Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Jedinstvo poverilačke trojke više puta na probi zbog Grčke
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 17.09.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Jedinstvo poverilačke trojke, koju čine Međunarodni monetarni fond (MMF), EU i Evropska centralna banka (ECB), više puta je bila na probi od 2010, kada je osnovana da bi pomogla Atini da izađe iz krize, a kasnije se angažovala na rešavanju krize u drugim zemljama koje su zatražile pomoć. Razlog za neslaganja i tenzije unutar poverilačke trojke je upravo grčka kriza. Novi disonantni tonovi su se pojavili i oko zahteva Grčke da joj se da više vremena da ostvari obaveze koje je preuzela u zamenu za pomoć. Kako prenosi nemačka štampa 17. septembra, poverilačka trojka smatra da su sve manji izgledi da Grčka u dogovorenim rokovima ostvari ciljeve, posebno kada je reč o smanjenju duga.
Zvanično, tri poverioca zone evra nastupaju jedinstveno kada je reč o Grčkoj koja čeka na novu tranšu pomoći, kao i prema Portugaliji i Irskoj, drugim dvema zemljama koje su zatražile pomoć u zamenu za programe štednje. Ali iza kulisa, slučaj Grčke bacio je svetlo na razlike koje se javljaju u tom trijumviratu, tvrde sagovornici agencije Frans pres.
U slučaju Grčke, "suštinska razlika između MMF-a i Evropljana je u tome što je MMF-u važno da mu se vrate pare dok Evropljani više vode računa o tekućim promenama u Grčkoj", rekao je evropski diplomata koji je želeo da ostane anoniman.
U MMF-u već postoji nezadovoljstvo zbog obima sredstava koja se pozajmljuju zoni evra i zbog kašnjenja EU u pronalaženju i primeni rešenja za krizu.
U okviru trojke "preveliki značaj se pridaje političkim faktorima na uštrb ekonomskih", rekao je za AFP predstavnik Indije u upravnom odboru MMF-a Arvind Virmani. "Postoje razlike u pristupu koje bi mogle da stvore tenzije", rekao je drugi izvor u MMF-u. "Fond je međunarodna institucija kojoj je dalek evropski koncept", rekao je taj izvor.
U javnosti MMF je često više od Evropljana insistirao na smanjenju udela deficita u bruto domaćem proizvodu. Grčki informativni sajt Kapital (Capital.gr) je nedavno preneo da predstavnici trojke koji borave u poseti Atini nisu još podstigli dogovor o napretku ostvarenom u Grčkoj.
Portparol MMF-a Geri Rajs (Gerry Rice) rekao je 13. septembra da trojka dobro funkcioniše i da radi "u konstruktivnom duhu".
Od podozrenja do saradnje
U MMF-u je i samo stvaranje trojke uzdrmalo duhove, jer je ta institucija do sada sama upravljala odnosima sa dužnicima i ponekad se teško prilagođavala drugima.
Kako je naveo jedan evropski diplomata, EU je bila iznenađena kada je saznala prošle godine da Atina na predlog MMF-a priprema nacrt zakona o ograničenj intervenciji države u cilju oživljavanja privrede. "MMF i EU o tome nisu ni razgovarali!", rekao je taj diplomata.
Pre nego što je Grčka zatražila pomoć, Brisel je s podozrenjem gledao na eventualnu ulogu MMF-a. U martu 2009. predsednik Evrogrupe Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker) ocenio je da ne bi bilo pametno da se neka zemlja EU obrati MMF-u za pomoć.
Ukupna pomoć koja je odobrena Grčkoj u iznosu 380 miliona evra, uglavnom na račun EU, razvejala je te rezerve. A Nemačka, koja okleva u pogledu pomoći Grčkoj, zahtevala je prisustvo MMF-a s obzirom da je ta institucija imala više iskustva u upravljanju planovima štednje nego Komisija.
Nakon uključivanja u pomoć zoni evra, MMF ne okleva da kritikuje EU pozivajući je da dokapitalizuje banke ili osnaži fondove za pomoć.
Ekonomista u vašingtonskom Institutu Piterson (Peterson Institute) DŽejkob Kerkegard (Jacob Kierkegaard) umanjuje značaj razlika između EU i MMF-a, podsetivši da je ECB pozvao MMF da nadzire njen novi program kupovine obveznica.
Slučaj Grčke
Novi disonantni tonovi su se javili 13. septembra. MMF je ocenio da postoje "dobri argumenti" da se Grčkoj odobri dodatno odlaganje za sređivanje javnih finansija, što je mogućnost koju je Nemačka više puta odbacila.
Grčka pregovara sa zonom evra da joj se produži rok za sprovođenje reformi i dostizanje ciljeva. Zona evra će se o tome izjasniti pošto u oktobru poverilačka trojka objavi izveštaj o sprovođenju reformi.
Poverilačka trojka smatra da Atina neće moći da u datim rokovima ostvari ciljeve koji su joj postavljeni, posebno kada je reč o smanjenju duga, piše nemački dnevnik Handelsblat (Handelsblatt) od 17. septembra. "Do sada, poverioci su polazili od toga da će Grčka dostići održivi nivo duga do 2020. Taj cilj nije više dostižan", piše list pozivajući se na izvore bliske trojki.
To se odnosi na uslove koji su postavljeni Grčkoj za drugi plan pomoći koji se sastoji od zajma u visini od 130 milijardi evra, plus otpisanih 70 milijardi evra duga kod privatnih poverilaca.
Plan predviđa da se najkasnije 2020. stopa duga Grčke smanji na 120,5% bruto domaćeg proizvoda, što se smatra održivom stopom duga za evropsku zemlju. Očekuje se da će grčki dug krajem ove godine dostići 161% BDP. Dostizanje održive stope duga moguće je samo ako Atina, pored otplate duga, smanji deficit na 4,5% BDP 2014. Prema izvorima nemačkog lista, to neće biti moguće pre 2016.
Više ministara finansija zone evra, koji su se 15. i 16. septembra sastali na Kipru, dalo je povod Atini za nadu. Zemlje koje najviše oklevaju, poput Nemačke, strahjuju pre svega da će odlaganje Atini ponovo izazvati poremećaje na berzi.
Direktorka MMF-a Kristin Lagard (Christine Lagarde) rekla je na sastanku na Kipru da vredi razmotriti odlaganje rokova Grčkoj, dok je austrijska ministarka finansija Marija Fekter rekla da će Grčka dobiti više vremena da otplati dugove ali da neće dobiti više para, piše EurActiv.com.
Nakon napora da se stabilizuju Španija i Italija, ne bi bilo logično da se Grčka prepusti problemima i zona evra ponovo utone u haos, rekli su evropski zvaničnici, nagovestivši da bi zona evra mogla da razmotri i opšte ublažavanje mera štednja.
MMF i EU odlučili su 11. septembra da Porugaliji produže rok za dostizanje budžetskih ciljeva. Trojka je revidirala na 5% BDP deficit u ovoj godini, na 4,5% u 2013, i na 2,5% u 2014. Prethodno je Portugalija trebalo da smanji deficit na 4,5% u ovoj godini i na 3% u 2013.
Izvor: AFP i EurActiv.com
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
