Direktorat za razvoj i saradnju (Devco) Evropske komisije je među najtransparentijim davaocima pomoći dok je Direktorat za proširenje koji pomaže potencijalnim članicama EU među najgore plasiranim u grupi 72 donatorske organizacije i zemlje, pokazao je indeks transparentnosti donatorske pomoći za tekuću godinu. Uz britansko Ministarstvo za međunarodni razvoj, visoko rangirani su i Svetska banka i Holandija. Malta je na listi poslednja odnosno najnetranasparentniji davalac pomoći dok su tik ispred nje Kina, Mađarska, Kipar, Grčka i Bugarska. Srbija je od 2001. do 2011. godine dobila oko osam milijardi evra razvojne pomoći od čega 4,1 milijardu bespovratno. U prošloj godini je od ukupne razvojne pomoći Srbiji od 1,1 milijardu evra 370 miliona bila bespovratna pomoć, a ostalo povoljni krediti.

Novi izveštaj u okviru globalne kampanje za povećanje transparentnosti davanja pomoći "Objavi šta finansiraš", koji je urađen u Londonu, ukazao je na neujednačenosti kada je reč o transparentnosti donacija koje iz EU idu širom sveta, piše Euobserver.

Davanje pomoći sve je transparentnije, ali je napredak spor i nema isti tempo, ukazuje se u izveštaju koji pokazuje i da bi pomoć mogla da bude transparentnija ako bi se sprovela politička obavezivanja. Transparentna pomoć, kako se navodi, znači da se informacije dele otvoreno i na vreme, da su sveobuhvatne, uporedive i ocenjive.

Devco, koji je u prošloj godini imao budžet nešto veći od sedam milijardi evra, na ovogodišnjoj listi drži petu poziciju i najbolje je plasiran od evropskih donatora.

Direktorat za proširenje EU sa budžetom od 5,7 milijardi za period 2011-13. za finansijsku pomoć potencijalnim članicama EU kroz Instrument pretpristupne pomoći (IPA) rangiran je kao 43. i u grupi je organizacija sa lošom transparentnošću davanja pomoći.

Donatorske organizacije svrstane su po indeksu transparentnosti koji je u proseku 41, najbolje plasirano britansko Ministarstvo za međunarodni razvoj ima indeks 91 a najgore rangirana Malta indeks nula.

Davaoci pomoći su takođe podeljeni u pet grupa - one sa dobrom, valjanom, osrednjom, lošom i veoma lošom transparentnošću. Dobru transparentnost imaju samo dve organziacije, valjanu 13, osrednju 23, lošu 22 a veoma lošu 12.

Evropski komesar za razvoj Andris Pibalgs ocenio je da istraživanje transparetnosti dodele pomoći od strane nezavisnih i uglednih organizacija stiže u pravi čas, kada se razmatra naredni budžet EU, uključujući izdavajanja za pomoć.

Transparentnost donatora merena je na osnovu 43 indikatora, šest više nego u prethodnoj istraživanju iz prošle godine. Indikatori uključujući one koje je utvrdila Međunarodna incijativa za transparentnost pomoći, dobrovoljna inicijativa koju je u oktobru prošle godine potpisala i Komisija.

Angažovani u kampanji za unapređenje transparentnosti donacija ističu da Devco objavljuje informacije i da je u 2012. godini napredovao u odnosu na 2011. popevši se za četiri mesta dodajući da im nije jasno zašto Direktorat za proširenje ne sledi taj dobar primer. Oni podatke koje objavljuje Direktorat za proširenje ocenjuju kao nesređene i nepotpune.

Portparol Direktorata za proširenje Peter Stano kaže da Direktorat "konstantno poboljšava pristup infromacijama o pretpristupnoj pomoći". On napominje da je sajt Direktorata preuređen radi veće dostupnosti infromacija ali i primećuje da su "neki ključni elementi informacija koje su dali o IPA fondovima potpuno izostali u analizi".

Loše plasiran na listi je i Instrument za spoljnu politiku koji unutar Evropske komisije učestvuje u upravljanju, pored ostalog, programima za odgovor na krize, uz druge službe EU za spoljne poslove.

U kampanji podsećaju da je reč o novoj službi koja je upravo osnovana ali i ističu da treba da uloži napore da transparentnije pokaže kako se troše sredstva koja odobrava.

Upravo objavljeni indeks transparentnosti bacio je senku na tekuće pregovore o budžetu EU. U julu su članice preporučile da EU smanji troškove za spoljnu politiku u narednom budžetu za 17% ili 1,03 milijarde evra.

Kada je reč o zemljama pojedinačno, Malta je na listi poslednja odnosno najnetranasparentniji davalac pomoći dok su tik ispred nje Kina, Mađarska, Kipar, Grčka i Bugarska.

Uz britansko Ministarstvo za međunarodni razvoj, visoko rangirani su i Svetska banka i Holandija.

Srbija je od 2001. do 2011. godine dobila oko osam milijardi evra razvojne pomoći od čega 4,1 milijardu bespovratno. U prošloj godini je od ukupne razvojne pomoći od 1,1 milijardu evra 370 miliona bila bespovratna pomoć a ostalo povoljni krediti.

EU ima najznačajniju ulogu u pogledu bespovratnih sredstava, jer ona čine više od 50% pomoći koju pruža. Za Srbiju je za period 2007-13. predviđena 1,4 milijarda evra pretpristupne pomoći (IPA), koja je bespovratna.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Dobra iskorišćenost IPA fondova za prekograničnu saradnju
  
• 

  Vesti

  : Bečev: Samo puno članstvo u EU za Zapadni Balkan
  
• 

  Vesti

  : Većina građana EU protiv proširenja
  
• 

  Vesti

  : Transparentnost: 120 anonimnih stranačkih donatora