Minimalne bruto zarade u Evropi variraju od 148 evra u Bugarskoj do 1.801 evra u Luksemburgu, pokazuju najnoviji podaci evropskog statističkog zavoda Eurostat. Minimalna zarada bez poreza i doprinosa u Srbiji iznosi 20.240 dinara ili 171 evro, a bruto 27.534 dinara (233 evra). Međutim, razlika među takozvanim minimalcima je znatno manja kada se zemlje uporede na osnovu količine robe koja se može kupiti za taj novac.

Prema metodologiji Eurostata, minimalna zarada odnosi se na bruto zaradu (neto zarada sa porezima i doprinosima). U julu 2012. od 27 članica u 20 je minimalna zarada određena zakonom.

U Srbiji o minimalnoj zaradi pregovaraju vlada, sindikati i udruženja poslodavaca. Minimalna zarada se određuje kao neto iznos po satu. Od aprila ove godine minimalna satnica povećana je na 115 dinara sa 102 dinara.

Članice u kojima postoji zakonom definisana milimalna zarada, plus Hrvatska, Turska i SAD mogu se podeliti u tri grupe.

Prvu grupu čine zemlje sa najnižim minimalnim zaradama između 100 i 500 evra mesečno: Bugarska, Rumunija 157 evra, Litvanija 232, Letonija 287, Estonija 290, Češka 312, Mađarska 323 evra, Slovačka 327, Poljska 353, Hrvatska 374 i Turska sa 412 evra.

Drugu grupu čini pet zemalja Portugalija, Malta, Grčka, Španija, Slovenija i SAD u kojima je minimalna zarada između 500 i 1.000 evra. Tako je minimalna zarada u Portugaliji je 566 evra, u Malti 680, u Grčkoj 684 evra, u Španiji 748, u Sloveniji 763 evra, a u SAD 998 evra.

U treću grupu ulaze zemlje gde je minimalna zarada veća od 1.200 evra mesečno poput Velike Britanije 1.244 evra, Francuske 1.426, Holandije 1.456 evra, Irske 1.462, Belgije 1.472 i Luksemburga 1.801 evro.

U izveštaju Eurostata se navodi da je razlika među minimalnim zaradama ipak manja kad se primeni paritet kupovne moći koji pokazuje koliko se robe može kupiti za određeni iznos valute u jednoj zemlji.

Kao što se očekivalo, razlike u nivou cena smanjuju odnos između najviše i najniže minimalne zarade na jedan prema pet. Zemlje koje imaju relativno malu minimalnu zaradu imaju i niže cene, dok zemlje sa visokim minimalnim zaradama imaju znatno više cene.

Kad se minimalna zarada uporedi sa paritetom kupovne moći, najveće razlike su kod Irske, Mađarske, Malte, Holandije i Hrvatske.

U 2011, miminalne zarade iznosile su od 30% do 50% prosečne bruto zarade u industriji, građevinarstvu i uslugama. U ovim sektorima najveći udeo minimalne zarade u prosečnoj zaradi je u Grčkoj 50,1%, Sloveniji i Turskoj oko 50% s tim da su ovo podaci iz 2010.

Zatim slede Francuska i Malta sa 47,4% i Luksemburg 46,7%. Na donjem kraju skale su Španija, Estonija, Bugarska i Češka gde minimalne zarade iznose ispod 35% prosečne bruto zarade.

U regionu Jugoistočne Evrope, u Makedoniji je tek nedavno, 1. februara, stupio na snagu prvi Zakon o minimalnoj zaradi. Ovaj zakon predviđa minimalnu neto zaradu koja će iznositi 39,6% prosečne bruto zarade u prethodnoj godini koju ustanovi Zavod za statistiku. Minimalna neto zarada za ovu godinu iznosi 8,050 denara (oko 131 evra).

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Poslodavci lobiraju za promene zakona o radu
  
• 

  Vesti

  : Najviši troškovi rada u Belgiji u EU
  
• 

  Vesti

  : Komisija predlaže minimalne zarade u celoj EU
  
• 

  Vesti

  : Poljaci će nivo evropskih plata dostići za 65 godina
  
• 

  Vesti

  : Zaokret ka minimalnoj zaradi u Nemačkoj