Na oko 4.000 visokoškolskih ustanova u 27 zemalja EU studiralo je, prema podacima evropske statističke agencije Eurostat za 2010, gotovo 20 miliona studenata od kojih je trećina izučavala društvene nauke. U 2010. godini na univerzitetima širom EU diplomiralo je oko 4,5 miliona studenata. Prosečna starost studenata u EU kreće se od 20,3 godine u Irskoj do 22,5 godina u Španiji. Cilj EU je da do 2020. godine udeo visokoobrazovanih u populaciji staroj između 30 i 34 godine, koji je u 2011. bio 34,6%, bude najmanje 40%.

Realizacija Bolonjskog procesa, koji podrazumeva reformu visokog obrazovanja u Evropi u cilju međusobne kompatibilnosti sistema, dovela je do razvoja tog sektora. Međutim, finansijska i ekonomska kriza negativno su delovale i na visoko obrazovanje pa su neke zemlje povećale ulaganja u visoko obrazovanje a neke su morale da ih osetno smanje, navodi se u saopštenju Eurostata.

Najviše studenata, po više od dva miliona, imaju Nemačka, Velika Britanija, Francuska i Poljska, u Italiji i Španiji broj studenata je tek nešto ispod dva miliona, tako da su u tim zemaljama dve trećine svih studenata u 27-članoj EU.

Rumunija je 2010. godine imala milion studenata, po više od pola miliona su imale Grčka i Holandija, dok je najmanje studenata bilo na fakultetima u Luksemburgu - 5.000, i na Malti - 11.000.

Od ukupnog broja studenata u EU, 34% studiralo je društvene nauke, ekonomiju ili pravo, pri čemu je na tim fakultetima bilo više studentkinja (3,9 miliona) nego studenata (2,8 miliona). Gledano prema polju obrazovanja, slede studenti mašinskih, tehnoloških i građevinskih fakulteta koji čine 13,6% ukupnog broja a od njih su tri četvrtine muškarci.

Prosečna starost studenata u EU kreće se od 20,3 godine u Irskoj do 22,5 godina u Španiji. U nordijskim zemljama, kao i Austriji, Luksemburgu, Grčkoj i Nemačkoj prosek starosti studenata je iznad proseka za celu EU od 22,1 godinu. Razlike u prosečnoj starosti studenata od zemlje do zemlje posledica su više faktora, uključujući samovoljno odlaganje studiranja ili nametnuto, recimo zbog služenja vojske.

Strategijom evropske saradnje u obrazovanju, usvojenom u maju 2009. godine, postavljen je niz ciljeva, uključujući da do 2020. godine udeo visokoobrazovanih u populaciji staroj između 30 i 34 godine bude najmanje 40%. U prošloj godini 34,6% građana EU starih između 30 i 34 godine bilo je visokoobrazovano. Podaci pokazuju i da je više visokoobrazovanih među ženama - 38,5% u posmatranoj starosnoj grupi, odnosno gotovo četiri od deset, prema 30,8% ili tek nešto više od tri na deset među muškarcima.

Statistike se razlikuju i od zemlje do zemlje pa su Irska, Luksemburg, Švedska i Velika Britanija u 2011. godini imale 40 i više procenata fakultetski obrazovanih muškaraca i žena u starosnoj grupi od 30-34 godine. S druge strane, po manje od 20% visokobrazovanih muškaraca u tom životnom dobu imale su Češka, Slovačka, Rumunija i Italija.

U 2010. godini na univerzitetima širom EU diplomiralo je oko 4,5 miliona studenata od kojih je 35,7% završilo društvene nauke, ekonomiju ili pravo. Udeo diplomiranih na tim fakultetima veći je od udela onih koji još studiraju te nauke (34%), što ukazuje da poslednjih godina studenti manje upisuju studije društvenih nauka, ekonomije i prava ili pak da je stopa odustajanja veća nego u drugim naukama.

Slična situacija je i na studijama medicine i socijalne zaštite gde je udeo diplomiranih u ukupnom broju 15,1% a udeo onih koji studiraju 13,6%. Obrnuti trend se međutim beleži kod studenata mašinstva, tehnologije i građevinskog fakulteta.

Podaci koje je objavio Eurostat pokazuju i da broj visokoobrazovanih žena širom EU premašuje broj muškaraca i da je odnos tri prema dva pri čemu je taj odnos čak tri prema jedan na polju medicine i socijalne zaštite.

Istovremeno broj diplomiranih muškaraca blago premašuje broj diplomiranih žena na poljoprivrednim i veterinarskim fakultetima, kao i na matematičkim i računarskim, dok je odnos broja diplomiranih muškaraca i žena na mašinskim, tehnološkim i građevinskim fakultetima gotovo tri prema jedan.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: sx.c.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Danak krizi plaćaju i učitelji
  
• 

  Vesti

  : Trećina Evropljana zabrinuta za radno mesto
  
• 

  Vesti

  : Povećati nivo obrazovanja mladih u EU