Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Evro zona se okreće MMF-u za pomoć
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 30.11.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evro zona odlučila je da se još više okrene Međunarodnom monetarnom fondu u sprečavanju širenja dužničke krize, pošto je shvatila da sama neće imati dovoljno sredstava za to. Pokazalo se da će prošireni kapaciteti mehanizma koji treba da obezbedi pomoć u slučaju širenja krize na veće privrede zone evra biti manji nego što se očekivalo. Nije, međutim, još jasno kakvu će tačno ulogu MMF i Evropska centralna banka imati u budućim planovima za spasavanje. Ministri finansija zone evra su 29. novembra u Briselu odobrili i nove tranše pomoći Grčkoj i Irskoj.
Kapaciteti Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF) "verovatno" neće dostići 1.000 milijardi evra koliko je prvobitno bilo predviđeno, rekao je šef grupe ministara finansija evro zone Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker) posle sastanka u Briselu. On je naveo da su se "uslovi promenili" na finansijskim tržištima koje je zahvatio talas nepoverenja prema monetarnoj uniji. To se odražava i na sam EFSF koji ima najviši kreditni rejting, trostruko A.
Ministri EU su zadržali dve mogućnosti za jačanje Fonda. Glavna opcija se sastoji od mehanizma davanja garancija za 20% do 30% uloženih sredstava investitorima koji prihvate da pozajme novac zemljama u teškoćama. Nije, međutim, poznato da li će to biti dovoljno da podstakne banke i osiguravajuće kompanije da se uključe u većoj meri. Druga opcija je stvaranje investicionog fonda kroz koji će javni i privatni investitori učestvovati u EFSF-u.
Fond sa tim opcijama bi trebalo da bude osposobljen od januara sledeće godine, rekao je izvršni direktor EFSF Klaus Regling.
"Tačan iznos osnaženog Fonda zavisiće od njegove upotrebe, instrumenata koji se koriste i tačnog nivoa zaštite koji će pružati i koji bi trebalo da bude između 20 i 30%", navodi se u dokumentu objavljenom nakon sastanka Evrogrupe u Briselu.
Pre samo mesec dana lideri EU su na sastanku u Briselu kao cilj postavili da kapacitet Fonda bude i do 1.000 milijardi, u nadi da će to uveriti finansijska tržišta u sposobnost zone evra da se izbori sa krizom. U međuvremenu kriza se produbila, zapretivši Francuskoj, pa i samoj Nemačkoj i evru uopšte. Koliko se situacija pogoršala pokazuje i činjenica da je Italija koliko juče plaćala rekordnu premiju rizika koja je prešla prag od 7%. To je za Italiju neodrživo na duže staze, s obzirom da se s nestrepljenjm očekuje nova emisija italijanskih obveznica.
"Povećanje kapaciteta EFSF na 1.000 milijardi evra čini se jako teškim, možda ćemo uspeti da stignemo do polovine, dakle tražićemo dalje i treba da potražimo kod MMF-a", rekao je holandski ministar finansija Jan Kes de Jager (Kees).
Da bi obezbedila sredstva, zona evra je odlučila da "brzo razmotri povećanje sredstava MMF-a kroz bilateralne zajmove" sa zemljama monetarne unije, rekao je Junker. To je potvrdio i evropski komesar za monetarna pitanja Oli Ren koji je na pitanje kako bi direktni zajmovi mogli da se dalje usmeravaju među članicama evro zone putem MMF-a rekao da je to nešto o čemu mora da se razgovara sa MMF-om i da su u toku konsultacije sa članicama.
Ideja je i da se ohrabri Evropska centralna banka da daje zajmove preko MMF-a i tako na posredan način pomogne zemljama pogođenim teškoćama. Ova opcija bi omogućila da se zaobiđe zabrana zbog koje ECB ne može da direktno daje zajmove članicama zone evra. Ren je, međutim, rekao da do sada nije video nikakav plan za tako nešto.
O eventualnoj ulozi ECB-a nije bilo reči nakon sastanaka u Briselu i pored glasina da je Nemačka konačno ublažila svoj stav. Neki smatraju da je baš to znak da je odluka blizu. Direktor tink-tenk organizacije Ridifajn (Re-Define) Soni Kapur (Sony Kapoor) smatra da to što politicari EU ne govore više u javnosti da je potrebna veća uloga ECB verovatno prvi korak ka tome da se ta institucija više uključi. "Iako još nije jasno kakva će biti podrška ECB i kada će se desiti, taj sudbonosni dan nije daleko", rekao je Kapur.
Zna se, međutim, da će bilo kakvo učešće ECB biti uslovljeno fiskalnom konsolidacijom i spornim pitanjem promene ugovora o EU koje će u tom slučaju bit promenom.
Pariz i Berlin se ne slažu oko uloge koju bi ECB trebalo da ima u rešavanju krize. Francuska se zalaže za to da ECB interveniše dok Nemačka smatra da je primarna uloga ECB da bude brana protiv inflacije. Dve zemlje se ne slažu ni oko toga ko treba da zauzme vrlo važno mesto glavnog ekonomiste ECB, koje je trebalo da pripadne Nemcu Jirgu Asmusenu (Juerg Asmussen), državnom sekretaru za finansije.
Pariz, međutim, vodi diskretnu kampanju da to bude Francuz Benoa Kere (Benoit Coeure), koji je 29. novembra imenovan za člana Upravnog odbora ECB umesto Italijana Lorenca Binija Smagija (Lorenzo Smaghi), koji je podneo ostavku. Nemački ministar finansija Volfgang Šojble (Wolfgang Sćeuble) smatra da je njegov pomoćnik ipak "bolji za tu funkciju".
Ministri finansija zone evra su odlučili da odblokiraju nove tranše pomoći Grčkoj i Irskoj. Dablin je pohvaljen zbog uspešne primene programa, što mu je otvorilo put za sledeću tranšu finansijske pomoći u iznosu od 8,5 milijardi evra. Pomoć bi trebalo da bude isplaćena u januaru, kako je i planirano.
Grčkoj je, takdoje, odobrena nova tranša u iznosu od 8 milijardi evra, u skladu sa prvim planom pomoći toj zemlji. Tome su prethodili dvomesečni pregovori, a nova sredstva bi trebalo da omoguće Atini da na neko vreme obezbedi sredstva i izbegne bankrot. Junker je rekao da će naredna tranša Grčkoj biti puštena u decembru pošto MMF odobri početkom decembra svoje deo pomoći koji iznosi 2,2 milijardi evra od ukupnog iznosa.
Izvor: AFP i EurActiv.com
Foto: www.sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
