Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Planovi SAD i EU nisu umanjili bojazni zbog krize
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 02.08.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Od Evrope do Sjedinjenih Američkih Država, najbogatije zemlje u svetu i dalje nailaze na teškoće u dokazivanju ozbiljnosti svojih planova za smanjenje ogromnih dugova. Uprkos dogovoru koji je u SAD postignut o povećanju nivoa duga, 1. avgusta se na finansijska tržišta ubrzo vratio pesimizam i evropske berze, kao i ona u Njujorku, doživele su pad nakon pompeznog otvaranja. Stručnjaci smatraju da će američki plan imati kratkoročne pozitivne efekte i da su ključne uštede, kao i da su u Evropi potrebna trajnija i celishodnija rešenja za sprečavanje krize u zoni evra.
Sa obe strane Atalntika svi se snalaze kako znaju, ocenjuje francuski ekonomista Šarl Viplos (Charles Wyplosz) iz Univerzitetskog instituta za međunarodne visoke studije u Ženevi.
Dve nedelje nakon objavljivanja novog plana za izvlačenje Grčke iz krize, vrednog oko 160 milijardi dolara, SAD su 1. avgusta saopštile da je postignut kompromis o povećanju nivoa duga na najmanje 2.100 milijardi dolara kako bi se omogućilo zaduživanje posle 2. avgusta a sadašnjoj administracije da opstane do 2013, kada bi trebalo da bude uspostavljena nova administracija. Zakon o tome je 1. avgusta usvojen u Predstavničkom domu Kongresa SAD, a 2. avgusta treba da ga potvrdi i Senat.
Ekonomisti ocenuju da će plan omogućiti Vašingtonu da obnovi ugled sigurnog i pozudanog dužnika. "SAD su solventna zemlja za razliku od mnogih evropskih zemalja", ukazala je Ina Mufteva, stručnjak za američku ekonomiju u Natiksisu (Natixis), ogranku za investicije i finansijske usluge grupe BPCE, druge najveće bankrske grupacije u Francuskoj.
Iako se slažu s tim, stručnjaci iz finansijske grupe Credi mitijel CIC (Credit Mutuel CIC) Fransoa Dian (Francois Duhen) i Benoa Rodrigues (Benoit Rodriguez) upozoravaju da postignuti kompromis u SAD bar za sada ne daje jasne smernice za rešavanje pitanja deficita. Suštinski problemi i dalje ostaju: kako će Vašington smanjiti troškove u narednim godinama - da li će to učiniti povećanjem poreza ili smanjenjem socijalnih programa, poput zdravstvenog osiguranja?
Zbog toga nije sigurno da će dogovor biti dovoljan da se izbegne smanjenje kreditnog rejtinga SAD, smatraju analitičari iz Barkliz kapitala (Barclays Capital).
Dian i Rodrigez su, međutim, manje pesimisti u tom pogledu. "Ovaj kompromis bi trebalo da omogući SAD da kratkoročno sačuvaju rejting AAA, pošto će uspostavljanje automatskih mehanizama kontrole deficita imati pozitivni uticaj na kredibilitet, ali sve će zavisiti od obima planiranih smanjenja", smatraju oni.
Prema dogovoru u SAD, gotovo svi krupniji rezovi u potrošnji biće učinjeni 2014. godine i kasnije. Pristup je u skladu sa opomenama šefa Federalnih rezervi Bena Bernankea i mnogih ekonomista da bi suviše velika i brza kresanja mogla da ugroze slab ekonomski oporavak.
Diskrecioni troškovi države - koji se ne odnose na penzije i zdravstvenu zaštitu - biće smanjeni za 21 milijardu dolara iduće godine i za 42 milijarde dolara 2013. Zajedno, ovi rezovi čine oko dva promila dvogodišnjeg učinka američke privrede, tako da će njihov uticaj biti mali. Rezovi će se popeti na 75 milijardi dolara 2015. godine i 156 milijardi dolara 2021. Ukupno, prva faza smanjenja troškova uštedeće 917 milijardi dolara tokom deset godina. Kongres tek treba da odluči o drugoj fazi umanjenja od ukupno 1.500 milijardi dolara.
Nemačka i Francuska su pozdravile postizanje dogovora u SAD o povećanju nivoa duga. Dok Nemci nisu želeli da se izjašnjavaju o samom dogovoru, francuski ministar finansijsa Fransoa Baroen (Francois Baroin) je ocenio da on "ide u dobrom pravcu", kao i novi evropski plan pomoći Grčkoj. On je upozorio da bi, da nije postignut dogovor u SAD, to imalo značajne posledicu na svetsku ekonomiju koja se tek oporavlja.
Borba sa krizom ne jenjava u zoni evra
U zoni evra mnogo je teže uveriti se u uspeh drugog plana pomoći Grčkoj, i pored preduzimanja vanrednih mera, poput proširenja oblasti delovanja Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF). "On (plan) služi samo tome da se dobije na vremenu i izbegne neposredno ekonomsko urušavanje", kaže stručnjak za zonu evra u Natiksisu Žan-Kristof Kafe (Jean-Christophe Caffet).
Emil Ganja (Emile Gagnat) iz konsultantske kuće za investicije Delsija AM (Dexia AM) upozorava da je i dalje visok rizik od širenja krize pošto fond za stabilnost koji treba da pomogne nije operativan. Pritom, vanredne mere odobrene u slučaju Grčke primenjuju se samo na tu zemlju i ne mogu se odmah preneti na druge zemlje u zoni evra kojima preti kriza, kaže Kristijan Šmit (Christian Schmidt), predavač na Univerzitetu Pari-Dofin.
Stručnjaci ukazuju da sadašnja rešenja za krizu i mere preduzete u zoni evra nisu dovoljne da pomognu velikim zemljama poput Španije i Italije čiji je javni dug takođe visok.
Viplos je ukazao da je rešenje jednostavno, odnosno da bi trebalo unošenjem obaveze uravnoteženog budžeta u ustav uspostaviti politiku štednje u narednih deset godina.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj saopštila je 2. avgusta da će Grčka samo potpunom primenom reformi i neophodnih uslova moći da izađe iz krize i osnaži svoje finansije. Prema OECD-u, u 2011. Grčku očekuje pad privrede od 3,5% a zatim je blagi rast od 0,6% u 2012. Nezaposlenost koja je naglo porasla i dostigla 16% u 2011, nastaviće da raste na 16,4% u 2012. Inflacija bi, međutim, trebalo bi da se smanji na 0,7% u 2012. posle smanjenja na 2,9% u 2011.
Kamatne stope na španske i italijanske obveznice na 10 godina dostigle su 2. avgusta ujutru najviši nivo od uspostavljanja zone evra i investitori strahuju da se problem duga te dve zemlje ne pogorša zbog sporijeg ekonomskog rasta. Stopa za španske obveznice je iznosila 6,326% a za itlaijanske obveznice 6,165% a razlika u odnosu na nemačke obveznice (2,426%) takođe je dostigla novi rekord.
Banka Kipra, najveća komercijalna banka na Kipru, pozvala je 1. avgusta kiparske vlasti da što pre preduzmu mere kako ta zemlja, koja je deo zone evra, ne bi morala da zatraži finansijsku pomoć Brisela. Guverner kiparske Centralne banke Atansios Orfanides je već u julu upozorio da će Kipru možda zatrebati međunarodna pomoć.
Izvor: AFP i Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
