Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Štednja ili drahma - Grčka mora da odluči
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 14.05.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Grčka je sve bliža raspisivanju novih izbora, koji mogu da dovedu u pitanje ispunjavanje obaveza koje je preuzela u okviru paketa međunarodne pomoći, pa i sam ostanak u zoni evra. Predsednik Grčke Karolos Papuljas pokušaće 14. maja u kasnim popodnevnim satima da pridobije stranke za formiranje nove vlade, a ukoliko mu to ne bude uspelo biće raspisani novi izbori. Na njima bi, prema istraživanjima javnog mnjenja, najveću podršku dobila radikalna levica Siriza, koja se protivi programu štednje. Sa druge strane, iz Brisela i Berlina stižu sve oštrije poruke da se od grčkih vlasti, bez obzira na izbore, očekuje da se drže obaveza ukoliko žele evropsku pomoć. Zbog toga se u nekim grčkim medijima i navodi da bi novi izbori bili referendum - za drahmu ili evro. Grčka će biti glavna tema sastanka evropskih ministara finansija 14. maja popodne.
Papuljas će na sastanku okupiti lidera desničarske Nove demokratije Antonisa Samarasa, socijalističkog Pasoka Evangelosa Venizelosa i male stranke Dimar Fotisa Kuvelisa. Te tri stranke mogu da formiraju većinu, jer bi imali 168 od 300 poslanika. Nova demokratija imala je najveću podršku, Pasok je bio na trećem mestu, dok je Dimar imao nešto preko 6% glasova.
Problem je što je Kuvelis kao uslov za dogovor postavio učešće radikalne levice Siriza, koja je na izborima 6. maja dospela na drugo mesto, preokrenuvši tradicionalnu dominaciju PASOK-a i Nove demokratije. Siriza se protivi merama štednje, kao i učešću u koaliciji PASOK-a i Nove demokratije, koje su u koalicionoj vladi i prihvatile mere štednje.
Zbog toga je po Kuvelisovoj oceni nemoguće formirati vladu. "Vlada bez Sirize ne bi imala neophodnu podršku naroda", istakao je Kuvelis, nekadašnji funkcioner Sirize koji je iz nje izašao 2010. i osnovao sopstvenu stranku Dimar, koja je naklonjenija Evropi. Kuvelis trenutno "sedi između dve stolice", između socijalista i Sirize, i trebalo bi da uoči sastanka koji organizuje Papuljas okupi svoju poslaničku grupu na razgovore.
Novi izbori - referendum o evru
Plan Nove demokratije, PASOK-a i Dimara je da se oformi vlada na dve godine, sa glavnim ciljem da se ponovo pregovara o uslovima pod kojima Grčka od 2010. prima pomoć EU i MMF-a. Šef Sirize Aleksis Cipras je međutim napao ove tri stranke da žele da primenjuju plan pomoći koji je okarakterisao kao "zločin" i poručio im je da nastave bez njega. Siriza je potvrdila da na sastanak kod Papuljasa neće doći i zatražila je da se objavi zapisnik razgovora predsednika i lidera stranaka koji je održan u 13. maja, kako bi građani bili obavešteni o namerama i stavovima stranaka.
Siriza u načelu podržava ostanak Grčke u zoni evra. Međutim, ona želi da prekine plan štednje koji su nametnuli EU i MMF u zamenu za paket pomoći. Siriza traži da Grčka pristane da plaća deo duga, da se neke mere koje su već preduzete ponište, kao i da se preduzmu koraci za podsticanje rasta.
Background Na izborima 6. maja desničarska Nova demokratija dobila je 108 mesta u parlamentu sa 18,8% glasova, a socijalistički Pasok 41 mesto sa 13,2%. Iako su ostale među prve tri stranke u parlamentu, one su najveći gubitnici izbora, budući da pre toga više od tri decenije dominirale političkim životom, a sada ih je veliki broj građana odbacio. Ekstremna levica Siriza je sve iznenadila zadobivši četiri puta veću podršku nego 2009. - 16,78% glasova, odnosno 52 mesta u parlamentu.
Grčka od 2010. sprovodi mere štednje u zamenu za dva paketa pomoći Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda u ukupnom iznosu od 240 milijardi evra. Isplata novca, koji treba Grčkoj da omogući da ispuni finansijske obaveze i izbegne bankrot, uslovljena je merama štednje koje bi trebalo da "dovedu u red" javne finansije Grčke. U Evropi je sve jači glas onih koji smatraju da planove štednje treba propratiti merama za podsticanje rasta.
Iz Brisela, Berlina, ali i drugih gradova Evrope prošle nedelje su Grčkoj stizale jasne poruke da mora da se drži plana štednje ukoliko želi da prima dogovorenu pomoć.
Neizvesnost u Grčkoj se odrazila na berze, koje šu 14. maja otvorene u padu.
Uprkos slabim izgledima za formiranje vlade, grčka štampa je skeptična prema mogućnosti raspisivaja izbora. "Ćorsokak u formiraju vlade i evropske pretnje", naslov je u liberalnom dnevniku Naftemporiki. "Politički ćorsokak se produzava u trenutku kada se nadvijaju oblaci nad evropsku perspektivu zemlje i kada patneri i Brisel šalju preteće poruke o budućnosti Grčke", navodi taj dnevnik.
List Etnos, naklonjen levom centru, situaciju opisuje na sledeći način - "Poslednji pokušaj Papuljasa za nacionalni konsenzus, Siriza vodi zemlju ka izborima visokog rizika". "Siriza je otvorila put za nove izbore, a ovog puta bi to u izvesnom smislu bio referendum. Sami smo postavili dilemu - da li nam se više dopada evro ili drahma", navodi Etnos u uvodniku,
Prema proceni nemačkog privrednog nedeljnika Virtšaftvohe (Wirtschaftwoche), troškovi povratka Grčke na drahmu iznosili bi 276 milijardi evra, od čega bi 77 milijardi morali da pokriju nemački poreski obveznici. Taj iznos je kombinovani gubitak evropskog fonda za pomoć EFSF, MMF-a i Evropske centralne banke na osnovu pozajmica.
I Španija zadaje glavobolje
Grčka će biti i glavna tema sastanak ministara finansija evro zone u popodnevnim satima u Briselu. Očekuje se da će ministri poslati jasnu poruku Atini da bez sprovođenja reformi više neće dobiti ni cent pomoći.
Vlasti u Grčkoj već su dobile tu poruku, budući da 9. maja Grčka nije dobila predviđenu pomoć, pošto je ocenjeno da su potrebe zemlje zadovoljene do juna.
Barozo je tom prilikom poručio da je neophodno poštovati obaveze, a nagovestio je i mogućnost izlaska Grčke iz zone era. "Ukoliko se sporazumi ne poštuju, nema uslova za nastavak (saradnje) sa zemljom koja ne poštuje obaveze", kazao je Barozo.
Prema pisanju grčkih medija, sastanku u Briselu prisustvovaće odlazeći grčki ministar finansija Fiipos Sahinidis.
Grčka, međutim, nije jedina koja zadaje glavobolju ministrima evropgrupe. Španija, koja se obavezala da naredne godine smanji deficit na 3% bruto domaćeg proizvoda će, prema proceni Komisije, tada imati duplo viši deficit - 6,3%. "Pitanje je kako i kada će se pristupiti rešavanju tog problema. To sigurno neće biti u ponedeljak jer ne treba davati loše signale tržištu", ocenio je jedan evropski diplomatski izvor. Prema njegovim rečima, zona evra će čekati preporuke Brisela o politici i reformama koje planira svaka zemlja EU, a ti izveštaji će biti objavljeni 30. maja.
Španski ministar finansija Luis de Gindos će za sada pokušati da zadobije poverenje Brisela iznošenjem plana reformi koje su planirane u njegovoj zemlji, kao i obrazlaganjem delimične nacionalizacije velike španske banke Banika, koja je najzloženija sektoru nekretnina, smatra jedan evropski izvor.
Raspravljaće se i o imenovanjima koja su osetljive teme, poput mesto čelnika evrogrupe, koje priželjkuje nemački ministar finansija Volfgang Šojble. OZa odluke će se čekati uspostavljanje vlasti u Francuskoj nakon pobede socijaliste Fransoa Olanda (Francois Hollande) na predsedničkim izborima.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
