Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Španija: Pravo na abortus pod znakom pitanja
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 30.07.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Desničarska vlada Španije planira da zabrani abortus u slučaju anomalija ploda. Ograničenje prava na namerni prekid trudnoće bila je očekivana mera ove vlade, koja je vlast preuzela krajem prošle godine. Za protivnike abortusa, to predstavlja pobedu u borbi za prava na život. Za one liberalnih shvatanja reč je o povratku u frankističku eru diktature. Nekoliko stotina ljudi je 29. jula na madridskim ulicama izrazilo nezadovoljstvo zbog ovakvih najava. U EU ne postoje jedinstveni propisi u pogledu prekida trudnoće. U Srbiji se trudnoća može prekinuti do 10. nedelje slobodno, a nakon toga uz odobrenje komisije.
"Mi dajemo život, mi i odlučujemo" i "korak unazad" slogani su koje su pevali učesnici protesta u centru Madrida, uglavnom žena. Protest je organizovan na poziv udruženja za prava žena. "Čini nam se da je to povratak na Frankovu diktaturu i nećemo ni pod kakvim uslovima prihvatiti mere koje će nas lišiti naših prava", izjavila je Husta Montero, član Feminističke skupštine, jedna od grupa organizatora okupljanja.
Background Pitanje prekida trudnoće nije regulisano na nivou EU, vech ga uređuju same države članice svojim zakonima. Razlog za to su velike razlike u shvatanju prekida trudnoće medju evropskim državama. Protiv regulacije tog pitanja na nivou EU najviše se zalagala Irska, pa joj je taj ustupak i odobren tokom pregovora o Lisabonskom sporazumu. EU je rezolucijom iz 2002. ipak preporučila zemljama članicama da legalizuju namerni prekid trudnoće.
U zemljama EU abortus u većini slučajeva i jeste dozvoljen. U velikom broju zemalja on se može sprovesti bez dodatnih uslova na osnovu slobodne odluke žene do 12 nedelje trudnoće, ali i nakon toga ukoliko su ispunjeni određeni uslovi propisani zakonom, poput rizika za zdravlje ploda ili majke ili silovanje. Pored dobrovoljne odluke žene, u nekim zemljama zahteva se i konsultacija sa lekarom ili pristanak roditelja ukoliko je osoba maloletna.
Osim slobodne volje određeni ekonomski i socijalni razlozi su potrebni da bi se prekinula trudnoća u Velikoj Britaniji i Finskoj, dok je u Portugaliji i Poljskoj potrebno da bude fizički ili mentalno ugrožen život žene. Situacija je još oštrija u Irskoj gde se trudnoća može prekinuti samo ako je direktno ugrožen život majke, a na Malti, gde do ove godine nije bio dozvoljen ni razvod, uopšte ne postoji mogućnost abortusa. Uslovi su veoma strogi i na Kipru.
Namerni prekid trudnoće u Srbiji je dozvoljen do 10 nedelje bez dodatnih uslova, dok se u načelu može sprovesti i kasnije uz odobrenje komisije. Podaci o broju spovedenih abortusa nisu pouzdani zbog toga što se veliki deo njih izvrši na privatnim ordinacijama koje ili nemaju dozvolu za taj zahvat ili, uprkos propisanoj obavezi, ne dostavljaju podatke nadležnim institucijama.
U Srbiji se abortus može izvršiti na državnim i 50 privatnih ordinacija. Procenjuje se da se u Srbiji godišnje obavi i do 200.000 abortusa, a uzrok tako velikog broja delimično leži u neinformisanosti građana o kontracepciji. Naime, stručnjaci kažu da se u Srbiji na namerni prekid trudnoće najviše odlučuju žene koje imaju željeni broj dece i kiretažu koriste kao - kontracepciju.
Španska vlada 27. jula je potvrdila da na jesen namerava da izmeni propise o abortusu, koje je 2010. godine izglasala socijalistička vlada. Po tom propisu, svak ažena može da prekine trudnoću do 14. nedelje trudnoće. U slučaju "rizika za život i zdravlje" za majku ili "teške anomalije fetusa" abortus je odobren do 22. sedmice trudnoće, dok vremensko ograničenje ne postoji u najtežim slučajevima, za šta je potrebno mišljenje etičkog odbora. Devojkama od 16. i 17. godina ne treba odobrenje roditelja.
Nedavna izjava ministra pravde Alberta Ruiza-Galjardona (Gallardon) izazvala je pravu buru u udruzenjima za odbranu prava žena na abortus.
"Nije mi jasno zašto, dozvoljavajući abortus zbog hendikepa ili deformiteta, sprečavamo fetus da živi", izjavio je Galjardon za desničarski dnevnik Razon (La Razon) od 22. jula. Pet dana kasnije, on je dolio ulje na vatru aludirajući u ovom kontekstu na tekstove ujedinjenih nacija i član 10 Konvencije o pravima osoba sa hendikepom u kojima se ističe da je neopjhodno "usvojiti sve neophodne mere da bi se osobama sa hendikepom garantovala njihova prava".
"To je vrhunac cinizma", izjavio je Santijago Barambio, pedsernik udruženja klinika za namerni prekid trudnoće i jedan od tvoraca zakona o aburtusu iz 2010. Prema njegovim rečima, nasuprot Galjardonovoj tvrdnji, "Ujedinjene nacije na svim međunarodnim konferencijama, kao i sve zdravstvfene agencije UN, Svetska zdravstvena organizacija i Savet Evrope kažu da ne treba ograničavati abortus".
Barambio tvrdi da ministar ""zauzima teren ekstremne ultrakatoličke desnice koja je možda uživa manjinsku odršku, ali je ekonomski jaka, kao Opus dei", katolička organizacija upletena u visoke sfere političko-ekonomskog života Španije.
Prema njegovim rečima, ministar Galjardon zapravo želi da zabrani abortus, kao u Irskoj, POljskoj ili Malti. "To nije iznenađenje ukoliko znamo da je Galjardon osporavao prethodni zakon iz 1985. godine", znatno manje liberalan od trnutno važećeg, kojim je dozvoljen namerni prekid trudnoće u slučaju silovanja, anomalija fetusa ili opasnosti za zdravlje majke.
Ima i suprotnih mišljenja. Portparol organizacije "Pravo na život" Gador Hoja (Joya) smarta da je zabrana abortusa zbog anomalije "baš naprotiv, korak u napred u zaštiti prava na život".
Barambio, međutim, upozorava da bi zabrana abortusa dovela dot goa da žene koje imaju novca odlaze u inostranstvo da prekinu trudnoću, dok bi one koje nemaju novca pribegavale ilegalnom prekidu, sa veoma visokim rizikom za zdravlje žene.
Galjardon je najavio i da će tražiti da se uvede obaveza obaveštavanja roditelja devojaka starih 16 i 17 godina koje hoće da okončaju trudnoću.
Dnevnik El Pais je 29. jula objavio rezultat ankete koja je otkrila da je 81% ispitanika protiv zabrane abortusa u slučaju anomalija ploda.
Predlog ne podržavaju ni konzervativni glasači - 65% glasača Narodne partije i 64% katolika koji su se izjasnili kao aktivni vernici ne slaže se sa promenom zakona.
Među simpatizerima socijalista, 90% se protivi ovom zakonu. Anketa je obavljena na uzorku od 1.000 starijih od 18 godina, a margina greške je 3,2%.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
