčke granice je spoljna granica šengenske zone, u kojoj je zagarantovana sloboda kretanja, a njena poroznost i priliv imigranata preko Turske izazvao je napetosti među članicama. Suočene sa prilivom imigranata iz severne Afrike, Francuska i Nemačka su zatražile prošle godine da se omogući članicama da u određenim okolnostima ponovo uvedu granične kontrole unutar Šengena.
Grčka je 6. februara počela da gradi ogradu na granici na reci Marici sa Turskom koja treba da spreči priliv imigranata koji stižu preko Turske. Krajnje odredište ilegalnih imigranata su često druge zemlje EU i, iako je Komisija uzdržana, više članica, pre svega Francuska, traži da se izgradi ograda.
Na tom pograničnom području je u 2011. uhapšeno oko 55.000 migranata, što je 16,77% više nego godinu dana ranije, navelo je grčko Ministarstvo civilne zaštite. U proseku je dnevno hapšeno oko 300 osoba koje su pokušale da ilegalno pređu granicu, a ilegalni ulasci preko grčke granice čine trećinu ilegalnih ulazaka u EU, navodi evropska agencija za saradnju u nadzoru granice Fronteks (Frontex).
Grčki ministar Hrizohoidis je, međutim, ocenio da Turska ima mogućnosti da smanji tok ilegalnih imigranata u EU, kojima je Grčka ulazna kapija.
"Grčka više ne može da prihvata da živi sa takvom tempiranom bombom, pošto su migranti problem za zemlju koja se suočava sa ekonomskom krizom. Oni su opasnost za socijalni mir i donose zdravstvene probleme", naveo je on.
"Svako ko uđe u Grču, a nije zatražio azil, političku zaštitu iz humanitarnih razloga, i ko je jednostavno rečeno ilegalni imigrant, moraće da bude vraćen u svoju zemlju uz procedure dobrovoljnog povratka", objasnio je on.
Turska je postala značajna zemlja tranzita onih koji žele da emigriraju u EU. Iz Afrike se čak organizuju u jeftini avionski letovi, ističu zvaničnici Komisije. Sa ovim problemom su upoznati svi evropski lideri, ali nema političke volje da se izađe u susret zahtevima Turske.
Granica između Grčke i Turske je jedna od spoljnih granica šengenske zone. Zbog njene poroznosti je predsednik Francuske Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy) nedavno tokom predizborne kampanje kojom želi da osigura drugi predsednički mandat, zapretio izlaskom Francuske iz Šengena uvođenjem kontrole na granici.
"Moramo da pronađemo rešenje sa Turskom da bismo obuzdali talas ilegalnih imigranata", rekao je Hrizohoidis. "Svaki dan stotine ljudi pokušava da ilegalno pređe granicu i svake godine moramo da vidimo kako da rešimo problem 150.000 koji ne traže ni azil ni političku zaštitu.
"Borba protiv ilegalne imigracije još dugo će biti na dnevnom redu u Evropi", rekla je Malmstrem.
To će svakako biti tema narednog sastanka ministara unutrašnjih poslova EU 26. i 27. aprila u Luksemburgu. Tada će i vlada Francuske moći da preciznije informiše ostatak evropskih zvaničnika o pretnjama koje je izneo predsednik te zemlje.
Izvor: AFP
Foto: Wikimedia
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
