Kvote za mleko u sezoni 2011/12. premašilo je šest članica Evropske unije (EU) koje će zbog toga morati da plate "porez na višak" od ukupno 79 miliona evra. Uprkos prekoračenju, isporuke mleka u EU bile su za 4,7% manje nego što je predviđeno ukupnom kvotom jer je deset zemalja isporučilo osetno manje mleka nego što su mogli u skladu sa nacionalnim kvotama. Režim kvota za mleko u Uniji važiće još dve i po godine.

Evropska komisija saopštila je da je su Austrija, Irska, Holandija, Nemačka, Kipar i Luksemburg premašili nacionalne kvote za mleko za ukupno 283.000 tona uprkos povećanju kvote za 1% u skladu sa revizijom Zajedničke poljoprivredne politike (CAP) iz 2008. Pri tome je Holandija prekoračila i kvotu za direktnu prodaju dok su ostale članice premašile samo kvotu za isporuke mlekarama.

Članica koja premaši kvotu plaća tzv. super-porez proporcionalno svom učešću u prekoračenju u posmatranoj sezoni. Sezona traje od 1. aprila do 31. marta.

Komisija je ocenila da je prekoračenje kvota za mleko samo ograničeno jer ta suvišna količina predstavlja manje od 0,2% ukupno isporučenih ili kroz direktnu prodaju realizovanih isporuka. Navodi se i da je više članica EU proizvelo daleko ispod nacionalnih kvota, pri čemu je deset zemalja isporučilo za barem 10% mleka manje od kvote.

Prema zvaničnim podacima, u 2011/12. u 27-članoj EU bio je 668.601 aktivni proizvođač koji isporučuje mleko mlekarama i 316.928 onih koji ga direktno prodaju. Prvi su isporučili ukupno 140,45 miliona tona mleka a mogli su, prema režimu kvota, da isporuče 147,48 miliona. Oni koji direktno prodaju mleko ukupno su isporučili 2,34 miliona tona a kvotom je bilo predviđeno 3,58 miliona.

Najviše će na ime poreza na višak platiti Austrija - 33,57 miliona evra, a sledi Holandija sa 16,44 miliona po osnovu viška isporuka mlekarama i još 431.000 evra za višak u direktnoj prodaji. Irska će platiti super-porez od 16,6 miliona evra, Nemačka 10,39 miliona, Kipar 964.000 a Luksemburg 424.000 evra.

U prethodnoj sezoni - 2010/11, kvote je premašilo pet zemalja koje su kažnjene sa ukupno 55,6 miliona evra. U toj godini su ukupne isporuke mleka u EU bile za 5,5% ispod količine predviđene sistemom kvota.

Sistem kvota za mleko uveden je osamdesetih godina prošlog veka kako bi se rešio problem suficita u proizvodnji. Svaka članica ima dve kvote - za isporuke mlekarama i za direktnu prodaju sa farmi. Prekoračenje se izračunava nakon što se redistribuiše na neiskorišćene kvote ostalih proizvođača. Kazna na višak je u visini 27,83 evra na 100 kilograma prekoračenja.

Režim kvota za mleko biće ukinut u aprilu 2015. Do tada će se kvote povećavati za 1% godišnje, u skladu sa revizijom CAP iz 2008.

Evropsko udruženje mlekara (EDA) ocenilo je da je uticaj CAP na cene mleka kontinuiranom reformom te politike smanjen do nivoa da na njih više ne utiču politike EU već cene na svetskom tržištu. U tekućoj godini cene mleka su oslabile zbog globalno preobilne ponude, navodi EDA podsećajući na znatan pad cena iz 2009. godine zbog prevelikih isporuka koje su zatrpale tržište nakon skoka cena u 2008. godini.

Kada sistem kvota za mleko prestane da važi 2015. godine, evropski poljoprivrednici će isporučivati svoj proizvod u skladu sa zakonima profitabilnosti. Tako će u vreme kada je proizvodnja profitabilna zahvaljujući "dobrim" cenama i jevtinijim sredstavima za proizvodnju farmeri moći da povećaju proizvodnju i obrnuto, da je smanje kada njihova produkcija više nije profitabilna. Ta bliska veza proizvođača mleka i tržištra obezbediće i dalje adekvatnu snabdevenost tržišta.

EDA je u dokumentu o upravljanju ponudom u vreme krize prokomentarisala i predloženo upravljanje ponudom ubuduće istakavši da to ništa ne nudi farmerima ali uvodi novu administraciju, kontrolu i neizvesnost bez pozitivnog uticaja na cene. Upravljanje ponudom na nivou EU neće uticati na globalne cene mleka ali bi moglo da ima destabilizujući efekat na interno evropsko tržište sa više od 500 miliona potrošača, ocenili su u EDA.

Udruženje od EU traži da razmotri ko će imati koristi od upravljanja isporukama unutar CAP, s ozbirom da to, prema mišljenju u EDA, neće biti proizvođači mleka a ni potrošači.

Kada je reč o Srbiji, prema podacima Udruženja proizvođača mleka, godišnja proizvodnja mleka kreće se oko 800 miliona litara. U cilju povećanja proizvodnje mleka Vlada Srbije je početkom oktobra usvojila uredbu o povećanju premije za mleko na sedam sa pet dinara po litru. U to vreme Srbija je u proseku dnevno uvozila 80 do 100 tona sirovog ili prerađenog mleka iz regiona kako bi nadoknadila manjak u proizvodnji.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Za hranu za najsiromašnije 500 miliona evra
  
• 

  Vesti

  : Jedinstveno tržište puni 20 godina
  
• 

  Vesti

  : Neefikasna pomoć poljoprivrednicima u EU