Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Dragi: Bez veće intervencije ECB u krizi
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 19.12.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska centralna banka je upozorila da ne treba mnogo očekivati od nje u rešavanju dužničke krize i pozvala zonu evra da uloži napore kako bi povratila poverenje. Predsednik ECB Mario Dragi (Draghi) je odbacio mogućnost da se pribegne štampanju novca kako bi se kupovale obveznice zaduženih zemalja i pozvao da se što pre osposobi ojačani zaštitni mehanizam za evro. Istovremeno, ministri finansija zone evra trebalo bi da se 19. decembra dogovore o tome koliko će koja zemlja izdvojiti da bi se prikupila dogovorena sredstva namenjena Međunarodnom monetarnom fondu za pomoć zemljama u krizi.
Uoči obraćanja u Odboru za ekonomska pitanja Evropskog parlamenta 19. decembra, Dragi je u intervjuu za Fajnenšal tajms (Financial Times) od 18. decembra rekao da ta finansijska institucija nije "čudotvorni vatrogasac".
Upitan da li bi Evropska centralna banka mogla da počne da štampa novac kako bi lakše otkupljivala obveznice zaduženih zemalja, on je ocenio da bi to bilo kontraproduktivno. On je istakao da je "važno povratiti poverenje ljudi - i građana i investitora" u Evropu i da se to neće postići urušavanjem kredibiliteta ECB.
Francuska je ranije zahtevala, ali je nakon dogovora s Nemačkom odustala od toga da se Evropska centralna banka uključi u sprečavanje krize masovnom kupovinom duga zemalja u teškoćama. ECB bi u tom slučaju, kao zajmodavac koji nastupa u poslednjom trenutku, imala sličnu ulogu kao Američke federalne rezerve. Nemačka se, međutim, tome oštro protivi zbog rizika od inflacije kao posledice takve intervencije.
Dragi je rekao da rešenje za krizu treba potražiti u uspostavljanju budžetske discipline u zoni evra, dubokim sturkturnim reformama i osposobljavanju zaštitnog mehanizma koji će raspolagati sredstvima i biti potpuno operativan.
Predsednik ECB je izrazio žaljenje što privremeni mehanizma, Evropski fond za finansijsku stabilnost, sa povećanim kapacitetima još nije osposobljen. On je izrazio nadu da će stredstva zaštitnog mehanizma biti povećanja na samitu u martu na kome će biti reči o eventulanom povećanju sredstava Mehanizma za stabilnost (ESM), stalnog mehanizma koji polovinom 2012. treba da zameni EFSF.
Prvobitno je bilo planirano da se kapaciteti EFSF povećaju na 1.000 milijardi evra, ali je zbog pogoršanja krize postalo jasno da to neće biti moguće u potpunosti ostvariti. Da bi se obezbedila sredstva, zona evra je odlučila da brzo razmotri povećanje sredstava MMF-a kroz bilateralne zajmove.
Direktor ECB je upozorio da će, što se više bude čekalo na osposobljavanje EFSF, to više koštati. "Odlaganje osposobljavanja EFSF-a samo povećava sredstva koja su neophodna za stabilizaciju tržisista", rekao je Dragi, koji je na čelo te evropske finansijske institucije došao u novembru.
Zadatak ECB će biti da pruži pomoć EFSF prilikom intervencije na tržištu, a Dragi nije dao jasan odgovor na pitanje da li bi ECB mogao da nastavi da otkupljuje obveznice zadužneih zemalja pošto EFSF stupi na scenu. "Mi još nismo razgovarali o detaljnom scenariju za program tržišta obveznica. Do sada ECB je potrošila više od 200 milijardi za kuopovini državih obveznica zemalja u dužničkoj krizi.
Predsednik Nemačke centralne banke Jens Vajdman (Jens Weidmann) rekao je 19. decembra da će ECB imati tehničku uogu u slučaju EFSF-a i da mu neće finansisjki pomagati.
Ministri finansija Evropske unije razmatraće 19. decembra na telefonskoj sednici koliko koja zemlja može da pozajmi Međunarodnom monetarnom fondu za zaštitu zemalja evrozone od dužničke krize. Postoje sumnje da će EU uspeti da sakupi obećanih 200 milijardi za MMF, koliko je dogovoreno na samitu EU 8.i 9. decembra, pošto nekoliko zemalja koje nisu članice evrozone okleva da daju novac za pomoć evru.
Prema dogovoru, članice zone evra će obezbediti tri četvrtine dogovorene sume a druge zemlje EU ostatak. Čalnicama EU je dat rok od 10 dana, odnosno do 19. decembra, da odrede koliko će dati.
Neke zemlje su već u načelu dale svoj pristanak, ali malo njih je objavilo i koliko će sredstava izdvojiti. Izuzetak predstavlja Belgija koja je najavila da će izdvojiti 9.5 milijardi evra. Neke zemlje se nisu još oglasile, a Velika Britanija je najavila da neće učestvovati u tome.
Izvor: AFP i EurActiv.com
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
