Međunarodni kreditori Grčke složili su se oko paketa mera za smanjenje duga te zemlje za 40 milijardi evra kako bi do 2020. godine bio na nivou 124% bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ministri finansija zone evra obavezali su se istovremeno da preduzmu dodatne mere kako bi spustili grčki dug "znatno ispod 110% BDP". To se tumači kao do sada najeksplicitnije priznanje neophodnosti otpisa dela grčkih zajmova od 2016, što je godina kada bi Grčka, prema prognozama, trebalo da ostvari primarni budžetski suficit. Takođe je Grčka dobila zeleno svetlo za isplatu nove tranše pomoći iz paketa zajmova koji je dobila od kreditora.

Ministar finansija Nemačke Volfgang Šojble rekao je da će kreditori, kada Grčka dostigne ili se približi ostvarivanju primarnog suficita, razmotriti, ako bude potrebe, dalje mere za smanjenje ukupnog duga.

Predsedavajući grupe ministara finansija Žan-Klod Junker kazao je da su ministri i formalno odobrili Grčkoj tranšu od 43,7 milijardi evra iz spasilačkog paketa zajmova jer je ispunila zahteve. Ta sredstva su potrebna Grčkoj da dokapitalizuje banke sa problemima i isplati plate i penzije. Tranšu, koju će Grčka dobiti u decembru, čini 23,8 milijardi evra za posrnule banke i 10,6 milijardi budžetske pomoći.

Udeo Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u isplati, koji je na nivou trećine ukupne sume, biće isplaćen nakon otkupa grčkog duga u narednim nedeljema ali direktorka MMF Kristin Lagard ističe da Fond nema nameru da se povuče iz programa za Grčku u kojem je sa zonom evra i Evropskom centralnom bankom (ECB).

Ministri finansija zone evra dogovorili su se da u cilju smanjenje grčkog dužničkog bremena smanje kamate na zajmove, produže rok dospeća zajmova za 15-30 godina i daju zvaničnoj Atini desetogodišnje odlaganje otplate kamata. Oni su se složili da finansiraju Grčku da otkupi svoje obveznice od privatnih investitora po ceni od oko 35 centi na svaki evro.

Predsednik ECB Mario Dragi izrazio je zadovoljstvo zbog dogovora o grčkom dugu dodajući da će doprineti "smanjenju neizvesnosti i jačanju poverenja u Evropi i Grčkoj".

Junker je kazao da sporazum znači novu nadu za Grčku ističući da se ne radi samo o novcu.

"To je obećanje bolje budućnosti grčkom narodi i zoni evra u celini i prekid ere neostvarenih projekcija i slabe primene, kao i korak ka postojanim reformama, smanjenju duga i povratku na rast", naglasio je predsedavajući grupe ministara finansija zone evra.

Grčki ministar finansija Janis Sturnaras ranije je rekao da je Atina uradila svoj deo posla sprovodeći teške mere štednje i ekonomske reforme i da je sada na kreditorima da urade ono što je do njih.

Krajem 2009. godine, kada je došlo do erupcije dužničke krize u zoni evra, Grčka je bila najzaduženija zemlja u zoni. Ekonomija te zemlje u poslednjih pet godina oslabila je za gotovo 25%.

Pregovori sa kreditorima zapeli su oko pitanja kako smanjiti grčki dug, koji će, kako se procenjuje, u naredne dve godine dostići 190-200% BDP, do znatno održivijeg nivoa od 120% BDP do 2020. godine.

Dogovorene projekcije su nešto ispod tog cilja i MMF i dalje insistira da se ministri zone evra čvrsto obavežu na nove korake za smanjenje grčkog duga ako Atina pošteno ispuni program prilagođavanja.

Ključno pitanje ostaje da li će grčki dug biti održiv ako vlade zone evra ne otpišu deo zajmova koje su dale Grčkoj.

Nemačka i zemlje sa severa Evrope odbacuju oprost zvaničnih zajmova Grčkoj ali evropski zvaničnici smatraju da bi taj stav mogao biti ublažen posle opštih izbora u Nemačkoj sledeće godine.

Šojble je prethodno izjavio da je oprost duga legalno nemoguć, ne samo za Nemačku, već i za druge zemlje zone evra, ako je povezan za nove garancije zajmova.

"Ne možete garantovati nešto ako istovremeno smanjujete dug", istakao je Šojble ali nije isključio mogućnost smanjenja grčkog dužničkog bremena u nekoj kasnijoj fazi ako Grčka završi program reformi i više joj ne budu potrebni novi zajmovi.

Na insistiranje Nemačke sredstva za Grčku idu na poseban račun kako bi se osiguralo da ta zemlja servisira dug.

Izvor blizak stavu MMF ocenio je da bi otpis zajmova kada Grčka ostvari program reformi bio najjednostavniji način da se njen dug učini održivim ali da bi i druge metode, poput otpisa kamate, produženja roka dospeća ili kredita uz kamatu ispod tržišne mogle da pomognu.

Iz Nemačkog udruženja banaka poručuju da bi novi otpis ili prinudno smanjenje vrednosti grčkog suverenog duga moglo da se desi samo kao krajnja mera.

Ministri finansija zone evra složili su se da smanje kamate na već odobrene bilateralne zajmove na 50 baznih poena sa 150 poena iznad finansijskih troškova.

Podaci oko otkupa duga nisu saopšteni kako bi se izbegao rast tržišne cene. Pre skupa ministara finansija govorilo se o cifri od deset milijardi evra, što bi značilo neto smanjenje duga za oko 20 milijardi.

Guverner nemačke centralne banke Jens Vajdman sugerisao je da Grčka treba da "zaradi" smanjenje sume koju je dužna vladama zone evra za nekoliko godina ako bude sprovela sve dogovorene reforme. Taj stav podržala je Evropska komisija.

Izvor: Euractiv.rs

Foto:Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Grčka dobila više vremena ali ne i novac
  
• 

  Vesti

  : Jedinstvo poverilačke trojke više puta na probi zbog Grčke
  
• 

  Vesti

  : U Grčkoj manje korupcije zbog krize
  
• 

  Vesti

  : Kriza u Grčkoj ugrozila izdržavanje dece
  
• 

  Vesti

  : Kriza grčkog turizma