Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Neefikasna pomoć poljoprivrednicima u EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 05.10.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Veliki deo direktne pomoći za poljoprivrednike u EU odlazi onima kojima nije neophodna - velikim posedima sa visokim prihodima, kao i vlasnicima zemljišta koji se ne bave poljoprivredom, pokazao je izveštaj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Uoči predstavljanja predloga zajedničke poljoprivredne politike za period nakon 2013, OECD je ukazao da bi se dobrom reformom zajedničke poljoprivredne politike zemljama koje se suočavaju sa finansijskim problemima omogućilo da uz uštede postignu dobre rezultate.
U izveštaju se navodi da su poslednjim reformama Zajedničke poljoprivredne politike smanjenje "neuravnoteženosti poljoprivredne proizvodnje" i da su mere za poboljšanje prihoda poljoprivrednih domaćinstava i vlasnika zemljišta poboljšane.
Udeo poljoprivredne pomoći u prihodima poljoprivrednika između 2008. i 2010. iznosio je 22%. dok je dve decenije ranije bio 39%. To je posledica reformi, ali i povećanja cena sirovina.
U izveštaju se, pored pozitivnih pomaka, nabrajaju i negativne strane podrške prihodima poljoprivrednicia."Veliki deo koriste oni kojima to nije namenjeno", odnosno poljoprivrednici čiji prihodi nisu neophodno mali, ističe se.
"Ustvari najveća imanja dobijaju najveći deo pomoći, a njihovi prihodi su veći od proseka, navodi se u izveštaju. To je posebno uočljivo u 15 najstarijih članica EU, gde je 25% najvećih imanja 2007. imalo poljoprivedni prihod oko 28.000 evra po jedinici radne snage, što je dva puta više od najniže plate u Francuskoj, 1,5 puta više od proseka svih imanja, i 5,5 puta više nego na 25% najmanjih imanja.
Pored toga tokom godina je "sve veći udeo" isplata počeo da se isplaćuje sve brojnijim vlasnicima koji se ne bave poljoprivredom već iznajmljuju zemljište, ukazuje OECD.
Na taj problem se već dugo ukazuje, a nevladine organizacije redovno upućuju kritike na račun toga što engleka kraljica ili velika preduzeća poput Nestlea dobijaju stotine hiljada evra iz zajedničke poljoprivredne politike.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj procenjuje da bi se ograničavanjem dodele pomoći na one kojima je to neophodno omogućilo da se "uradi više sa manje novca".
Background Izdvajanja za zajedničku poljoprivrednu politiku prošle godine su činila oko 45% evropskog budžeta, odnosno oko 53 milijarde evra. Prema proceni OECD, koja uključuje i direktna davanja poljoprivrednicima i uticaj vladinih politika na cene, ta izdvajanja su dostigla čak 77 milijardi evra.
Zajednička poljoprivredna politika jedna je od najvećih tačaka sporenja zemalja članica prilikom utvrđivanja budžeta. Reč je o velikim izdacima, koje neke zemlje poput Velike Britanije, žele da smanje, dok je neke druge, poput Francuske, ta oblast od prvorazrednog značaja.
Evropska komisija bi sledeće sedmice trebalo da predstavi predlog reforme koja bi trebalo da reši baš te probleme, time što će omogućiti isplate isključivo akivnim poljoprivrednicima i ograničiti pomoć za velika imanja. Komisija je u predlogu predvidela da se uvaži i broj zaposlenih, da se ne bi "kaznili" oni koji imaju mnogo zaposlenih.
OECD smatra da postavljanje limita za isplatu po imanju nije rešenje, jer ne bi rešilo "suštinski problem", a to je nedostatak ciljeva o željenom prihodu poljoprivrednika u okviru zajedničke poljoprivredne politike.
Pored toga, takvo ograničenje bi moglo da naškodi strategijama za restrukturiranje imanja i da podstaklne njihovu podelu na manje parcele. Takvom predlogu protive se i Velika Britanija, Nemačka i Holandija.
Izvor: AFP i EurActiv
Sledeći koraci
12. oktobra: Očekuje se da će Evropska komisija usvojiti predlog za zajedničku poljoprivrednu politiku nakon 2013. godine
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
