U Evropi, koja je ušla u petu godinu ekonomske krize, najosetljiviji delovi društva u velikoj meri osećaju posledice nastojanja vlada da smanje potrošnju. Među najviše pogođenima su osobe sa invaliditetom koje uglavnom i zavise od usluga države i od njenih para. U Evropskoj uniji živi oko 80 miliona ljudi sa invaliditetom kojima su mere štednje poslednjih godina u većoj ili manjoj meri i kako u kojoj zemlji umanjile zdravstvene, obrazovne i socijalne povlastice.

Posledice krize posebno osećaju osobe sa invaliditetom u Grčkoj, Irskoj i Portugaliji. Te tri zemlje su da bi dobile novac iz spasilačkih paketa zajmova EU i Međunarodnog monetarnog fonda morale da skrešu javnu potrošnju. Međutim, isti trend beleži se i u Španiji, koja je takođe duboko u krizi, Velikoj Britaniji i Mađarskoj, pokazuje najnovije istraživanje rađeno za Evropski centar fondacija, krovnu organizaciju filatropskih fondacija.

"Istraživanje je potvrdilo da je život osoba sa invaliditetom ozbiljno pogođen merama štednje", istakao je Harald Hauben, jedan od autora istraživanja, dodajući da kriza sama po sebi više deluje na ljude sa invaliditetom, što pokazuju i statistike o rastu siromaštva.

Hauben je kazao da su u gotovo svim zemljama u sklopu rezanja rashoda u najvećoj meri smanjena izdavajanja za socijalnu zaštitu i dugoročnu negu i rehabilitaciju. Samo u privredno jakim državama, poput Nemačke, Austrije i nordijskih zemalja, davanja države za osobe sa invaliditetom ostalo je na nivou od pre krize.

Izdvajanja se smanjuju na na različite načine širom EU pa su u Grčkoj isplate osobama sa invaliditetom smanjene do 50%, roditeljima dece sa invaliditetom u Češkoj ograničena su prava na njihove penzije, dok u Španiji isplate iz socijalnog osiguranja kasne do 15 meseci.

Istovremeno neke zemlje, poput Italije, preispituju naknade za lične asistente, dok su Britanija, Grčka i Portugalija pooštrile procene invaliditeta, što znači da osobe sa invaliditetom teže dolaze do pomoći. Pored toga, većina evropskih vlada više ne usklađuje penzije i isplate osobama sa invaliditetom sa inflacijom.

Izveštaj ukazuje i na produbljivanje predrasuda i stereotipa o osobama sa invaliditetom, kao i odustajanje od planiranih mera za obezbeđenje većeg uključivanja osoba sa invaliditetom u društvo. Takvo odustajanje od programa i planova evidentno je u Rumuniji, Bugarskoj, Irskoj, Portugaliji, Mađarskoj i Grčkoj.

Takođe limitiranje državnih izdavajanja za posledicu ima prenošenje nekih usluga iz domena socijalne zaštite na privatne kompanije kojima je na prvom mestu profit.

Uočljiva je, upozorava se u izveštaju, i tendencija upućivanja ljudi sa invaliditetom u institucije ili prepisivanja lekova kako bi ih odvojili od društva.

Imakulada Palensia Porero, koja se bavi pitanjima osoba sa invaliditetom u Evropskoj komisiji, ističe važnost istraživanja ali i ukazuje da samo pet od 27 članica EU prikuplja podatke o osobama sa invaliditetom. Komisija zato objavljuje posebne preporuke za pojedinačne zemlje sa oblastima na koje treba da obrate veću pažnju.

Kolike su konkretno razlike u Evropi kada je reč o životu osoba sa invaliditetom pokazuju podaci iz studije - u Švedskoj je tzv. skrivena većina zapravo manjina jer, npr, više od polovine slepih i slabovidih ima posao, mada najčešće se nepunim radnim vremenom. Istovremeno je u Rumuniji gotovo 90% ljudi sa istim invaliditetom ekonomski neaktivno odnosno nezaposleno i ne traži posao.

EU inače ne prikuplja redovno podatke o osobama sa invaliditetom kao takvim a jedan od razloga je i taj što je teško naći zajedničku definiciju invaliditeta.

Prema procenama Evropske komisije, u 27-članoj EU je jedna od šest osoba ili oko 80 miliona ljudi sa invaliditetom računajući sve koji imaju "dugotrajna fizička, mentalna, intelekutualna ili senzorna oštećenja".

Od tog broja je oko 30 miliona ljudi slepo ili slabovido, pokazuju podaci Evropskog saveza slepih, gluvih je, prema podacima Evropske unije gluvih, oko 750.000 dok oko pet miliona ljudi koristi invalidska kolica.

U grupi invaliditeta koji preovlađuju su i disleksija od koje, prema procenama, pati 25 miliona Evropljana, mucanje muči pet miliona ljudi a autizam 3,3 miliona.

Izvor: Euobserver

Foto:Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Firme radije plaćaju kazne nego što zapošljavaju slepe
  
• 

  Vesti

  : Kriza otkriva psihološki jaz među članicama EU
  
• 

  Vesti

  : Kriza u Grčkoj ugrozila izdržavanje dece
  
• 

  Vesti

  : Mere štednje smanjile nejednakost u Grčkoj