Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Euobserver: Referendum u Britaniji sve izvesniji
|
|
|
|
|
Objavljeno : 15.08.2012. | Ažurirano : 16.08.2012. |
|
|
|
|
|
|
Iako se poslednjih meseci govori o izlasku prezadužene Grčke iz evro zone, prema analizi briselskog sajta Euobzerver pravo pitanje je da li će se Velika Britanija dobrovoljno odlučiti da napusti EU jer sve više Britanaca želi da se preispita pozicija zemlje u tom "nesrećnom braku" ili ako dogovora nema - da se partneri raziđu. Evropa je protiv pregovaranja o uslovima članstva Britanije jer bi i druge članice mogle da požele to isto. U analitičkom tekstu Euobzervera navodi se da postoji velika verovatnoća da će Velika Britanija održati referendum o EU u sledećih pet godina. Podgrevanju evroskeptične atmosfere na Ostrvu doprineo je i sam premijer Dejvid Kameron koji vodi polovičnu politiku: podržava takve aspiracije, ali ne želi referendum.
Nije do kraja jasno da li bi Britanci zaista glasali za napuštanje EU. Dok su najprodavanije novine, naročito Mardokov San, Dejli Mejl i Dejli Telegraf duboko neprijateljski nastrojeni prema EU, čini se da je većina poslovne zajednice za ostanak u zajednici.
Međutim, ankete govore u prilog teze da bi blok evroskeptika mogao da pobedi na referendumu: istraživanja u poslednjih nekoliko godina pokazala su da veliki broj građana podržava zamisao da se preispitaju uslovi britanskog članstva u EU ili ako to ne uspe – da zemlja jednostavno istupi iz zajednice.
Anketa britanske kompanije za istraživanje javnog mnenja Jugov (YouGov) koja je objavljena 14. jula pokazala je da bi 46% Britanaca glasalo za izlazak iz EU.
U međuvremenu, i vladajuća Konzervativna partija je postala evroskeptičnija nego ikada ranije. Ohrabreni krizom u evrozoni, neki Torijevci (nadimak za konzervativce) koriste prililiku da izvuku Britaniju iz kluba dvadesetsedmorice.
Oni su takođe izbezumljeni zbog jačanja Stranke za nezavisnost Velike Britanije. Predvođena harizmatičnim liderom Najdželom Faražom, ova partija ima konstantnu podršku 5-8% birača, što je gotovo isto kao Liberal-demokrate koje su u koaliciji sa konzervativcima.
Faraž je, podsećanja radi, istupio iz Konzervativne partije kad je Britanija potpisala Mastrihtski ugovor o funkcionisanju EU 1992. godine. On smatra da Nemačka dominira EU, a predvideo je da će sada prezaduženim zemljama južne Evrope biti neophodna ogromna finansijska injekcija.
Međutim, realni zahtevi za referendumom zapravo dolaze iz tvrde struje Konzervativne stranke koja je sve glasnija u svojim zahtevima. Nedavno istraživanje aktivista ove stranke utvrdilo je da bi šest od 10 simpatizera stranke pre podržalo dogovor sa Strankom za nezavisnost nego postojeću koaliciju sa proevropskim liberal-demokratama.
Britanija konstantno vrši pritisak na EU sa svojim zahtevima. Kokus poslanika torijevaca koji je osnovan 2010. pod nazivom „svež početak“ objavio je svoju listu zahteva vođenja politike prema EU. Prva na listi je stavka da se finansijska četvrt Siti isključi iz finansijskih regulativa EU, što je i britanski premijer Dejvid Kameron u zadnjem trenutku zatražio na decembarskom samitu EU na kome je dogovoren fiskalni pakt.
Drugi predlog je da se obnovi pravo ostrva da ne učestvuje u socijalnoj politici EU, uključujući direktive o radnom vremenu i privremenom zapošljavanju radnika preko agencija. Ovo je već izvodljivije jer se poslednji torijevski premijer pre Kameroia -Džon Mejdžor za to izborio, da bi Toni Bler to poništio kad je ratifikovao Mastrihtiski sporazum, navodi sajt.
Čak i da to zaista bude moguće, ovi zahtevi su napravljeni na osnovu pretpostavki da će članice EU biti spremne da otvore pregovore o uslovima Britanije za članstvo. Kako ocenjuje EUobzerver, to bi otvorilo Pandorinu kutiju jer bi zemlje lančano želele da preispitaju svoje uslove o članstvu.
Sa druge strane, ne treba očekivati ni da će laburisti udružiti snage sa liberal-demokratama u kočenju referenduma. Laburisti su podeljeni po ovom pitanju: iako bi većina članova vodila kampanju za ostanak u EU, stranka je svesna ogromne štete koju bi plebiscit naneo torijevcima.
Problem Kamerona je, kako je to nedavno ocenila japanska banka Nomura, to što je „potpalio plamen evroskepticizma“ a pritom ne želi referendum. On takođe žestoko nastupa prema zvaničnicima EU, ali je Britanija suštinski malo dobila od toga, navodi se u tekstu.
Primer za to je njegov nastup na decembarskom Samitu EU. Kontakti u Savetu kažu da je on tražio izuzeće britanskog finansijskog centra Siti (City) iz strožih prafila finansijskog tržišta samo dan pre početka samita. Kako nije bilo vremena za pravnu redakturu i raspravu, taj zahtev nije došao na dnevni red.
Kameron je tada stavio veto na sporazum koji predviđa uvođenje zlatnog budžetskog pravila, a da bi ga prihvatio tražio je ustupke za Siti kao i da se odluke finansijske prirode ubuduće moraju usvojiti jednoglasno.
Međutim, taj veto je izgubio na važnosti jer su ostale članice svejedno prihvatile stroža budžetska pravila. Taj dogovor je prihvatilo 17 članica zone evra, nekoliko zemalja koje će se možda pridružiti valutnoj uniji, dok su Mađarska, Češka i Švedska ostavile mogućnost da će ga potpisati u nekom trenutku.
Takođe, konzervativci kod kuće imaju problema u vladajućoj koaliciji zbog čega preti da će se raspasti. Zato se čini da je došao pravi trenutak za referendum, smatra autor teksta.
Nazivanje britanske veze sa EU prisilnim brakom je već izlizano, ali sadrži zrnce istine. Par koji se prepire ostaje zajedno jer ne mogu da žive jedno bez drugog i još uvek se vole. Ali, da li se isto može reći i za Konzervativnu stranku i Evropu?
Očajnički pokušaji da se pronađu predlozi kako bi se Konzervativna stranka pomirila sa evroskepticima je opasna i besmislena igra, ocenio je autor teksta. Ako ostatak Evrope smatra da Kameron blefira i EU pritom odbija bilo kakve ustupke Britaniji, zahtevi za referendumom postaće nepodnošljivi, navodi se u analizi EUobzervera.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|