Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Veliki izazovi pred novom španskom vladom
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 21.11.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nova španska vlada koju će nakon izbora 20. novembra formirati desnica mora pre svega da zadobije poverenje tržišta koja su pokazala da su stanju da je, kao u slučaju Grčke i Italije, obore ako nisu zadovoljna. Rešenje za špansku krizu, međutim, mora poteći i iz Evrope, smatraju stručnjaci. Izborima u Španiji okončan je neplanirani proces smene vlasti u četiri zemlje evro zone koje su se našle na udaru krize.
Ovim izborima "završiće se ničim propisani ili planirani proces smene vlasti u svim evropskim ekonomijama koje su periferne: Grčkoj, Irskoj, Portugaliji, Italiji i zatim Španiji", ističu analitičari u španskoj banci Bankinter.
Tržišta su uzdramala sve te zemlje, a u slučaju Španije nisu oklevala da izvrše snažan pritisak uoči izbora. Četvrta ekonomija u zoni evra doživela je da joj premija rizika na desetogodišnje obveznice u odnosu na nemačke obveznice, kao hartije zemlje sa vrhunskim rejtingom, obara rekorde, prešavši prošle nedelje simbolični prag od 500 poena.
Nije, međutim, sigurno da će se oluja smiriti sa promenom vlasti.
"Nova vlada nema uobičajeni period 'milosti' od 100 dana i mora da primeni mere i ostvari konkretne ciljeve čak i pre stupanja na dužnost" u januaru, upozorava Bankinter.
Vođa konzervativne Narodne partije i budući premijer Marijano Rahoj (Mariano Rajoy) obećao je 20. novembra uveče zajedničke napore u borbi protiv krize, ali je priznao da se čuda neće desiti. Rahoj je rekao da će mu "neprijatelj biti ekonomska kriza", ali i nezaposlenost, deficit, prevelik dug, usporavanje rasta i sve što ono zbog čega je zemlja u teškoj situaciji.
Kina koja poseduje oko 12% španskog duga izrazila je nadu da će promena vlasti u Španiji omogućiti da se osnaži poverenje tržišta. "Mi se nadamo da će promena osnažiti poverenje tržista kako bi EU sprovela neophodne mere usvojene na samitima EU i G20", rekao je portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Liju Vejmin.
To neće biti lak zadatak za Rahoja, koji duguje pobedu pre neuspehu Socijalističke partije zbog izuzetno lošeg ekonomskog bilansa nego harizmatičnosti svoje ličnosti. Rahojeva Narodna partija je osvojila ubedljivu većinu na izborima, najveću u svojoj istoriji. Ta stranka će u parlamentu imati 186 od 350 mesta u parlamentu, dok će socijalisti imati 110.
Stroge mere koje je najavio Rahoj mogle bi i da povećaju nezadovoljstvo u društvu.
Prioritet smanjenje deficita
Deficit je prvi izazov kojim se Rahoj mora pozabaviti: Španija želi da ga smanji sa 9,3% bruto domaćeg proizvoda u 2010. na 3% u 2013. Banka Španije i Evropska komisija, međutim, sumnjaju u to.
Potrebna je bolja kontrola finansija regiona i usvajnje "štedljivog budžeta" za 2012, rekao je analitičar Unikredit banke Hoze Abad (Jose) i dodao da se nacrta budžeta očekuje do kraja godina a glasanje o njemu ne pre početka februara.
"Prioritet će biti smanjenje deficita, iako je pet miliona osoba nezaposleno", rekao je ekonomista u madridskoj poslovnoj školi IE Huan Karlos Martines Lasaro (Juan Carlos Martinez Lazaro) i kao veliki izazov naveo stopu nezaposlenosti od 21,52% u Španiji, što je rekordna stopa za industrijalizovane zemlje.
Reforma tržišta rada koja je počela 2010. morala bi da se produbi: potrebno je prestati sa praksom ugovora na određeno i neodređeno vreme i stvoriti "jedinstven ugovor", smatra profesor na poslovnoj školi IESE Havijer Vives (Xavier). Njegov kolega sa IESE Huan Hoze Toribio smatra da je nezaposlenost najveća prepreka za rast.
Treće ključno pitanje je rast koji je bio stagnaciji u trećem tromesečju. Prema procenama finansijskih grupa Goldman Saks (Sachs) i Natisis (Natixis), Španija bi mogla ponovo da se počektom naredne godine nađe u recesiji.
Neophodno je i da Španija jednom zasvagda reguliše bankarski sektor, koji raspolaže sa 176 milijardi evra u sumnjivim zajmovima i imovini zaplenjenoj tokom krize na tržištu nekretnina.
List Ekonomista (El Economista) procenjuje da dug banaka i države koji dolazi na naplatu 2012. iznosi 335 milijardi evra i da bi Španiji za to moglo biti potrebna pomoć od 100 milijardi evra. Prema pisanju španskog lista, Rahoj je već razgovarao sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel o uslovima finansijske pomoći EU Španiji.
"Jedna od prvih odluka na koju će možda biti primorana vlada jeste da pregovara sa Međunarodnim monetarnim fondom ili Evropskim fondom za finansijsku stabilnost o liniji kredita iz predostrožnosti", smatra analitičar Hoze Abad.
Analitičar u finansijskoj kući IG Markets Daniel Pingaron (Pingarron) rekao je da bi 100 milijardi evra bila pomoć u pravom smislu, ali da će pre biti reči o "liniji privremenih i manjih kredita".
Bankinter je podsetio da nikakve mere štednje u zemlji u krizi ne mogu da uvere tržišta, ako Evropska centralna banka ne bude snažno intervenisala. Slično je mišljenje i Unikredita koji smatra da je malo verovatno da će se Španija sama stabilizovati, kao i da će ECB morati da pojača svoju podršku.
Izvor: AFP
Foto: Beta - AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
