Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Dragi: Politička unija nije uslov za budućnost EU
|
|
|
|
|
Objavljeno : 30.08.2012. |
|
|
|
|
|
|
Predsednik Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi odbacio je ideju o „crno-belom“ izboru za budućnost evro zone: ili stvaranje „Ujedinjenih država Evrope“ ili vraćanje na nacionalne valute. Dragi smatra da ne treba centralizovati sve ekonomske politike EU, ali se zalaže za nadzor nacionalnih budžeta i banaka iz jednog centra. Ovo, za njega neoubičajeno političko obraćanje, i to nemačkoj javnosti, došlo je samo nekoliko dana nakon što je nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila da očekuje da će se na decembarskom samitu EU lideri dogovoriti u vezi sa uobličavanjem novog ugovora o EU koji bi predvideo tešnju ekonomsku i monetarnu uniju u Evropi.
Kako je rekao budućnost EU nije ultimatum "ili se vraćamo u prošlost ili idemo ka jačoj političkoj uniji", već prvo treba stabilizovati evro.
"Onima koji tvrde da je isključivo pun oblik federacije održiv model, podigli su lestvicu suviše visoko“, ocenio je Dragi (Draghi) u komentaru objavljenom 29. avgusta Di cajt (Die Ziet).
Iz perspektive ECB, jača ekonomska unije je osnovni sastojak za jedinstvenu monetarnu uniju, navodi se u tekstu."Ono što nam je potrebno su postepeni i organizovani napori da se formira ekonomska i monetarna unija EMU“, dodao je on u tekstu. Predsednik ECB se zalaže za minimum zahteva koje treba zadovoljiti da bi se stvorila monetarna i ekonomska unija.
Ovakvi izleti ECB na politički teren nisu uobičajeni za ECB, što govori da je kriza duga u evro zoni na prekretnici.
Merkelova se pre samo nekoliko dana u razgovoru za nemački Špigl (Spiegel) založila za „političku uniju“ i centralizovani nadzor nad nacionalnim budžetima na evropskom nivou, sve u cilju da se spreči kolaps jedinstvene valute.
Iako bi stanje u nemačkoj ekonomiji moglo Merkelovoj da pomogne da progura izmene Ugovora o EU, čini se da će njen predlog naići na otpor. Mnogo članica, uključujući i Francusku, nisu voljne da započnu još jedan dug proces institucionalnih reformi, imajući na umu duge rasprave i zastoje koji su obeležili usvajanje Lisabonskog ugovora.
Što je još važnije, Pariz se opire da „uskoči“ u priču o federaciji za koju se Nemačka zalaže, insistirajući suprotno na većoj „solidarnosti“ i spasavanju evro zone kroz izdavanje zajedničkih evroobveznica. Tu ideju je Berlin oštro odbio jer želi jaču fiskalnu kontorlu nad zaduženim zemljama.
Zajedničke evroobveznice su sporne za Nemačku koja ima prvoklasni rejting jer bi se deo rizika prezaduženih zemalja koje se zadužuju po stopama oko 7% preneo na Nemačku i druge boljestojeće ekonomije. Naime, prinos na zajedničke obveznice bio bi značajno niži od onog koji investitorima moraju da plate prezadužene zemlje.
U svom komentaru Dragi navodi da pun oblik političke unije nije preduslov dodajući da ekonomske i političke integracije mogu da se odvijaju paralelno.
"Nije nam neophodna centralizacija svih ekonomskih politika. Međutim, kad je reč o fisklanoj politici, potreban nam je pravi nadzor nad nacionalnim budžetima“, dodao je on jer „EU ne može da priušti da neke zemlje stalno imaju veliki deficit a druge ne“.
Osvrćući se na kontrolu finansijskih institucija, on se založio za centralnu ograničenje banka u pogledu rizika koje preuzimaju i ovlašćenja nadzornih tela. Dragi je takođe predložio da mora postojati okvir mera za spasavanje banka koje neće ugroziti javne finansije.
Politička unija se može razvijati uporedo sa ekonomskom, finansijskom i fiskalnom unijom, smatra on. "Evro zona nije nacionalna država“, zaključuje Dragi, ali „podela prava i odgovornosti može paralelno da se odvija“.
Dragi u tekstu navodi i da zemlje moraju da žive od novca kojim raspolažu zbog čega se konkurentnost i tržište rada moraju oživeti.
Šefovi evropskih država na poslednjem samitu EU u junu dobili su izveštaj o ekonomskoj i monetarnoj uniji čiji je koautor Mario Dragi. Izveštaj daje nacrt ideja o dubljim integracijama i identifikuje glavne tačke – bankarsku uniju, fiskalnu uniju i dalje korake ka stvaranju političke unije. Više detaljnijih predloga očekuje se na Samitu Eu 18-19 oktobra.
Izvor: EurActiv.com, EurActiv.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|