Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU uvodi red u agencije
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 25.12.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija odlučila je da uvede red u više od 30 agencija, kancelarija, službi i fondacija Evropske unije od kojih je u nekoliko bilo skandala zbog konflikta interesa ili slabe uprave. Komisija je usvojila mapu puta za unapređenje efikasnosti, odgovornosti, koherentnosti i transparentnosti, kao i za bolju upravu u tim decentralizovanim organima EU koji su u 2012. godini iz budžeta Unije dobili 750 miliona evra. Komisija je takođe postavila temelje za smanjenje broja agencija, bilo spajanjem, bilo zatvaranjem.
Svrha predloženih reformi, istakao je evropski komesar za odnose između institucija i administraciju Maroš Šefčovič, jeste da se povećaju efikasnost i odgovornost agencija koje zapošljavaju oko 7.000 ljudi i još oko 5.000 na bazi privremenih ugovora.
"Nije reč samo o uštedi. Dokument sadrži niz mera za unapređenje performansi i uprave u našim agencijama. To će im pomoći da sprovode politike EU još bolje nego sada", istakao je Šefčovič.
Neke od agencija su od ključnog značaja za rad EU dok su druge manje-više periferne i jedva se zna da postoje. Među agencijama su i Fronteks (Frontex), koja se bavi koordinacijom u kontroli granice EU, Agencija za osnovna prava i Evropska agencija za saradnju sa regulatorima u energetici.
Agencije kojima sledi reforma razlikuju se od izvršnih agencija Evropske komisije koje su direktno odgovorne Komisiji. Decentralizovane agencije, njih 32, odgovorne su svojim upravnim odborima, Savetu ministara i Evropskom parlamentu.
Očekuje se da Komisijin program reformi naiđe na otpor u nekim članicama EU, koje će verovatno štititi agencije na svojoj teritoriji, kao i nacionalnih delegacija u Parlamentu. Neke agencije verovatno će odbiti reforme jer će ih smatrati mešanjem Komisije.
Background U martu 2009. godine Savet, Parlament i Komisija osnovali su međuinstitucionalnu radnu grupu da preispita funkcionisanje i upravljanje agencijama. Radna grupa je ukazala na niz pitanja, uključujući ona koja se tiču uloge agencija među institucijama EU, osnivanja i rada agencija, kao i njihovog finansiranja i kontrole.
Agencije rade na raznim poljima, od davanja ekspertske pomoći u procesu odlučivanja do pomaganja u sprovođenju politika EU. Međutim, ad hoc osnivanje agencija tokom godina nije pratila vizija njihovog mesta u EU i to treba da promene usvojeni plan reformi i Zajednički pristup.
Komesar Šefčovič kaže da će se zajedničkim pravilima za agencije sprečiti konflikt intreresa na koji je u oktobarskom izveštaju ukazao i Evropski revizorski sud. Tada su se na meti oštrih kritika našle Evropska agencija za lekove, Evropska agencija za bezbednost hrane i Evropska agencija za zaštitu životne sredine.
Šefčovič je najavio i smanjenje prevelikih upravnih odbora nekih agencija dodajući da bi Komisija trebalo da ima predstavnika u svakom upravnom odboru.
Deo reformi agencija za koji je odgovorna Komisija treba da bude završen do kraja 2014. godine pri čemu bi mere koje se smatraju prioritetnim trebalo da budu uvedene već iduće godine.
Prioriteti su sprečavanje i upravljanje konfliktom interesa u agencijama a pratiće se rad članova uprava i direktora, eksperata u naučnim komitetima i članova apelacionih tela.
Predviđeno je i da se u godišnje programe rada agencija i njihovih direktora uvrste ključni ciljevi, da se na bazi postojeće najbolje prakse izrade standardi koji će biti uključeni u sporazume sa zemljama u kojima agencije imaju sedišta i da se sa agencijama sačine smernice o budžetiranju na bazi aktivnosti. Takođe je predviđeno da se razrade smernice za redovne kontrole.
Dokumentom Komisije uobličava se Zajednički pristup, prvi politički sporazum o agencijama EU koji su Komisija, Savet i Evropski parlament postigli u julu nakon tri godine analiziranja i pregovaranja.
Prema sporazumu sa Savetom i Parlamentom, Komisija je dobila zadatak da alarmira kada primeti da upravni odbor neke agencije prekoračuje ovlašćenja, krši zakone EU ili radi suprotno politici EU.
Tim sporazumom predviđeno je i da se sačine kriterijumi na osnovu kojih će biti odlučeno koje će agencije biti raspuštene ili spojene. O eventualnim spajanjima, kako je rekao komesar, neće odlučivati Komisija već regulator agencije - Savet ili Parlament.
Predlozi iz Komisije, prema Šefčovičevim rečima, samo treba da pomognu da se "stvore neophodni uslovi za moguće teške odluke".
Kada je reč o sinergiji, predviđeno je da se postigne kroz zajedničke usluge ili spajanje agencija čiji se poslovi preklapaju ili onih koje bi bile efikasnije u radu ako bi se uključile u neku veću strukturu.
Trenutno se, npr, razmatra spajanje Evropskog policijskog koledža sa Europolom, evropskom policijskom službom. Tome se, u strahu od presedana, protive članice EU.
Kako se navodi, spajanja su moguća kod agencija koje se bave zapošljavanjem i obukom - Evropske fondacije za unapređenje uslova života i rada (sedište u Dablinu), Evropske agencije za bezbednost i zdravlje na radu (Bilbao), Evropske fondacije za obuku (Torino) i Evropskog centra za stručno osposobljavanje (Solun).
Do spajanja bi moglo da dođe i kod agencija koja se bave ljudskim pravima - Agencije za osnovna prava (sedište u Beču), Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost (Viljnus) i Evropske službe za podršku azilantima (Valeta).
Neke od odredaba iz Zajedničkog pristupa zahtevaće i izmene statuta agencija i Komisija treba da obezbedi da izmene budu u skladu sa dokumentom.
Izvor: Euractiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
