Od sredine 2010. godine čak 16 zemalja EU je zbog ekonomske krize smanjilo ili zamrzlo plate učitelja, pri čemu su budžetske restrikcije i mere štednje najviše pogodile nastavnike u Irskoj, Grčkoj, Španiji, Portugaliji i Sloveniji. Zarade nastavnika u četiri zemlje 27-članog bloka su istovremeno povećane a u ostalim zemljama su oko ili malo ispod nivoa beleženog pre krize. Na početku školske 2011/12. godine broj nastavnika u osnovnim školama u Srbiji bio je 51.047 a u srednjim 29.821 , pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u obrazovanju, prema statistikama Zavoda, u avgustu ove godine je bila 41.000 dinara.

Izveštaj Evropske komisije o primanjima nastavnika za 2011/12, objavljen povodom nedavno obeleženog Svetskog dana učitelja, pokazao je da je kriza za posledicu imala ne samo smanjenje zarada u nekim evropskim zemljama, nego i smanjenje ostalih primanja učitelja, poput plaćenog godišnjeg odmora i bonusa.

Grčka je, kako se navodi u izveštaju, smanjila plate nastavnika za 30% i ukinula je božićne i uskršnje bonuse. Irska je u 2011. godini skresala plate novozaposlenih nastavnika za 13% a oni koji su počeli da rade posle 31. januara te godine suočili su se sa smanjenjem plata za još 20% zbog ukidanja dodatka po osnovu kvalifikacija. U Španiji su plate nastavnika i ostalih zaposlenih u javnom sektoru smanjene u 2010. godini za oko 5% i od tada se ne usklađuju sa inflacijom. Slične mere na snazi su i u Portugaliji.

Ipak, nije svima isto u krizi, i učiteljske plate u Bugarskoj, Kipru, Estoniji, Francuskoj, Mađarskoj, Italiji, Letoniji, Litvaniji, Britaniji, Hrvatskoj i Lihtenštajnu u poslednje dve godine su samo neznatno smanjene ili se nisu menjale. U Češkoj, Poljskoj, Slovačkoj i Islandu plate učitelja su u posmatranom periodu povećane dok su u Rumuniji sada gotovo na nivou od pre krize.

Evropska komesarka za obrazovanje, kulturu, višejezičnost i mlade Andrula Vasiliu rekla je povodom objavljivanja izveštaja da plate i uslovi rada učitelja, s obzirom na njihovu veliku ulogu u životu dece, moraju da budu prioritet kako bi se "privukli i zadržali najbolji u profesiji".

"Ali, kada se radi o privlačenju najboljih nastavnika, nije sve u plati. Imperativ je da učionice budu dobro opremljene i da nastavnici aktivno učestvuju u modernizaciji nastavnih planova i reformi obrazovanja", naglasila je komesarka.

U izveštaju se navodi i da učiteljska udruženja strahuju da se mladi nerado odlučuju za profesiju nastavnika zbog loše materijalne situacije na samom startu. Naime, u Evropi je maksimalna plata starijih učitelja obično dva puta veća od minimalne plate početnika. Mlađim nastavnicima je da bi dostigli maksimalnu zaradu potrebno u proseku 15-25 godina.

I mada su početničke plate neprivlačne, kada se uračunaju dodatna primanja za povećanu odgovornost i prekovremeni rad, zarada većine nastavnika u velikom broju evropskih zemalja je blizu maksimalne utvrđene. Tako je u Letoniji ono što nastavnik svakog meseca primi gotovo dva puta više od maksimalne osnovne plate. Ukupna mesečna primanja viša su od osnovne plate i u Danskoj, Litvaniji, Poljskoj, Slovačkoj, Finskoj, Engleskoj i Velsu. To se delom objašnjava činjenicom da je udeo starijih učitelja u ukupnom broju relativno veliki.

Neke evropske zemlje sreću se i sa problemom manjka učitelja i izražavaju bojazni zbog sve starijeg nastavničkog kadra.

U izveštaju se takođe ističe da, iako su sve zemlje za prioritet postavile unapređenja u školstvu, samo polovina onih koje su obuhvaćene istraživanjem nagrađuje nastavnike na osnovu njihovih odnosno rezultata đaka.

Godišnji izveštaj o zaradama nastavnika za 2011/12. sadrži podatke za članice EU, Norvešku, Island, Lihtenštajn, Hrvatsku i Tursku. Obrađeni su podaci za kvalifikovane nastavnike u osnovnim i srednjim školama za puno radno vreme.

Izveštaj je za Evropsku komisiju sačinila mreža Euridika koja prikuplja informacije o evropskom obrazovnom sistemu i politikama. Mrežu čini 38 nacionalnih ogranaka iz 34 zemlje koje učestvuju u Programu doživotnog obrazovanja EU. U tom programu su zemlje EU, Srbija, Hrvatska, Island, Lihtenštajn, Norveška. Švajcarska i Turska. U novom istraživanju nisu učestvovale Srbija i Švajcarska.

Izvor: Europa.EU

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Kriza otkriva psihološki jaz među članicama EU
  
• 

  Vesti

  : Minimalne zarade u EU od 150 do 1.800 evra
  
• 

  Vesti

  : Od 1. avgusta niže plate hrvatskih prosvetara