Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Poljska odlaže usvajanje evra
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 03.09.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Poljska će usvojiti zajedničku evropsku valutu tek kada članice evrozone reše probleme sa kojima se ta zona suočava, izjavio je ministar inostranih poslova te zemlje Radoslav Šikorski. Sve zemlje članice EU, osim Danske i Velike Britanije, obavezale su se da će napustiti nacionalne valute i preći na evro kada ispune kriterijume finansijske stabilnosti. Međutim, većina njih već je najavila da će ipak sačekati dok se u okviru evro zone ne pronađu rešenja za dužničku krizu, ili je u najboljem slučaju nagovestila takvu mogućnost.
"Spremni smo da pristupimo evru kada rešite svoje probleme i kada našem narodu budemo mogli da kažemo 'sada možemo da rešimo problem bez opasnosti", izjavio je Šikorski u intervjuu za nemački dnevnik Frankfurter algemajne cajtung (Frankfurter Allgemeine Zeitung). "Ne možete da nam zamerite da nećemo da se pristužimo evro zonu u trenutku kada je ona u dubokoj krizi", dodao je poljski ministar u razgovoru objavljenom 3. avgusta.
Šikorski je podsetio da se njegova zemlja obavezala da će uvesti evro i da su Poljaci to i potvrdili na referendumu.
Premijer Poljske Donald Tusk i ministar finansija Jacek Rostovski tvrde da će njihova zemlja 2015. godine ispuniti sve kriterijume za usvajanje evra, odnosno Kriterijume iz Mastrihta. Međutim, ukazuju da će odluka zavisiti od situacije u samoj zoni evra.
Prvobitno je bilo predviđeno da Poljska u zonu evra uđe 2014. godine, ali je to odloženo zbog ekonomskih teškoća.
Background Evro koristi 17 zemalja članica EU - Belgija, Irska, Francuska, Luksemburg, Austrija, Slovačka, Nemačka, Grčka, Italija, Malta, Portugalija, Finska, Estonija, Španija, Kipar, Holandija i Slovačka. Zoni za sada nisu pristupili Bugarska, Češka, Letonija, Litvanija, Mađarska, Poljska, Rumunija i Švedska, od kojih se očekuje da to u nekom trenutku učine, dok su Velika Britanija i Danska izuzeti od te obaveze.
Proširenje zone evra usporava kriza koja već nekoliko godina pogađa njene članice i ukazuje na nedostatke monetarne unije. Do sada su zbog dužničke krize pomoć EU zatražili Grčka, Irska, Portugalija, Španija i Kipar.
Pre pristupanja zoni evra, zemlja mora da zadovolji sledeće uslove:
- Deficit javnih finansija ne sme da premaši 3% bruto domaćeg proizvoda, a javni dug 60% bruto domaćeg proizvoda.
- Inflacija tokom cele godine sme da bude najviše 1,5% viša nego u tri zemlje članice evro zone sa najnižom inflacijom
- Dugoročne kamatne stope mogu da budu najviše za dva procentna poena više nego u tri zemlje sa najnižom inflacijom
- Fluktuacija deviznog kursa mora biti u propisanim granicama bez ozbiljnijih problema najmanje dve godine pre pristupanja. To se ostvaruje u Evropskom mehanizmu deviznih kurseva (ERM II)
- Nezavisnost centralne banke
Prema istraživanju koje su mediji objavili u avgustu, 58% Poljaka protivi se napuštanju poljske zlote, dok samo 12% njih smatra da bi evro bio koristan za poljsku privredu.
Letonija: evro 2014. ili kasnije?
Ovo pitanje je najaktuelnije u baltičkim zemljama, koje su blizu ispunjavanja kriterijuma za usvajanje zajedničke valute.
Letonija je jedina zemlja koja je trenutno angažovana na usvajanju evra. Prema ranijim najavama zvaničnika, Letonija bi trebalo da napusti svoju valutu 2014. godine. Međutim, Blumberg je preneo izjavu letonskog premijera Valdisa Dombrovskisa koji je 23. avgusta rekao da će vlada odlučiti o datumu usvajanja evra na proleće 2013. godine.
Kako je preneo internet magazin Baltik kors (Baltic Course), evropski komesar za razvoj Andris Pibalgs (Piebalgs) je povodom namere Letonije da pristupi evru rekao da EU trenutno ne razmatra proširenje evro zone već je u potpunosti posvećena njenom održanju i jačanju.
Odluka o pristupanju zato zavisi isključivo od same Letonije.
"Činjenica da će Letonija biti jedina zemlja koja se priključila evro zoni nije indikator. Neophodno je zadobiti veću podršku javnost a EU i evro", dodao je Pibalgs.
Estonija: za sada bez blagodeti od evra
Od baltičkih zemalja, koje uglavnom imaju dosta dobre makroekonomske pokazatelje, Estonija se pridružila zoni evra 2011. godine, u jeku krize, dok Litvanija planira da sačeka do razrešenja krize.
Kako je objavljeno na portalu Estonija fri pres (Estonia Free Press), analitičarka Danske banke Violeta Klivijen rekla je da još nije jasno da li je pristupanje Estonije zoni evra toj zemlji donelo prednost nad drugim baltičkim zemljama.
Među prednostima usvajanja evra su eliminisanje fluktuacija deviznog kursa i troškova promene novca.
Međutim, Klivijen, viši stručnjak finansijske grupe Danske banke, smatra da je sada teško uvideti da li je Estonija od toga imala koristi.
Prema njenom mišljenju, baltičke zemlje su imale koristi od toga što su se u ekonomskoj saradnji usmerile uglavnom na stabilnije zemlje severne Evrope, dok su im tregovinske veze sa članicana evro zone koje se suočavaju sa problemima dosta male.
U drugom tromesečju ove godine, Letonija je imala najveći rast bruto domaćeg proizvoda od 5,1%, dok su Litvanija i Estonija na sličnom nivou.
Klivijen smatra da je to iznenađenje, budući da Letonija još nije imala prednosti usvajanje vra.
Litvanija: Evro tek kada se reše problemi
Treća zemlja evro zone - Litvanija - planira da se pridruži zoni evra tek kada ta zona bude spremna, odnosno kada se reše problemi. To je krajem avgusta rekao premijer te zemlje Andruis Kubilius, nagovestivši da bi dužnička kriza mogla da promeni planove njegove vlade za usvajanje evra, preneo je Blumberg.
Kubilius je u intervjuu Litvanskom radiju rekao da evro ostaje strateški cilj zemje. "Međutim, želimo da u trenutku kada ga budemo usvajali, u evro zoni situacija bude jasnija i stabilnija", dodao je on.
Kubilius je rekao da će njegova zemlja naredne godine ispuniti sve kriterijume za pristupanju zoni evra, ali je izbegao da govori o ranijim najavama da vlada planira da se pridruži evro zoni 2014. goine.
Pitanje usvajanja evra znantno je manje aktuelno u nekim drugim članicama EU, poput Mađarske koja je nedavno najavila da bi taj cilj mogla da ispuni za nekih 20-ak godina, jer će tek tada situacija biti povoljna, dok je ranije planirala da ga ostvari oko 2020. godine.
Izvor: AFP i EurActiv.rs
Foto: Wikimedia
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
