Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Grčka dobila više vremena ali ne i novac
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 13.11.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Međunarodni kreditori odlučili su da Grčkoj daju još dve godine da smanji dug u skladu sa projekcijama, što znači da će do 2016. ta zemlja koja je ušla u šestu uzastopnu godinu recesije imati "rupu" u finansijama od 32,6 milijardi evra. Kreditori smatraju da će se produženjem roka ublažiti posledice reformi i štednje na grčku ekonomiju uz istovremeno osiguranje održivosti fiskalnih pozicija.
Kako će manjak zbog pomeranja roka biti popunjen, novom pomoći ili tako što će kreditori prihvatiti gubitke na nekim zajmovima, "trojka", koju čine predstavnici Evropske komisije, Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Evropske centralne banke, odlučiće 20. novembra.
Predsedavajući Evrogrupe, koja okuplja ministre finansija zone evra, Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker) rekao je da je zaključeno da revidirane fiskalne projekcije predstavljaju odgovarajuće prilagođavanje iako sve članice evrogrupe nisu bile voljne za produžavanje roka.
Tako je austrijska ministarka finansija Marija Fekter kazala da više vremena za Grčku znači i više novca ističući da ministri iz Evrogrupe ne mogu svaka tri meseca da izlaze pred parlamente i traže još novca poreskih obveznika.
Evropski ministri finansija su za sada odbili da prezaduženoj Grčkoj odobre novu isplatu iz paketa zajmova pozivajući se na činjenicu da analiza zaduživanja još traje. Ta zemlja ne dobija nove zajmove jer je skrenula sa puta obećanih reformi i kresanja budžeta, delom i zbog dva izborna procesa za samo tri meseca ranije ove godine.
Grčka je prošle nedelje usvojila budžet za 2013. godinu, za koji se nadala da je uslov za tranšu zajmova od 31,5 milijardi evra iz drugog spasilačkog paketa. Međutim, kreditori tek treba da se dogovore kako da učine grčki dug održivim u narednih deset godina.
Međunarodni kreditori su kroz dva spasilačka paketa zajmova obećali ukupno 240 milijardi evra Atini kako bi reformama i merama štednje dovela u red finansije. Cilj spasilačkog programa je da Grčka dođe do toga da više ne zavisi od međunarodne pomoći i da bude u stanju da se zadužuje na tržištu. Grčka je od kreditora međutim tražila više vremena da bi to postigla a da ne nanese još veću štetu posustaloj ekonomiji. Osim dugogodišnje recesije, tu zemlju mori i to što je više od četvrtine radno sposobnih Grka nezaposleno.
Direktorka MMF Kristin Lagard (Christine Lagarde) kazala je da grčki zakon o budžetu treba da bude "malo pregledan" kako bi se osiguralo da sadrži sve prioritetne mere.
U martu je Grčkoj postavljen cilj da u 2014. godini ostvari primarni suficit od 4,5% bruto domaćeg proizvoda (BDP) a sada se taj rok pomera za 2016. godinu.
Lagard se nije složila sa Junkerom koji je rekao da i rok koji Grčka ima da do 2020. smanji dug na 120% BDP sa oko 190% BDP u idućoj godini takođe treba da bude pomeren za dve godine.
"Mislimo da je pravo vreme 2020. godina za dug od 120% BDP", istakla je Lagard dodajući da MMF i Evrogrupa imaju drugačije poglede ali da je bitna održivost duga Grčke kako bi ta zemlja "stala na svoje noge".
U MMF smatraju da je svaki dug iznad 120% BDP previsok i da sve osetnije iznad toga nije održivo, s obzirom na slabe izglede za privredni rast Grčke i velike potrebe za zaduživanjem u inostranstvu.
Neslaganje MMF i Evrogrupe vidljivo je i oko otpisa dela duga Grčkoj. MMF se naime zalaže da vlade otpišu deo zajmova Grčkoj, čemu se protive Nemačka, Komisija, kao i još neke zemlje, s obrazloženjem da to po zakonu nije moguće.
"Svi putevi za smanjenje duga Grčke biće preispitani u narednom periodu", istakla je Lagard.
Kontrolori iz "trojke" utvrdili su da će grčki dug do 2020. pasti do 144% BDP i zatim za još samo 10 procentnih poena do 2022. godine ukoliko politika te zemlje ostane kakva je sada.
Kada se kontrolori dogovore oko grčkog puta za smanjenje duga, njihov sporazum će otići u nacionalne parlamente na odobrenje isplate naredne tranše pomoći Grčkoj kojoj je novac preko potreban za otplatu kredita i pomoć problemima opterećenim bankama.
Grčka će u međuvremenu morati da emituje više kratkoročnih dužničkih papira kako bi "ostala na površini".
Među instrumentima za smanjenje grčkog duga koji se razmatraju su i uklanjanje kamate od 150 baznih poena preko finansijskih troškova bilateralnih zajmova Grčkoj od ukupno 53 milijarde evra, kao i produžavanje roka dospeća zajmova.
Grčka bi takođe mogla da se zadužuje iz spasilačkog paketa zone evra za otkup duga od 50-60 milijardi evra u posedu privatnog sektora, čime bi uštedela novac od plaćanja kamata.
Atini 16. novembra dospevaju na naplatu dužnički papiri vredni pet milijardi evra i računala je da će joj keš iz nove tranše zajmova pomoći da pokrije tu sumu.
Pošto novac od kreditora neće stići na vreme, Grčka je 13. novembra prodajom kratkoročnih držvanih zapisa prikupila nešto više od četiri milijarde evra i to 2,76 milijardi prodajom četvronedeljnih zapisa uz kamatu od 3,95% i 1,3 milijarde prodajom zapisa sa rokom dospeća od 13 nedelja uz kamatu od 4,2%.
Izvor: Euractiv. rs
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
