Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Britanski veto - mač sa dve oštrice
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 12.12.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Rezultati samita EU 8. i 9. decembra nisu doneli veliki predah Evropskoj uniji. Rejting agencija Mudiz (Moody's) saopštila je da dogovor koji je tada postignut nije dovoljan i da je moguće pogoršanje kreditnog rejtinga, što bi značilo i veće troškove zaduživanja. Postavlja se i pitanje kakve će posledice imati odbijanje Velike Britanije da prihvati dogovor. Velika Britanija ne prihvata rado odluke koje dovode do produbljivanja evropskih integracija, posebno u smislu prebacivanja ovlašćenja na Brisel, a za prihvatanje dogovora na decembarskom samitu britanski premijer je tražio garancije za zaštitu londonske finansijske četvrti Siti od eventualnih novih finansijskih propisa EU. U toj zemlji stručnjaci upozoravaju da je ta odluka mač sa dve oštrice, koja britanske vlasti može onemogućiti da nađu saveznike za zaštitu svojih interesa.
"Tim gore". Tim rečima se francuski ministar ekonomije Fransoa Baroen (Francois Baroin) izjasnio o riziku od marginalizacije Velike Britanije u EU nakon što je odbila da prihvati sporazum o jačanju budžetske discipline. "Oni (Britanci) neće izaći iz Evrope", procenio je Baroen, uz napomenu da, ukoliko Velika Britanija želi da se drži po strani od 26 zemalja "koje će ići brže", on to može samo sažeto da prokomentariše rečima "tim gore".
"Svesni smo odluke Dejvida Kamerona (Davida Cameron, britanskog premijera), žao nam je zbog toga, ali ne možemo se na tome zadržavati", dodao je on.
Osvrnuvši se na izjavu britanskog proevropskog vicepremijera Nika Klega (Nick Clegg) da sada postoji rizik da Velika Britanija bude izolovana u EU, Baroen je rekao da će to "pokazati istorija".
Evropski sporazum prema njegovoj oceni "odgovara na probleme te zone tačku po tačku", a britanski premijer se prilikom odlučivanja verovatno vodio potrebama unutrašnje politike. Baroen je takođe iskoristio priliku da ukaže da ni stanje britanske privrede nije blistavo, da ta zemlja ima "deficit kao Grčka" i visok nivo duga.
Ne mnogo drugačiji bio je i odgovor francuskog ministra spoljnih poslova Alena Žipea (Alain Juppe) koji je rekao da je britanski veto loš, ali da se takav stav mogao i očekivati. "To nije potpuno novo, već dugo znamo da Velika Britanija EU posmatra pre svega kao tržište. Za nas to znači nešto više", rekao je Žipe. On je takođe dodao da to nije razlog za posustajanje.
Veto-mač sa dve oštrice
Poznavaoci prilika u Britaniji ukazuju da bi Kameronov veto mogao da bude mač sa dve oštrice. Njegov cilj, koji ima podršku finansijskog lobija, bio je da se zaštiti londonska poslovna četvrt Siti i ceo finansijski sekor u što većoj meri, budući da donosi 10% bogatstva Ostrvu.
"Bila je to teška odluka, ali pomogla je da se očuvaju ekonomski interesi Velike Britanije", kazao je za Bi-Bi-Si ministar finansija Džordž Ozborn (George Osborne). Kameron je za to imao podršku i nekih velikih finansijskih firmi i stručnjaka. Generalni direktor brokerske kuće Talet Prebon (Tullet Prebon) Teri Smit (Terry Smith) ocenio je da je njegova zemlja "izolovana kao čovek koji odbije da se ukrca na Titanik".
Mnogi analitičari su međutim u najmanju ruku skeptični u pogledu korisnosti britanskog veta na uticaj te zemlje u donošenju finansijske regulative EU.
Background Lideri EU su na samitu 8. i 9. decembra postigli dogovor koji predviđa uvođenje "zlatnog budžetskog pravila", odnosno unošenje ograničenja deficita u ustave članica, kao i praktično automatsku primenu kazni u slučaju prekoračenja ograničenja deficita od 3% BDP predviđenog Paktom za stabilnost i rast EU. Zemlje će morati zakonski da se obavežu da će godišnji strukturni deficit držati ispod 0,5% bruto domaćeg proizvoda, a Evropski sud pravde će obezbediti da se sve države pridržavaju sporazuma. Kada neka od članica u deficitu probije ograničenje od 3% BDP, automatski će snositi posledice, osim ako se tome ne usprotivi kvalifikovana većina članica.
Dogovor je prihvatilo 17 zemalja EU koje koriste evro, kao i Danska, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija i Bugarska, koje bi eventualno mogle da uvedu zajedničku valutu, dok su Švedska, Mađarska i Češka ostavile mogućnost da potpišu sporazum u nekom trenutku. Velika Britanija je kategorično odbila sporazum.
Britanski premijer Dejvid Kameron je za prihvatanje sporazuma tražio ustupke, pre svega poseban protokol za zaštitu interesa finansijske četvrti Londona Siti od dodatnih finansijskih propisa EU. Britanija se bori protiv uvođenja jedinstvenog poreza na bankarske transakcije unutar EU, o kojoj izgleda nije bilo konktretno reči na samitu. Kako je preneo Bi-Bi-Si, francuski predsednik Nikola Sarkozi suprotstavio se predloženom izuzeću za London, ocenivši da je nedostatak propisa jedan od uzroka krize. Britanska vlada tražila je i ugovor da će Evropska bankarska komisija ostati u Londonu, kao i da se za uvođenje novih promena, na primer takse na finansijske transakcije, traži jednoglasna podrška svih članica. Nije dobio podršku ni za jedan od tih zahteva.
"Budući da Velika Britanija više nije u prvom krugu zemalja, to bi moglo negativno da se odrazi na interese koje je pokušavala da očuva", ocenjuje se u Fajnenšal tajmsu (Financial Times). U tom listu ocenjeno je da je reč o "strategiji koja se može okrenuti protiv svojih autora".
U svakom slučaju, odluka Britanije da se isključi neće joj pomoći da pronađe saveznike za blokiranje odluka koje se donose kvalifikovanom većinom, odnosno sa 255 od 345 glasova, uz mogućnost da se traži provera da li zemlje koje podržavaju odluku čine najmanje 62% stanovništva.
U oktobru je na primer Velika Britanija uspela da ubedi partnere da se ponovo raspravlja o regulisanju određenih finansijskih proizvoda, u nadi da će se pronaći kompromis koji će joj više odgovarati. Takav ishod sada se ne čini mogucim, pogotovo što se u štampi već špekuliše o budućoj "osveti" Evropljana.
Sumnje je izrazilo i Udruženje britanskih bankara, koje je prvo d vlade zatražilo čvrst stav u odnosima sa Briselom. "Moramo proceniti uticaj nove situacije na sposobnost Velike Britanije da utiče na donošenje razumnih propisa. To je od ključnog značaja", ocenila je generalna direktorka tog udruženja Anđela Najt (Angela Knight).
Nova situacija mogla bi da olakša zadatak onih koji, kao Francuska i Nemačka, pokušavaju da uvedu porez na finansijske transakcije makar i samo na zonu evra. Neki smatraju da bi to dovelo nove investitore u London, dok drugi smatraju da bi Siti osetio negativne posledice.
U Velikoj Britaniji vlada zabrinutost i zbog toga što je trgovina zemlje, pa time i njen privredni rast, vezan za jedinstveno evropsko tržište i stabilnost evra.
Raskol u britanskoj vladi
Kameronova odluka uživa podršku većine građana, ali je donela potres u vladajućoj koaliciji, budući da je koalicioni partner iz redova Liberalno-demokratske stranke oštro kritikovao takvu odluku.
Zamenik premijera Nik Kleg (Nick Clegg) rekao je 11. decembra da je "gorko razočaran" ishodom samita i da je to "loše za Britaniju". Kleg, manji partner u vladi, rekao je međutim da bi raspad koalicije bio "ekonomska katastrofa" budući da je privreda na ivici recesije.
Kameron se 12. decembra obraća poslanicima da bi obrazložio ishod samita. "Britanija nije članica evro zone. Oni su raspravljali o tome kako su organizovani kako bi garantovali da će evro funkcionisati. Kada je reč o drugim politikama - odbrani, svim drugim politikama, Britanija će i dalje biti u centru zbivanja", ocenjeno je u saopštenju Kameronovog kabineta.
Popularnost liberaldemokrata opala je od izbora, a budući da se očekuje da će većina Kameronovih konzervativaca da podrži njegovu odluku, položaj Klegovih Libedaldemokrata postaće još manje održiv.
Istraživanje dnevnika Tajms (The Times) objavljeno 12. decembra pokazalo je da 57% Britanaca podržava Kameronovu odluku da uloži veto na izmenu osnivačkog sporazuma EU. Samo 14% stanovništva smatra da on nije učinio dobar potez.
Gotovo svaki drugi glasač Liberalno demokratske proevropske stranke smatra takođe da je Kameron dobro odlučio.
Većina ispitanika - 56% - ocenila je da će Kameronova odluka smanjiti uticaj Velike Britanije u EU. Istraživanje je za Tajms sproveo institut Populus od 9. do 11. decembra na uzorku od 1.951 odrasle osobe.
Dogovor nedovoljan za rejting agencije
Dok neki lideri EU, poput francuskog predsednika Nikole Sarkozija (Nicolas Sarkozy), tvrde da su postignutim dogovorom stvoreni uslovi za oporavak privrede i izlazak iz krize, rejting agencija Mudiz ima suprotno mišljenje. Ova agencija potvrdila je odluku da zemlje evro zone i dalje "drži pod nadzorom".
"Ovaj samit je odlučujuća etapa ka evropskim integracijama. On stvara uslove za oporavak i izlazak iz krize", naveo je Sarkozi u intervjuu koji će 13. decembra biti objavljen u dnevniku Mond (Le Monde).
Sarkozi nije želeo da kaže da je u potpunosti otklonjen rizik od raspada EU, na šta je ukazivao pre samita, ali je rekao da je učinjeno sve što je bilo moguće. Ponovio je da je evro "u srcu Evrope" i da je Evropa ne bi opstala u slučaju njegove propasti.
Rejting agencija Mudiz je, međutim, ocenila da na samitu 8. i 9. decembra nije bilo odlučujućih mera i potvrdila da će početkom 2012. revidirati rejting duga zemalja zone evra i EU.
Najave mera na samitu, kako je ocenio Mudiz, "pružaju malo novih mera, a slične su i sa onima koje su ranije najavljivane". "Najavljene mere ne menjaju raniji stav Mudiza da je kriza u kritičnoj i nestabilnoj fazi". Dodaje se da su mere obelodanile i tenzije između lidera zone evra poppitanju pomoći koju solidnije zelje treba da pruže onim zemljama podložnijim krizi".
Mudiz je krajem novembra u "posebnom komentaru" najavio da nijedna evropska zemlja nije pošteđena rizika od pada kreditnog rejtinga, pa ni on koje se smatraju najstabilnijim, Francuska, Holandija, Austrija, Finska, čk ni Nemačka.
Pre oko dve nedelje slično upozorenje za 15 zemalja, uključujući i Nemačku i Francusku, dala je druga velika agencija Standard i Purz (Standard&Poor's).
Izvor: EurActiv.rs i AFP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
