Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Kriza u Evropi - strašilo za američke izbore
|
|
|
|
|
Objavljeno : 29.08.2012. |
|
|
|
|
|
|
Šta je zajedničko Grčkoj i narednom predsedniku SAD i koja je veza sadašnje debate o "političkoj i fiskalnoj uniji" u Evropi s izborima prvog utorka u novembru u SAD? Oni koji na ovo slegnu ramenima i odgovore "pa ne baš mnogo" dobili su loš savet. Glavna tema predsedničkih izbora u SAD zakazanih za 6. novembar je ekonomija. A Evropa je postala "strašilo" za kamp republikanaca, ocenjuje Euobzerver (EU Observer).
"Vidim da nas naš predsednik 'pravi' sve više i više sličnim Evropi. Ne želim da budem kao Evropa, želim da ličim na Ameriku", rekao je kandidat Republikanske partije Mit Romni (Mitt Romney) na jednom predizbornom skupu u Severnoj Karolini.
Odmah je priskočio i njegov novi saradnik, poreski stručnjak Pol Rajan (Paul Ryan): "Ako budu funkcionisale Obamine politike pozajmljivanja, poreska i politika potrošnje, ući ćemo u zlatno doba, zajedno s Grčkom". Toj "rani" uvredu je dodao medijski mogul Rupert Mardok (Ruppert Murdoć) koji je na svom Tviter profilu, nakon sto je objavljeno da je Rajan republikanski kandidat za potpredsednika SAD, napisao: "Sada možemo da biramo između grčkog i američkog sna".
Za to vreme, Barak Obama (Barack Obama) je svake sedmice u telefonskom kontaktu sa najmanje jednim "velikim" liderom Evropske unije - italijanskim premijerom Mariom Montijem (Mario Monti), predsednikom francuske Fransoa Olandom (Francois Hollande) ili španskim premijerom Marianom Rahojem (Mariano Rajoy).
Državni sekretar za finansije, Timoti Gajtner (Timothy Geithner) putovao je u avgustu čak do severnog nemačkog ostrva Silt gde je letovao nemački kolega Volfgang Šojble (Wolfgang Sćauble). Napori da se spasi Evropa su skoro frenetični - bankarska unija, kupovina obveznica, ukazuje Euobzerver. U međuvremenu, Nemačka zaustavlja skoro sve.
Euobzerver ocenjuje da se očekuje tesna borba na predsedničkim izborima - jer je Obama, prema sajtu Realclearpolitics (koji daje prosek vise anketa javnih mnjenja), imao u proseku četiri procenta prednosti u odnosu na Romnija sredinom avgusta.
U kampu Demokrata strahuju da će, ako se evrokriza pogorša i prelije, biti praktično nemoguće da Obama dobije izbore. Američki oporavak od finansijske i ekonomske krize 2008. i 2009. godine već je počeo da opada i iznosio je 1,5 odsto rasta GDP-a u drugom kvartalu godine, što je bio najslabiji korak u godini dana.
"Imaćemo i dalje 'vetar u lice' tokom narednih nekoliko meseci. Evropa je i dalje izazov. Ne mislim da će Evropljani ostaviti evro nerešenim ali moraće da preduzmu neke odlučne korake", rekao je Obama na jednom skupu sa finansijerima kampanje.
Obama je kazao da "provodi strašno mnogo vremena pokušavajući da radi sa Evropljanima", a da i Timoti Gajtner pokusava to isto. "Što pre oni (Evropljani) budu preduzeli neku odlučnu akciju, nama će biti bolje", dodao je on.
Po oceni eksperta Brusa Stoksa (Bruce Stokes) iz Pju (Pew) istraživackog centra, evrokriza je jedina "značajnija tema koja bu mogla da košta Obamu izbora". On kaže da su američki građani koji su učestvovali u anketama u proseku vrlo slabo informisani o evrokrizi i ako iznenada čuju vest da su tržista u padu i izvoz više ne ide ka Evropi, "oni neće znati odakle to ide i okriviće Obamu, jer on je taj koji sedi na mestu vozača".
Odluka Romnija da se svrsta uz Nemačku i "fiskalne lavove" u Evropi je projekcija njegove konzervativne, ideologije "male vladavine" nad starim kontinentom, bez mnogo analiza o tome da li rpeviše mera štednje možda ne predstavlja rešenje, ili da li Španija, proporcionalno, ima manji dug nego SAD, objasnio je Stoks. "To zaista nema nista s onim što se stvarno događa u Evropi", dodao je on.
U autorskom tekstu za nemački privredni list Handelsblad (Handelsblatt), Romnijev ekonomski savetnik Glen Habard (Glenn Hubbard) još je u junu kritikovao Obaminu administraciju što se zalaže za evroobveznice i direktnu rekapitalizaciju španskih banaka koju bi izvršili fondovi za spas evrozone.
"Taj savet nije mudar i odražava ograničeno razumevanje izvora krize i ekonomski put koji je orijentisan na rast", napisao je Romnijev savetnik. "Nudeći savet da se poveća potrošnja u evrozoni, Obama 'predsedava' debatom bez presedana o deficitima u mirno vreme u SAD, gde već vlada debata da li nam treba politika 'rasta' ili 'štednje'", naveo je on.
Međutim, veliki deo sadašnjeg američkog duga nije napravljen u vreme Obaminog predsednikovanja, već ranije, tokom "rata protiv terorizma" koji je poveo njegov prethodnik Džordz V. Buš (George W. Bush).
Habardov recept je "dozvoliti" Grckoj da postoji, a drugim zemljama istovremeno pomagati da stabilizuju svoje privrede u naredne dve godine. Taj recept mora da je, ocenjuje Euobzerver, mnogim nemačkim političarima izgledao atraktivno s obzirom na to da su sve češće poslednjih meseci pominjali izlazak Grčke kao kredibilan scenario.
Da li će bogataš voditi SAD?
Ukoliko multimilioner Romni pobedi, mogao bi da postane predsednik koji je dva puta bogatiji negi svih osam prethodnika zajedno, i to uz veliku misteriju o tome koliki porez plaća i gde su mu ofšor računi. Kao čovek koji je najveći deo svog bogatstva stekao rizičnim investicijama preko svog fonda za ulaganja u nove firme, sa milionima dolara iz finansijskog sektora za kampanju, Romni bi mogao da ima snažan razlog da povuče čak i najblaže regulatorne korake koje je Obama povukao nakon 2008. godine.
Stoks kao primerm navodi da Republikanci u Kongresu sada blokiraju novac koji je potreban za sprovođenje novog zakona o regulaciji finansijskog sektora, na primer da zaposle dodatno osoblje u regulatornim telima.
On je ocenio i da u kampanji uopste nije tema nezadovoljstvo Volstritom, iskazano kampanjom "Okupiraj Volstrit". Pet najvećih američkih banaka sada je veće nego pre krize. "Obama tek treba da artikuliše novu poruku, pozitivnu poruku, o tome zašto treba da bude reizabran. Poruka 'bez mene bi moglo da bude gore' nije dobitna", zakljucio je analitičar uticajnog Pju centra.
Izvor: EU Observer
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|