Prema podacima Evropske komisije, 71% građana u članicama Evropske unije podržava otvaranje nacionalnih i regionalnih železničkih kompanija za privatni kapital. Kako se navodi u posebnom izveštaju Evropske komisije Eurobarometar, samo u dve članice EU podrška otvaranju nacionalnih železnica je ispod 60% - Holandiji i Luksemburgu, dok čak 78% građana EU smatra da bi povećanje konkurentnosti bilo dobro za putnike. U Srbiji, Javno preduzeće "Železnice Srbije" trenutno su u procesu restrukturiranja. Krajem maja objavljen je tender za izbor savetnika u procesu restrukturiranja koji će, pored ostalog, imati zadatak da izvrši analizu i procenu imovine tog preduzeća i pripremi plan komercijalizacije. Njegov rad trebalo bi da počne u januaru 2013. godine i trajaće 12 meseci.

Prema istom istraživanju, manje od polovine Evropljana zadovoljno je sadašnjim načinom funkcionisanja nacionalnih železnica u svojim zemljama - njih 46%. Građani Finske najzadovoljniji su svojim železnicama, njih 67% ocenilo je da finska železnica dobro funkcioniše. Najnezadovoljniji su građani Bugarske, gde se samo 18% stanovništva izjasnilo da je zadovoljno bugarskom železnicom. Generalno, nezadovoljstvo funkcionisanjem nacionalnih želznica najveće je u članicama EU iz istočne i centralne Evrope.

Rezultati ankete pokazuju da 72% ispitanika u državama EU veruje da bi otvaranje nacionalnih železnica imalo pozitivan uticaj na pojeftinjavanje cena karti, dok 71% veruje da bi to pozitivno uticalo i na kvalitet usluga, a 70% na čistoću i održavanje vozova. Apsolutna većina ispitanika veruje da bi ulazak privatnog kapitala bio dobar i za pojedinačne akcionare.

Eurobarometar pokazuje da 43% građana EU želi od nacionalnih železnica u ponudi takozvane "premijum usluge", što uključuje obroke, puštanje filmova, ponudu novina i magazina i slično. Interesantno da 65% Evropljana želi da im njihove nacionalne železnice ponude alternativne načine za kupovinu karata, poput kupovine preko aplikacija na telefonu ili preko interneta.

Anketa je pokazalo da više od polovine građana EU, njih 55%, koristi nacionalnu ili regionalnu železnicu i to bar jednom sedmično - njih 6%, više puta mesečno - njih 4%, a više puta godišnje njih 19%. Istraživanje pokazuje da 45% građana EU nikada ne koristi železnicu.

Kao glavni povod za korišćenje železnice građani navode putovanja koja imaju u slobodno vreme - 70%, dok samo 10% njih vozom ide na posao i isto toliko njih na poslovna putovanja.

Kada je bilo postavljano pitanje anketiranima koji su se izjasnili da ne koriste železnicu šta bi ih najviše motivisalo da idu vozom, njih 43% se izjasnilo za niže cene karata, 20% za bolju mrežu i povezanost linija, 17% za brže putovanje, dok je 16% ispitanika kazalo da bi to bili čistiji vozovi.

Sve to uticalo je na odluku Evropske komisije da uskoro predloži novi paket mera, takozvani "Četvrti paket za železnice", koji bi trebalo da uvede veću konkurentnost na tržištu, uvede veću ulogu Evropske agencije za železnicu i unapred iupravljanje železničkom infrastrukturom.

Otvaranje nacionalnih železničkih kompanija i tržišta putničkog saobraćaja prvi je veliki korak u formiranju zajedničke Evropskog železničkog prostora. Važni koraci u tom cilju biće bolja tehnička harmonizacija železničkih sistema i unapređenje ključnih međugraničnih međunarodnih železničkih ruta, kao i bolja saradnja susednih država.

Evropski parlament je u julu usvojio novi paket propisa za liberalizaciju železnica EU, koji bi trebalo da stupi na snagu do kraja 2012. godine. Propisima je, pored ostalog, predviđeno, vođenje odvojenih računa za transport i infrastrukturu i garantovanje da će dominantni operatori i njihovi konkurenti pristupati železničkoj mreži pod istim uslovima.

Izvor: euractiv.rs

Foto: sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Dodatna liberalizacija železnica u EU
  
• 

  Vesti

  : Nedovoljno novca za razvoj saobraćajne infrastrukture
  
• 

  Vesti

  : U toku utvrđivanje da li ima monopola u Srbiji