Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Za hranu za najsiromašnije 500 miliona evra
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 15.10.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nadležni komitet EU odobrio je pola milijarde evra za program "Hrana za najsiromašnije" za 2013, poslednju godinu u kojoj će se program sprovoditi u dosadašnjoj formi, iz nadležnosti Zajedničke poljoprivredne politike (CAP). Očekuje se da od odobrene sume u idućoj godini koristi ima više od 18 miliona siromašnih iz 19 članica EU. Najveća sredstva za sprovođenje programa u 2013. predviđena su za Italiju, gotovo 100 miliona evra, a najmanja za Luksemburg i Češku, po manje od 200.000 evra. U Srbiji se više od 42.000 siromašnih građana hrani u narodnim kuhinjama.
Kasnije ovog meseca u Evropi će biti predstavljeni predlozi za novu, širu, znatno fleksibilniju šemu za sprovođenje programa "Hrana za najsiromašnije" koja će biti vezana za socijalnu kohezionu politiku. Novu šemu za period posle 2013. godine predložiće komesar za socijalna pitanja Laslo Andor.
"Možemo biti ponosni na postignuto prethodnih godina ali je sada trenutak da razmislimo kako da u budućnosti najbolje odgovorimo na potrebe najsiromašnijih", istakao je evropski komesar za poljoprivredu Dačijan Čološ. On je rekao i da je pomoć siromašnima posebno značajna u sadašnjem trenutku ekonomskih nedaća.
Komisija je, s ozbirom na probleme koji more evropske ekonomije, predložila 2,5 milijarde evra za novu šemu pomoći u hrani najsiromašnijima u budžetu za 2014-20. Takođe će program pomoći u hrani preći iz CAP u okvir socijalno-kohezione politike pošto se više tiče ciljeva koje je EU postavila u borbi za smanjenje siromaštva nego poljoprivredne politike.
Zvanični Brisel ocenjuje da su stalne reforme za rezultat imale znatno više tržišno orijentisani CAP, sa znatno manjim robnim rezervama. Stoga je šema programa "Hrana za najsiromašnije" konačno izmenjena ove godine, nakon duge bitke u Savetu, uključujući uvođenjem nutritivnih kriterijuma.
Tim uvođenjem olakšan je pristup proizvodima sa slobodnog tržišta i sada u proizvode za pomoć u hrani mogu da budu uključeni i konzervisano voće, povrće, govedina i tunjevina. Pored toga, u okviru programa za sledeću godinu gotovo da i nema proizvoda koji će biti nabavljeni iz robnih rezervi.
Background Evropski program raspodele hrane najsiromašnijim ljudima u zajednici na snazi je od decembra 1987, kada je Savet usvojio propise o otvaranju robnih rezervi poljoprivrednih proizvoda članicama EU koje žele da ih koriste da pruže pomoć u hrani siromašnima. Tokom godina taj program je postao važan izvor namirnica za organizacije koje pomažu siromašnima.
Sredinom devedestih godina prošlog veka program je prilagođen kako bi se omogućilo da se snabdevanje sa robnih rezervi zameni kupovinom na tržištu. To nije trebalo da bude dugoročno rešenje, već samo za slučaj nedovoljne ponude nekih proizvoda. Osnova programa ostale su rezerve "dok se ne svedu na uobičajeni nivo".
Uz Italiju, pozamašne sume za program pomoći u hranu u narednoj godini planirane su za Španiju (85,6 miliona evra), Poljsku (76,9 miliona), Francusku (71,3 miliona) i Rumuniju (55,8 miliona). Na spisku zemalja u kojima će najsiromašniji dobiti pomoć u hrani su i Belgija, Bugarska, Estonija, Irska, Grčka, Letonija, Litvanija, Mađarska, Malta, Portugalija, Slovenija i Finska.
Prema evropskoj statističkoj agenciji Eurostat, na osnovu podataka za 2010. godinu, na nivou 27-člane EU, kao i u zoni evra, rizik od siromaštva ili socijalne isključenosti preti za nešto više od 20% ukupne populacije. U Bugarskoj i Rumuniji sa tim rizikom suočava se po nešto više od 40% stanovnika, u Letoniji gotovo 40%, u Litavniji više od 30% a u Irskoj i Mađarskoj po 30% građana. Veći rizik od siromaštva od proseka u EU preti i stanovnicima Poljske i Grčke dok su Španija, Portugalija i Italija oko evropskog proseka.
U Srbiji narodne kuhinje za najsiromašnije
Vid pomoći najsiromašnijima u Srbiji, u kojoj će, kao i širom planete, 16. oktobra biti obeležen Svetski dan hrane, predstavlja program narodnih kuhinja pokrenut još 1992. Kako navodi Crveni krst Srbije, koji je koordinator programa, do 2003. se program realizovao zahvaljujući međunarodnim donacijama a te godine se u njega uključuje Vlada Srbije. Od 2009. u podršku programu se uključuju ministarstva rada i socijalne politike, poljoprivrede, kao i pravde, zatim fondacije, kompanije i brojni donatori.
"Najveći donatori programa su Vlada Srbije i lokalne samouprave", rekla je za Euractiv stručni saradnik za socijalnu delatnost Crvenog krsta Dragica Kljajić dodajući da su veliki donatori i pojedine kompanije.
U Srbiji isključujući Beograd rade 72 narodne kuhinje koje imaju 30.650 korisnika dnevno. Korisnici narodne kuhinje dobijaju po jedan topli obrok pet dana u nedelji, a istraživanja pokazuju da je obrok iz narodne kuhinje za 70% korisnika često i jedini tokom dana.
U Beogradu, prema podacima gradskog Sekretarijata za socijalnu zaštitu, u 17 gradskih opština trenutno na 51 punktu pravo na besplatan obrok ostvaruje 11.930 najugroženijih sugrađana.
"Pravo na besplatan obrok imaju porodice koje ostvaruju pravo na stalnu novčanu pomoć, kao i porodice koje zbog drugih indikacija socijalne ugroženosti nisu u mogućnosti da zadovolje osnovne životne potrebe svojih članova – stare i iznemogle osobe bez srodnika, porodice čiji član ima pravo korišćenja dodatka za tuđu pomoć i negu ...", navodi se iz Sekretarijata.
Izvor: Euractiv.com, Euractiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
