Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Letonija želi u zonu evra uprkos krizi
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 10.09.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Kriza u zoni evra potpuno je ohladila ambicije dela evropskih zemalja za usvajanjem zajedničke valute. Međutim, to nije slučaj sa Letonijom, koja se marljivo priprema za ispunjavanje svih kriterijuma iz Mastrihta do kraja ove godine. Iako istraživanja pokazuju da je većina stanovnika protiv napuštanja nacionalne valute - lata, državni zvaničnici, ali i izvoznici, ističu pozitivne strane prelaska na evro. Neki od njih su praktične prirode, poput lakših pregovora za izvoz na velika tržišta poput SAD i Indije, a neki ideološke - definitivno potvrđivanje letonske pripadnosti Evropi.
Letonija, ukoliko pripreme uspešno privede kraju, sebi otvara mogućnost da postane članica zone evra u januaru 2014. godine kao 18. članica i prva koja je monetarnoj uniji pristupila nakon Estonije koja je to učinila u januaru 2011. godine.
"Treba da budemo spremni bez obzira na to šta će se dogoditi u Grčkoj ili nekoj drugoj zemlji", izjavio je za AFP ministar finansija te zemlje Andris Vilks. "Mnogo radimo i imamo dobre šanse da uđemo u zonu evra koja će biti disciplinovanija i bolje pripremljena na potrese u budućnosti", dodao je on.
Prema njegovim rečima, sve promene koje se donose zbog krize su pozitivne, od stvaranja budžetske unije do promena u bankarskom sektoru i drugim oblastima. "Ne možemo da propustimo tu mogućnost", rekao je ovaj pobornik jačanja Evrope.
Ekonomska kriza snažno se osetila u Letoniji koja je 2008. i 2009. godine zapala u duboku recesiju. Međutim, preuzete su drastične mere štednje za poboljšanje javnih finansija i očuvanje vrednosti lata, koji je vezan za evro.
Background Evro koristi 17 zemalja članica EU - Belgija, Irska, Francuska, Luksemburg, Austrija, Slovačka, Nemačka, Grčka, Italija, Malta, Portugalija, Finska, Estonija, Španija, Kipar, Holandija i Slovačka. Zoni za sada nisu pristupili Bugarska, Češka, Letonija, Litvanija, Mađarska, Poljska, Rumunija i Švedska, od kojih se očekuje da to u nekom trenutku učine, dok su Velika Britanija i Danska izuzeti od te obaveze.
Proširenje zone evra usporava kriza koja već nekoliko godina pogađa njene članice i ukazuje na nedostatke monetarne unije. Do sada su zbog dužničke krize pomoć EU zatražili Grčka, Irska, Portugalija, Španija i Kipar.
Pre pristupanja zoni evra, zemlja mora da zadovolji sledeće uslove:
- Deficit javnih finansija ne sme da premaši 3% bruto domaćeg proizvoda, a javni dug 60% bruto domaćeg proizvoda
- Inflacija tokom cele godine sme da bude najviše 1,5% viša nego u tri zemlje članice evro zone sa najnižom inflacijom
- Dugoročne kamatne stope mogu da budu najviše za dva procentna poena više nego u tri zemlje sa najnižom inflacijom
- Fluktuacija deviznog kursa mora biti u propisanim granicama bez ozbiljnijih problema najmanje dve godine pre pristupanja. To se ostvaruje u Evropskom mehanizmu deviznih kurseva (ERM II)
- Nezavisnost centralne banke
Letonija se nakon svih napora koje je uložila, ukoliko ispuni sve kriterijume koje same članice evro zone redovno krše, može nadati zelenom svetlu Brisela i Evropske centralne banke za pristupanje zoni evra. Estonija je evro zoni takođe pristupila u teškim okolnostima dužničke krize u delu zone, tako da nije mnogo verovatno da će Letonija iz tih razloga biti odbijena.
Letonska centralna banka se, kao i izvršna vlast, zalaže za usvajanje evra. "Sada smo u dosta lagodnoj situaciji u u pogledu ispunjavanja kriterijuma iz Mastrihta", izjavio je za AFP ove sedmice zvaničnik centralne banke de zemlje Uldis Rutkaste, koji smatra da je potrebno ukazivati na prednosti koje donosi zajednička valuta. "Svakog dana dobijamo pre svega negativne vesti iz Evrope. Mnogi ljudi ne prate detaljno situaciju i ne razumeju sve probleme, ali vide da se nešto negativno događa i to utiče na njihov stav prema evru", ocenio je on.
Pristupanje bez prave debate
Veliki deo stanovništva se protivi usvjaanju zajedničke valute. Istraživanje instituta Latvijas fakti, sprovedeno u avgustu, pokazalo je da samo 35% njih podržava ulazak u zonu evra, 59% je protiv, a 6% je neodlučno.
Na pristupanje zoni evra se, međutim, gleda i kao na način da se ova zemlja od dva miliona stanovnika dublje ukoreni u EU, kojoj je pristupila 2004. godine, nakon što se oslobodila sovjetskog uticaja, istakao je Ivars Ijabs sa Univerziteta Letonije.
"Ova istraživanja pokazuju da smo rezervisani prema EU, ali nismo imali referendum (o usvajanju evra), a kad bismo ga imali, kampanja bi se usmerila pre svega na bezbednosna pitanja", rekao je on za AFP. "Letonija će verovatno pristupiti evru kao što je ušla i u EU, bez prave debate, jer je manje-više očigledno da mora da bude tamo", dodao je ovaj akademski stručnjak.
U poslovnim krugovima dominira pragmatizam.
Prvi čovek jedne fabrike stakla Dainis Senbergs ocenio je da je usvajanje evra dobro za izvoznike. "Biće lakše upravljati rizicima i pregovarati sa drugim zemljama, poput Indije i SAD-a, koje znaju šta je evro, dok im je potrebno objašnjavati šta je lat", dodao je on.
Ljudima se "ne dopada zamisao da spašavaju druge zemlje, bogatije od nas, ali će na to morati da se odgovori. Međutim, na kraju krajeva, pitanje je ka kojoj strani sveta ćemo se okrenuti - ka Evropi ili negde drugde?", dodao je Senbergs.
Izvor: AFP
Ilustracija: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
